Seminare i treninge u cilju upoznavanja sa osnovnim pravima, načinima i mehanizmima zaštite, uglavnom organizuju organizacije iz nevladinog sektora.
Institut za evropske poslove je nezavisna, nevladina organizacija koja svoj rad zasniva na osnaživanju i promovisanju evropskih vrednosti i standarda, kao što su ljudska i manjinska prava i slobode, demokratija, vladavina prava i mnoge druge. S tim ciljem, Institut je održao „Trening za branitelje i braniteljke manjinskih prava“ u Jagodini, u periodu od 1. do 6. jula. Učesnici ovog treninga bili su pravnici različitih nivoa znanja i iz različitih krajeva.
Trening je uključivao klasična predavanja, diskusije, ali i praktičnije forme, kao što su poseta Višem sudu, simulacija suđenja i akivnosti kroz Forum teatar, raspoređeni kroz veoma intezivnu agendu od ranih jutarnjnih časova, do večernjih.
Među predavačima su se našli su Ivan Đurić, aktivista za ljudska prava, Marija Demić, aktivistkinja za prava roma, Goran Miletić, regionalni direktor za Zapadnu Evropu Civil Rights Defenders, Ivana Filipov mlađa savetnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Dragoslava Barzu, aktivistkinja za prava LGBT populacije.
Međutim, posebno bismo izdvojili Milana Bajića, specijalistu za usaglašavanje sudske prakse pri Vrhovnom Кasacionom sudu i člana Saveta Evrope, psiološkinju Tamaru Tomašević, Vladimira Vukčevića bivšeg tužioca za ratne zločine i Branku Bajić, doktorantkinju sa novosadske Akademije umetnosti.
Odabir predavača stvarno je bio raznolik i za svaku pohvalu. Omogućeno nam je da sa sasvih aspekata sagledamo problem. Milan Bajić, odradio je sa nama simulaciju suđenja kroz slučaj koji se našao pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog kršenja prava na slobodno izražavanje. Time smo naučili da među brojnim činjenicama pronađemo pravni problem, podvedemo ga pod nacionalnu, a zatim i pod međunarodnu pravnu normu.
S druge strane, Vladimir Vukčević podelio je sa nama svoja iskustva kao tužioca za ratne zločine. Poseban doprinos dale su Tamara i Branka. Branka je sa nama radila tokom svih šest dana kroz Forum teatar i omogućila da osetimo kako je biti žrtva i zajedničkim snagama odglumimo rešenje takvih situacija. Tamara je bila tu samo jedan dan, ali smo sa njom uvideli da i mi sami nesvesno u svakodnevnom životu vršimo diskriminaciju kroz predrasrude i stereotipe“, navode naše sagovornice.
Cilj ovog treninga bio je upućivanje u sam pojam diskriminacije, pronalaženje manjina u društvu, a zatim i informisanje o mehanizmima i načinima zaštite.
U pogledu zaštite, treba spomenuti, prvo građanskopravnu. Svaki pojedinac može putem tužbe tražiti od suda da se utvrdi da je neko ponašanje akt diskriminacije i koje obaveze diskriminator treba da izvrši, kako bi se sprečilo ispoljavanje diskriminacije ili oktlonile njene posledice. Dakle, tužbenim zahevom može se tražiti sprečavanje postupka diskriminacije ili otklanjanje njenih posledica.
Zatim, postoji i krivičnopravna zaštita. Кrivični Zakonik predviđa krivična dela povezana sa diskriminacijom (povreda ravnopravnosti, povreda slobode izražavanja nacionalne ili etničke pripadnosti, povreda prava upotrebe jezika i pisma, povreda slobode ispovedanja vere i vršenja verskih obreda, povreda ugleda zbog rasne, verske ili nacionalne pripadnosti, izazivanje rasne, verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti, kao i rasna i druga netrpeljivost). Za svako od ovih krivičnih dela može se pokrenuti krivični postupak.
Za postupke diskriminacije može se ostvariti i prekršajnopravna zaštita. Prekršaji su kažnjiva dela sa manje opasnosti od krivičnih dela, te je ovakav vid zaštite moguće ostvariti na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije i drugih zakona koji kažnjavaju diskriminatorna postupanja.
Zaštitu je moguće ostvariti i pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, podnošenjem predstavki, koju može podneti svaki pojedinac. Predstavka se podnosi u pisanom obliku i mora sadržati informacije o tome ko je diskriminisan, od strane koga, opis diskriminatornog akta i dokaze.
Svi smo deo jednog pravnog sistema, te delimo dužnost doprinosa razvoju. Mnogi problemi mogu se rešiti razumevanjem međusobnih razlika, informisanjem o svojim pravima, načinima i mehanizmima zaštite. Stoga, sadašnji branioci rade na medijskom pojavljivanju, u cilju promovisanja ovakvih treninga i motivisanja drugih da aktivno učestvuju u pravnom životu naše države.
Tekst je nastao u cilju primene praktičnog znanja autora teksta i učesnika treninga „Branitelji i braniteljke manjinskih prava“. Budući da portal iSerbia uvek izlazi u susret mladima, tako i ovog puta omogućava da vredni mladi ljudi dobiju svoj medijski prostor.
