Pre nekih osam godina, između Osnovne škole „Sveti Sava” i tržnog centra „Zona III”, na neuređenoj zelenoj površini između zgrada, planirana je izgradnja sportskog centra. Stanari obližnjih zgrada su sa oduševljenjem dočekali tu vest. Zelena površina, mada neuređena i sa starim drvetom oraha na sredini, bila je oaza u gomili betonskih blokova zgrada, ali sportski centar se ipak činio kao dobra ideja.
Krenulo se sa radovima, iskopana je rupa za temelj i na tome se stalo. Posle kraćeg vremena, gradilište je zatvoreno i… ostala je samo rupa.
U međuvremenu je obezbeđena zaštitnom ogradom i zarasla u šiblje. Zaštitna ograda je vremenom propala, tako da rupa predstavlja potencijalnu opasnost. Danas, posle toliko godina, niko više i ne obraća pažnju na ovaj fenomen; ostala je kao spomenik lošeg poslovnog poteza, birokratije, nemara…
Mladi iz ovog kraja su imali razne ideje u vezi sa ovim problemom. S obzirom na to da je površina velika, a da je dovoženje zemlje, kako bi se rupa zatrpala skupo, ostaje samo da se ona preuredi. Jedna od ideja je da se na tom prostoru zemljište rekultivira i formira neka vrsta botaničke bašte.
Kako se u neposrednoj blizini nalaze dve škole i obdanište, bašta bi služila za edukaciju mladih, časove u prirodi, a stanari obližnjih zgrada bi mogli da volonterski učestvuju u održavanju bašte i da provode vreme uživajući u zelenilu.
Realizacija ove ideje nije moguća, jer je, prema nezvaničnim informacijama, sudski proces u vezi sa ovim problemom još uvek u toku.
Još koliko će stanari Bulevara Nemanjića živeti pored rupe i na šta ih ona asocira, pitanja su na koja je još uvek nemoguće dati odgovor…
