Režiserka Ivana Mladenović, svojim novim ostvarenjem srpsko-rumunske koprodukcije, pomera granice između dokumentarnog filma i fikcije, drame i apsurdnog humora. Ona je napisala, producirala, režirala i glumila glavnu ulogu u ironičnoj, ali i očaravajućoj autobiografskoj komediji „Ivana Grozna”.
Proces stvaranja ovog filma počeo je kao vrsta terapije i iznenada postao film u kome otkriva svoj intimni život na specifično komičan način.
Radnja ovog filma prati Ivanu, srpsku glumicu koja živi i radi u Rumuniji. Ivana pati od anksioznosti i alopecije. Zabrinuta za svoje zdravlje, odlučuje da provede leto u rodnom gradu Kladovu, gradiću na obali Dunava, koje se nalazi na samoj srpsko-rumunskoj granici. Tamo je dočekuju kao veliku zvezdu, ali se okolnosti menjaju i njoj postaje sve neprijatnije i teže.
Umesto da nađe mir, ona se zaljubljuje u znatno mlađeg dečka i tu ljubav krije od svoje porodice. Iako ta veza postaje jedan od glavnih tračeva u gradu, koju ni njena porodica ne odobrava, Ivana pronalazi nove razloge da održi tu vezu. Zbog svega toga se ne suočava sa pravim razlogom svog razočaranja.
Njena konfuzija odražava se fizičkim simptomima gušenja i anksioznosti, što dovodi do pojave hipohondrije koja iscrpljuje čitavu porodicu, već zabrinutu za njeno mentalno stanje. Činjenica da su svi medicinski nalazi u redu i da niko ne shvata ozbiljno njeno stanje, dodatno komplikuje odnose. Kad je zvanični čelnici grada ubeđuju da bude zaštitno lice lokalnog muzičkog festivala, ona to prihvata nevoljno.
Zaplet se zakomplikuje još više kada se u priču upletu i njeni ekscentrični prijatelji iz Rumunije, koji dolaze u grad kao učesnici srpsko-rumunskog Etno festivala. Ivana se nalazi pod sve većim pritiskom i na ivici nervnog sloma. Priznaje najbližima svoju vezu sa mlađim momkom i neuspešno pokušava da naiđe na razumevanje.
Njene sentimentalne avanture su avanture one generacije koja se ne snalazi ni u tradicionalnoj bliskoj prošlosti, niti u sadašnjoj haotičnoj interakciji između ljudi. To je generacija rođena u socijalizmu, a koja je provela svoje mlade godine tokom tranzicije do žestokog kapitalizma.
Kao i kod svakog umetnika, lična iskustva su kreativni izgovori. Isto tako i likovi koje je Ivana konstruisala, pripadaju upravo njenom intimnom univerzumu. Scenario je inspirisan njenim životnim iskustvima između prijatelja i porodice, koji se dešavaju u maloj sredini koja diriguje tok svih konfuzija.
Šarm ovog filma proizilazi iz činjenice da je delikatan i jak, dobar i nepoverljiv, klasičan i nekonvencionalan. Priča se konstantno fluktuira između fikcije i dokumentarnog filma, između apsurdnog i konkretnog, između vrste sanjarenja i gotovo novinarskog snimka realnosti.
Ovo je savremena bajka i humoristično poetsko putovanje u svet u kome pronalazimo čitavu mešavinu nacionalnosti i mentaliteta male sredine. Šarmantni svet sa magičnim mestima, svet koji je prožmet magnetizmom koji se teško prenosi rečima, ali je vrlo pogodan za prikazivanje na velikom ekranu.
Inspirisana stvarnim događajima, Ivana je pozvala svoje prijatelje i porodicu da odigraju svoje uloge. Fascinirana istinitom pričom, svojim iskustvom i iskustvima ljudi sa kojima se susreće, ona to zapisuje, oblikuje, organizuje, dopunjuje pa čak i menja, a suština polako ispliva na površinu.
Pored Ivane Mladenović, koja je protagonista filma, u ostalim ulogama igraju: Luka Gramić, Gordana Mladenović, Miodrag Mladenović, Kosta Mladenović, baka Živka Sorejević, umetnik Andrej Dinesku i pokojna umetnica Anka Pop.
Ivana je na scenariju radila sa Adrijanom Škiopom, na produkciji sa Adom Solomon, a na režiji sa Anom Sel i Andrejem Rusom.
U zadnjoj sceni filma, čuveni Mirčea Dinesku i Adam Puslojić simbolično recituju svoje pesme na hidroelektrani Đerdap. Na mostu prijateljstva koji spaja Srbiju i Rumuniju sa zajedničkom prošlošću, i koji su svečano otvorili Tito i Čaušesku 1972. god. To je granični prelaz, takođe i most između dve realnosti koji predstavlja prelazak u spoznaju, u zrelo doba.
Nakon što je na premijernom prikazivanju na filmskom festivalu u Lokarnu 2019. nagrađen Posebnom nagradom žirija u programu Cineasti del presente, film „Ivana Grozna” osvojio je i trofej Zlatna kolica za najbolji dugometražni film na Zagrebačkom filmskom festivalu.
Film je bio predstavljen i nastavlja sa projekcijama na velikim međunarodnim festivalima. U Rumuniji je pretpremijerno prikazan u Bukureštu (Les Films de Cannes à Bucarest), a ovog meseca počinje sa prikazivanjem u bioskopima širom zemlje.
A sada, trk na FEST i pogledajte urnebesnu „Ivanu Groznu”!
