Članovi benda su: Aleksa Petrović (vokal, solo gitara, klarinet, fx), Milan Vićić (vokal, gitara), Sergej Urukalo (bas gitara), Živan Popović (bubanj) i Ilija Stanković (trombon).
Sreli smo ih jedne tople decembarske noći na tonskoj probi, baš pred sam nastup, a oni su želeli da nam se predstave.
- Nekako se čini da ste zablistali na novosadskom muzičkom nebu (u klubovima) baš pred sam kraj godine. Kakav je osećaj?
Milan: Ne znam baš koliko smo zablistali, jer smo, osim ovde u klubu Dom B-612, imali samo još jednu svirku u Brick baru. To su, za sada, jedine dve svirke koje smo imali u Novom Sadu, ali planiramo da ih imamo još. Samo nećemo mnogo, da ne smaramo ljude, jer sviramo mnogo kvalitetnu muziku (smeh). Šalu na stranu, nadam se da se ljudima dopada to što sviramo.
- Vi ste momci koji dolaze iz raznih krajeva Srbije, i koji su se okupili u prestonici Vojvodine. Recite mi, kako je došlo do muzičke saradnje?
Sergej: Milan i ja smo se sreli 2014. godine, kada smo došli na studije u Novi Sad, i sve je počelo kao projekat između nas dvojice. Snimili smo dve pesme: „Gadafi” i „Power Attack”. Kasnije smo pozvali ostale momke. To je sve krenulo ove godine, da bismo sada svirali po Novom Sadu, živi, zdravi i debeli (smeh).
- Kako ste došli na ideju da obradite vlašku, svadbarsku pesmu „Lju, lju, lju”, koja je postala omiljena kod publike?
Milan: Kako sam ja lovac, jednom prilikom smo posle lova u Golupcu odseli u jednoj kafani, gde sam tu pesmu prvi put čuo. To je pesma čuvene vlaške pevačice Nadice Jovanović, koju je ona napisala '80-ih godina. Aleksa i ja smo pre nekoliko godina došli na ideju da potpuno promenimo aranžman te pesme i da napravimo prvi vlaški rege. Sećam se da je bila neka sreda i da smo pesmu napravili bukvalno za minut.
- Kako imate sve više fanova koji vam predviđaju blistavu muzičku karijeru, kakvi su vam planovi za budućnost?
Sergej: Planiramo da u januaru sviramo u Nišu i drugim gradovima Srbije. Kako je naziv našeg benda inspirisan time što svi članovi dolaze iz gradova iz unutrašnjosti (Kruševac, Niš, Požarevac), voleli bismo da sviramo u tim gradovima. I svuda gde nas pozovu, naravno!
Mladim momcima želimo uspešnu karijeru, dobre svirke po celoj Srbiji, dosta dobro raspoložene publike i đuskanja, jer oni na svojim nastupima upravo takvu atmosferu i stvaraju.
