Statistika
Budući nastavnici srpskog jezika i književnosti na jesen će stupiti u poluprazne amfiteatre i učionice. Za dobijanje indeksa bilo je dovoljno ispuniti zakonski minimum od 30 bodova za samofinansiranje i 50 za budžet.
Na studije srpskog jezika, izuzetno na srpsku književnost upisao se ko god je želeo, a mesta je ostalo i na budžetu, jer su neki kandidati, neispunivši minimum od 50 poena, upisani kao samofinansirajući.
Na grupi za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, popunjeno je pola mesta. Indeks je uzelo 59 brucoša, od 120 dostupnih mesta. Još je teža situacija na grupi za srpsku književnost i jezik, jer je na predviđenih 120 mesta upisano 50 svršenih maturanata. Srpsku književnost i jezik sa komparatistikom, nekada jedan od najtraženijih studijskih programa Filološkog fakulteta (jugo-svetska ili srpsko-svetska književnost) umesto predviđenih 65, upisalo je svega 27 studenata.
Prisetite se svojih školskih dana. Sigurno je postojao bar jedan profesor kome ste se divili, koji je sa ogromnom ljubavlju i posvešćenošću obavljao svoj posao, koji je uživao u svom pozivu. Taj profesor naterao vas je da makar jednom zamislite sebe u ulozi nastavnika, kako nesebično, kroz pedagoški savršen odnos sa učenicima, delite svoje znanje.
Ipak, poslednjih godina strmoglavo opada broj mladih koji žele da se bave jednom od najcenjenijih profesija. Zbog čega je to tako?
Razlozi
Za tužnu sliku polupraznih amfiteatara na filološkim fakultetima u zemlji, mogli bismo pronaći dva razloga. Prvi je sve manja zainteresovanost mladih da čitaju, verovatno usled opšte dostupnosti gotovo svih inormacija putem interneta. Međutim, da li mladi zaista ne čitaju dovoljno pogledajte u nedavnom istraživanju našeg portala.
Verovatno mnogo većeg krivca možemo tražiti u gorućem problemu malih profesorskih plata, ali i teškog dolaženja do posla u prosveti.
Dekan Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Ljiljana Marković za Novosti.rs izjavila je: „Dece je sve manje, gase se odeljenja, a samim tim i potreba za novim prosvetnim radnicima. Jedan profesor radi u dve, tri škole da bi imao pun fond časova. Kada se profesor srpskog jezika i književnosti zaposli u školi, njegov radni vek je 45 godina, pa se nova radna mesta retko otvaraju. Mladi grčevito odmeravaju mogućnosti zapošljavanja i ovakve argumente uzimaju u obzir.”
Da li je smisao studiranja samo siguran posao i visoka plata? Čvrsto verujem da oni koji vole svoj poziv uvek isklešu put do uspeha, iako su na samom početku možda u težoj poziciji. Hrabrim studentima koji su, u zemlji bez perspektive, ovih godina odlučili da započnu svoj put do nastavničke katedre, želim puno uspeha.
Budući profesori srpskog jezika i književnosti, ne morate imati šešir da biste bili profesor Kosta Vujić, niti žudeti za romanom o vašem životu, jer ćete zasigurno u životima mnogih generacija koje prođu vašu školu, ispisati najlepše pasuse, a u njihovom sećanju ostati kao životna pesma.
Ipak, vi ste ti koji će kroz pisanu reč, decu upoznati sa životom i spremiti za put odraslog čoveka. Vaša uloga u približavanju umetnosti pisane reči mladima na početku dugog putovanja je ogromna.
Uz apel državi, da u eri IT-a, ne zaboravi i one koji će informatičke stručnjake opismeniti, evo i poruke budućim nastavnicima:
Pratite svoje snove, a ljubav prema profesiji zasigurno će vam doneti sreću.
Izvor: novosti.rs
