Vojislav, u razgovoru za Večernje Novosti, ističe da planira da se vrati u Srbiju na duži period. Međutim, on ne planira da to uradi neposredno nakon odbrane doktorata, jer smatra da neće biti dovoljno spreman za nastavak naučnog rada koji je on planirao.
Iako mu je biologija bila prvi izbor, na odluku o upisivanju još jednog fakulteta uticala je njegova velika ljubav prema matematici koju je razvio u Matematičkoj gimnaziji.
„Veoma je bitno studirati ono što volite, a ne šta je želja roditelja ili nekog drugog”, kaže Vojislav. „Nije bilo lako, ali nije bilo ni velikih odricanja. Na biologiji su predmeti veoma obimni, a knjige imaju po hiljadu i više strana. U gradivu ima i lekcija koje su totalno bespotrebne studentima. Mene interesuju genetika i molekularna biologija, ali sam morao da učim i stotine vrsta biljaka i životinja. Na elektrotehnici me je gotovo sve interesovalo.”
Diplomski rad na Elektrotehničkom fakultetu i poslednji ispit na Biološkom je odbranio i položio dan za danom. Poslednjih mesec dana pre odbrane nije izlazio iz kuće, sve vreme učeći. Odlazio je samo na predavanja za koja je smatrao da će mu koristiti.
„Trenutno sam na doktorskim studijama „Kvantitativna i računarska biologija“, koje spajaju elektrotehniku, matematiku i biologiju“, kaže Vojislav. „Traju četiri godine i organizovane su kao rad na projektu. Od druge godine bi trebalo da počnem da radim kao asistent. U Švajcarskoj se ogroman novac ulaže u nauku, tako da je teško uporediti uslove za rad u laboratoriji ovde i u Srbiji. Osnovne studije kod nas su odlične, a za dalje usavršavanje bolji su uslovi u inostranstvu.”
I pored velikog broja naših studenata u Lozani, Vojislav ističe da mu nedostaju porodica, prijatelji i Beograd.
„Nisam očekivao da će mi toliko nedostajati sve”, zaključuje on u razgovoru za Večernje Novosti. „Lozana je mali grad, okružen planinama. Iako je sve to lepo, sređeno, navikao sam na Beograd, prijatelje, gužvu”.
Izvor: Najstudent
