Reč studenata
Jedna Tina došla je u Beograd čak iz Slovačke kako bi razvijala svoj dar i ljubav prema ovoj vrsti umetnosti. Najbolji je student na Akademiji i trenutno je na trećoj godini studija. U izjavi za rts.rs govorila je o odluci da dođe u drugu državu kako bi naučila da naslika ikonu Svetog Nikole:
„Ja sam ovde dospela preko svoje majke koja je prva došla u Srbiju. Ona se bavi keramikom i upoznala je studente koji su završili ovu akademiju.”
Upoznavanje sa jednim freskopiscem i njegova preporuka doveli su Milicu Filipović na Akademiju.
„Odlučila sam da upišem i da probam, a to što mi se najviše svidelo jeste mozaik, ovo što sada radim“, rekla je Milica za rts.rs.
Na pitanje šta je najteže u mozaiku, Milica odgovara da su to završni radovi i izlivanje, a da slaganje kamenčića nije ništa zahtevno, već je to ljubav.
Da bi upisali Akademiju za umetnost i konservaciju, studenti najpre moraju da polože ispite iz crtanja, slikanja, ali i osnove pravoslavne vere. Tek tada su spremni za neke prve mozaike, ikone, ali i freske.
Reč profesora
Veliki značaj, pored tehničkih i tehnoloških stvari prilikom izrade ikona, freski ili mozaika, profesori pridaju i svesti studenata o istorijskoj pozadini samog dela.
„Osim tih nekih tehničkih stvari koje studenti moraju da nauče, moraju da budu svesni i šta slikaju, koga slikaju, kao i da znaju istoriju određenog svetitelja koga slikaju. Stoga, naši studenti imaju i različite teoretske predmete. Bogorodica i gospod, to su ikone koje svaki student želi da naslika što pre, ali i vrlo često su to neki svetitelji za koje su oni lično vezani, što često nije dobar izbor, jer je vrlo teško naslikati nekog svetitelja koji je interesantan posebno u početničkom periodu“, napominje profesorka Jelena Hinić u izjavi za rts.rs.
Kada izađu sa akademije, ovi studenti za posao ne moraju da brinu, jer ga brzo pronađu u crkvama ili manastirima širom Balkana. Za crkvene tehnike – dobrih majstora nikad dosta. Zato veruju da ovaj svojevrsni zanat ima budućnost.
Izvor: rts.rs
