Neka klinička ispitivanja porede učenje stranog jezika i obogaćivanje rečnika sa seksualnim odnosima i konzumiranjem čokolade. Naučnici iz Nemačke i Španije su utvrdili da učenje novih reči aktivira centar za uživanje koji stimulišu aktivnosti poput već navedenih seksualnih odnosa, čokolade, droge, kockanja i unošenja šećera u organizam. To istraživanje je takođe potvrdilo da učenje stranog jezika pomaže u održavanju bistrog uma, koje su u kasnijim godinama i više nego bitne.
Studija švedskih istraživača je 2012. godine dokazala da učenje stranog jezika utiče na razvoj mozga, ali i na povećanje nekih delova mozga kod mladih i odraslih osoba. Tokom tri meseca jedna grupa ispitanika je učila ruski, arapski ili dari persijski, dok se druga grupa posvetila učenju koje nije obuhvatalo usvajanje stranih jezika. Učenje novog jezika dovela je do fizičkog razvoja hipokampusa koji je zaslužan za upravljanje procesima učenja i prostorne orijentacije i još tri regije moždane kore. Švedski istraživači napominju da mera u kojoj će se određeni delovi mozga razviti zavisi od toga koliko truda i vremena mi uložimo u sâm proces učenja.
Još jedna bitna studija pokrenuta je od doktorantkinje Eve Vumans Univerziteta u Gentu, u Belgiji. Ona je dokazala da dvojezičnost može usporiti kognitivne simptome Alchajmerove bolesti za četiri-pet godina. ,,Dve druge studije su, pak, pokazale da odrasle dvojezične osobe postižu bolje rezultate na kognitivnom planu od osoba istog uzrasta koje govore samo jedan jezik. Najviše koristi imaju bilingvisti koji često koriste drugi jezik, poput prevodilaca”, rekla je Vumans.
Šta sve još dobijamo učenjem stranog jezika?
Da bismo pričali ili pisali na drugom jeziku, moramo obratiti pažnju na red reči u rečenici, glagolska vremena, pojedinačne delove govora, akcente i na njihov sleng. Taj ,,napor“ nam omogućava da prečistimo pisanje i govor, što dovodi do jasnije komunikacije i poboljšavanja komunikacionih veština. Time postajemo svesni značaja jezika, kao i svih načina na koje možemo komunicirati. Dakle, tako usavršavamo i znanje maternjeg jezika.
Maternji jezik koristimo prirodno, refleksno i bez mnogo promišljanja, ali upotreba drugog jezika zahteva određeni trud koji podstiče razgovetnost, originalnost, fleksibilnost i dosetljivost. Takođe se učenjem stranog jezika poboljšava sposobnost planiranja, kognitivne fleksibilnosti i radne memorije koji predstavljaju tri temelja kreativnosti.
Bilingvizam pomaže jačanju izvršnog kontrolnog dela vašeg mozga. To je mali deo koji pomaže pri upravljanju kognitivnim procesima. Korišćenje stranog jezika zahteva jake vežbe za ovaj centar i time ga prirodno čini jačim i efikasnijim. Tako izoštravate um, i to ne samo u mladalačkim danima, već i u poznim godinama. Dakle, godine ne treba da vas spreče, već motivišu!
Postoji pretpostavka da na maternjem jeziku često razmišljamo emotivno, automatski i da igramo na prvu loptu. Međutim, na stranom jeziku iz straha od pogreške i predostrožnosti aktiviramo centar za logiku, što dovodi do boljih odluka. Ljudi koji razmišljaju na stranom jeziku skloniji su analitičkom razmišljanju, bolji su u matematici i standardizovanim testovima, za razliku od onih koji se koriste samo maternjim jezikom.
Istraživanje Univerziteta u Čikagu dokazuje da bilingvisti donose razumnije odluke. Učenjem pravila svakog jezika učite i određena shvatanja i pogledi na svet, što donekle utiče i na rasuđivanje. Pošto bilingvisti razmišljaju na više jezika, imaju i više vere u sebe i brže i bolje donose konačne odluke. Zato pred svaku bitnu odluku sebi postavite pitanje na primer na latinskom jeziku!
Znate i sami da što više vežbamo moždane mišiće, mozak jača. Baš to se dešava kad učite strani jezik. Pamćenjem pravila i vokabulara jačamo mentalne mišiće. To označava da bilingvisti imaju bolje pamćenje, a neke studije dokazuju da oni lakše pamte imena, telefonske brojeve ili spiskove.
Pored toga, studija španskog Univerziteta Pompeu Fabra otkriva da bilingvisti pažljivije obraćaju pažnju na svoje okruženje. Poput Šerloka Holmsa koji je bio poliglota i bilingvisti bolje uočavaju nevažne informacije, ali imaju i bolji fokus na informacije od značaja.
,,Reči su, naravno, najmoćniji lek koji je čovečanstvo koristilo” - Radjard Kipling.
