Šta je „burnout”?
Burnout sindrom ili sagorevanje je stanje premorenosti, kako telesne, emocionalne tako i duhovne. Najčešće se javlja kod mladih ljudi između 25 i 45 godina života, a neretko se sa njim sreću i studenti pod pritiskom ispitnog roka. Proces sagorevanja teče sporo i po pravilu potreban je duži period da bi se ovo stanje potpuno razvilo.
U međunarodnom popisu bolesti „burnout” se kategoriše kao jedna vrsta dodatnih simptoma i sindroma, a nije bolest u klasičnom smislu te reči.
Ukoliko imate neke od sledećih simptoma, vrlo je moguće da patite od burnout-a:
- Smanjen nivo energije
- Promene u apetitu
- Smanjene radne performanse
- Problemi sa koncentracijom i donošenjem odluka
- Poremećaji spavanja
- Napregnutost mišića
- Pritisak i teskoba u grudima
- Vrtoglavice, glavobolje i znojenje.
Razlikujte stres od „burnout”-a
Osnovna razlika između stresa i sagorevanja jeste to što su u slučaju stresnih stanja primarna oštećenja fizičke prirode, dok kod burnout-a dolazi do mentalnih posledica. Stres karakterišu jake emocije i hiperaktivnost, a sagorevanje se ogleda u otupljenju emocija, osećanju bespomoćnosti i beznađa i izraženom gubitku motivacije.
Ukoliko se „burnout” prolongira dug vremenski period može dovesti i do depresije.
Imate li predispozicije za „burnout”?
Imate perfekcinističke tendencije i težite da ispunite velika očekivanja okoline? Malo spavate i odmarate, a mnogo učite i radite i pritom nemate ventile za stres? Pitanje je vremena kada ćete razviti burnout sindrom, a kada se to desi, evo šta vam je činiti.
Odmorite se!
Ukoliko se osećate razočarano, izgubili ste i najmanji interes za studiranje i počinjete da uviđate i zdravstvene tegobe usled sveopšteg stanja umora, jedino rešenje je pauza. Promena sredine, odmor, gašenje društvenih mreža, pa čak i preskakanje čitavog ispitnog roka povoljno će delovati na savladavanje ovog stanja beznadežnosti.
Nađite aktivnosti koje vam prijaju!
Posvetite sebi neko vreme i uživajte u aktivnostima koje vam daju energiju, kao što su šetnja, trening, trčanje, spa dan ili pak sređivanje kuće. Trudite se da vremenom aktivnosti koje vas usrećuju postanu vaša svakodnevica.
Ishranom do boljeg raspoloženja
Poznato je da pojedina hrana utiče na raspoloženje.
Male promene u ishrani, poput izbegavanja rafinisanih šećera i trans masti, ispijanje dosta vode i nekonzumiranje alkohola i cigareta, veoma brzo mogu da naprave vidljivo poboljšanje celokupnog zdravstvenog stanja.
Spavajte
Nađite vreme da se naspavate. Zdrav san je bitan za imunitet, a kada se probudite naspavani, srećniji i zadovoljniji ćete obavljati sve dnevne obaveze.
Bez preforsiranja
Probajte da analizirate šta vas je dovelo do burnout-a. Postavite sebi pitanje:
„Koje su me situacije i postupci doveli do prevelike iscrpljenosti?“
U skladu sa odgovorom potrudite se da sve okidače za stres izbegavate.
Postavite prioritete
Najvažnije je da objektivno sagledate svoje mogućnosti i u skladu sa njima odredite ciljeve. Detaljno isplanirajte put do cilja i postavite prioritete.
Šta uvek poželite onima koje volite? Zdravlje i sreću? Zašto onda sebi to uskraćujete zarad prevelikih očekivanja?
Nijedna diploma, niti direktorska fotelja nema moć da povrati narušeno zdravlje. Stoga, smejte se više i ne dozvolite da vam se desi burnout!
Izvor: najstudent.com
