Milica Škaro dolazi iz Niša, završila je Pravni fakultet u Beogradu i trenutno je na master studijama na istom fakultetu, a Ivan Milenković je iz Beograda, završio je osnovne studije Biohemije na Hemijskom fakultetu, kao i master studije Biologije na Biološkom fakultetu u Beogradu.
Ivan i Milica su za iSerbiu otkrili svoje impresije povodom zaslužene nagrade, rekli nešto više o samom konkursu, o svojim studijama i vannastavnim aktivnostima, kao i o planovima za buduće usavršavanje.
Dobitnici ste 12. po redu nagrade „Kruna uspeha”, koja se dodeljuje najboljim diplomcima Beogradskog univerziteta. Kako se osećate povodom zasluženog odlikovanja i šta za vas ova nagrada znači?
Milica: Predstavlja pre svega priznanje za dugogodišnji rad, ali ujedno i podstrek za dalje usavršavanje. Jako lep način da zaokružim i na neki način „krunišem“ sve što sam radila tokom srednje škole i fakulteta, te da otpočnem dalje uspehe i realizovanje novih ideja.
Ivan: Osećam se super. Uvek je lepo dobiti nagradu, a ovo priznanje i trenutak u vremenu kada smo ga dobili su bili posebno lepi. Privesti kraju ovaj prvi deo života prožet kontrolnima, kolokvijumima i ispitima na ovaj način je stvarno...carski.
Piše se da je konkurencija za nagradu bila veoma jaka, čak 82 diplomca je konkurisalo. Možete li nam reći nešto više o samom konkursu za nagradu i procesu selekcije?
Milica: Konkurs svake godine organizuje porodica Petite-Geneve Petrović u saradnji sa Švajscarskom ambasadom i Univerzitetom u Beogradu. Konkurs se obično objavljuje negde sredinom decembra i uključuje tri faze selekcije: prva faza je slanje biografije i dokaza o diplomiranju, druga faza podrazumeva pisanje eseja na zadatu temu, a poslednja faza obuhvata intervju pred kamerom kada se odgovara na blic pitanja i intervju sa žirijem koji otprilike traje 15-20 minuta.
Ivan: Najveća frka je bila za eseje, jer nismo imali puno vremena, teme su bile zanimljive, a trebalo je napisati dve strane. A ja sam baš davno poslednji put pisao nešto za šta sam imao ograničeno vreme. Intervjui su bili iznenađujuće prijatni i opušteni.
Koji je bio vaš motiv za prijavu na konkurs?
Milica: Videla sam konkurs još dok sam bila na trećoj godini studija i pomislila kako bi bilo jako cool da se i ja prijavim kada dođe vreme. Međutim, kad je trebalo da se prijavim, nisam imala baš hrabrosti, nisam dovoljno verovala da bih mogla da uđem u uži krug selekcije. Ipak, znala sam da neću sebi oprostiti što barem nisam probala i eto.
Ivan: Motiv mi je bila sama ideja da ovakvom nagradom zaokružim kraj fakulteta.
Pored toga što ste studenti, oboje ste sticali znanje i nizali uspehe van fakulteta. Možete nam reći nešto više o tome?
Milica: Pored fakulteta sam dosta učestvovala na konferencijama poput Beogradskog modela Ujedinjenih nacija i Kongresa Regionalnih i lokalnih vlasti Saveta Evrope. Takođe sam predstavljala fakultet na brojnim takmičenjima iz raznih oblasti prava. Ujedno sam i osnovala nevladinu omladinsku organizaciju Pokret za omladinski razvoj i saradnju, koja se bavi neformalnom edukacijom srednjoškolaca.
Ivan: Tokom fakulteta sam išao u Petnicu kao mlađi saradnik seminara biomedicine, gde sam u četvrtoj godini postao i rukovodilac. Takođe, svirao sam bubnjeve i pisao pesme u bendu Enormna Blajsna. Nažalost, više ne sviramo, ali svojevremeno smo često nastupali i gostovali u raznim gradovima u Srbiji što je umelo biti izuzetno naporno i sjajno u isto vreme. Ove jeseni sam bio dva meseca u Luksemburgu, gde sam radio na projektu na temu Parkinsonove bolesti.
Kako ste postizali obaveze oko fakulteta i sve vannastavne aktivnosti kojima ste se bavili?
Milica: Uz dosta odricanja, konstantnu žurbu i dobru organizaciju. Ali ja sam takav tip da su meni zapravo vannastavne aktivnosti pomogle da što bolje završim fakultet. Jednostavno, kada imam više obaveze, efikasnije trošim svoje vreme i jasno odvajam vreme za učenje od vremena za odmor.
Ivan: To uklapanje mi je oduvek delovalo vrlo spontano i prirodno, pa mi te dve akcije nikada (ili bar vrlo retko) nisu interferirale. U najintenzivnijem sećanju su mi ostali periodi kada bih jutro posle svirke otišao na ispit, a posle toga u Petnicu. Nekad bih morao da propustim snimanje pesme zbog vežbi ili seminara (ili obrnuto, u bilo kom smeru) i to je umelo da bude teško.
Na koji način je fakultet koji studirate i sve ono čime se još dodatno bavite uticalo na vaše usavršavanje?
Milica: Sve je to doprinelo da postanem osoba kakva sam danas. Fakultet gradi tvoj karakter, a vannastavne aktivnosti stvaraju prilike gde si primoran da izađeš is svoje zone komfora.
Ivan: Kombo biohemija/molekularna biologija je bio dovoljno dobar da bih mogao da kucam na razna vrata na raznim mestima. Od marta do juna ću biti u Luvenu, u Belgiji, gde ću raditi na projektu na temu Alchajmerove bolesti, a krajem godine se nadam da ću početi sa doktorskim studijama.
Da li biste voleli nešto da promenite na svom obrazovnom putu i zašto?
Milica: Ništa, sve je na kraju ispalo baš kako treba. Jedino bih volela da sam se malo manje brinula i verovala da je put koji gradim ‒ moj put, i da zato ne mogu nikako da pogrešim.
Ivan: Izazovno je razmišljati šta bismo drugačije uradili da smo ovo znanje imali ranije. Mada kontam da bih, da mogu da se vratim kroz vreme i sretnem sebe iz prve godine faksa, samo rekao „ma biće sve okej“. U stvari, ne bih ništa rekao.
Koji su vaši planovi za budućnost, čime biste voleli da se bavite?
Milica: Planiram da se usavršim kao advokat u nekoj oblasti prava, ali da ujedno to spojim sa nekim drugim prilikama poput biznisa i modne industrije. Želela bih da jedan period svog života odem malo u inostranstvo i da steknem neka nova znanja i veštine.
Ivan: Naukom, na preseku imunologije i neurobiologije, počevši od doktorata krajem godine.
Šta je potrebno da bi bio dobitnik nagrade „Kruna uspeha“?
Milica: Maštovitost, elan, samopouzdanje i preduzetnički duh.
Ivan: Da se kroz biografiju, esej i razgovor sa članovima komisije pokaže misaoni tok u svom najsirovijem obliku, otprilike onakvom kakav je u dva ujutru sa ortakom na klupici u kraju.
Šta biste poručili studentima koji žele ove ili neke naredne godine da se prijave za konkurs?
Milica: Verujte da je sve što ste do sada radili (vaši hobiji, knjige koje ste pročitali, putovanja) vredelo.
Ivan: Samo napred! I stvarno, probajte da budete iskreni u predstavljanju. Ovo je jedan od retkih konkursa gde su kreativnost i divergentno mišljenje važniji od besprekornih rezultata na fakultetu.
