.jpg)
FOTO: Jools' Hallie
Da bi se tako nešto izbeglo, potrebno je ovladati sposobnošću koncentrisanja, odnosno usmeravanja mišljenja. To je sposobnost fokusiranja na određenu aktivnost, bilo da čitate gradivo, odgovarate na ispitu, rešavate test i slično. Da biste postigli koncentraciju i tako efikasnije i brže učili, potrebno je pridržavati se nekoliko pravila.
Nađite mesto na kome ćete učiti
I ni u kom slučaju ga ne menjajte. Nemojte čak menjati ni osvetljenje. Ako imate određene zahteve po pitanju okruženja u kome učite, potrudite se da ih ostvarite. Obratite pažnju na to šta vam najviše prija i u kojim uslovima najbolje učite, a zatim iskoristite to saznanje pri svakom sledećem učenju, u cilju postizanja najboljih rezultata. Udaljite sve stvari koje vam nisu potrebne prilikom učenja od prostora namenjenog za učenje. Ako bolje učite uz muziku, potrudite se da pronađete muziku bez teksta.
Počnite sa učenjem na vreme
Nemojte da odlažete obaveze. Što kasnije krenete sa učenjem, to ćete više razmišljati o tome da li ćete uspeti da pređete i naučite celokupno gradivo. To vas može dovesti do pada samopouzdanja i motivacije, pa ćete brzo odustati od učenja.
Umanjite prekide prilikom učenja
Fiksni i mobilni telefon, kao i računar držite što dalje od vašeg prostora za učenje. Naučno je dokazano da je potrebno 15-20 minuta da se ponovo skoncentrišemo na oblast na koju nam je bila usmerena pažnja pre prekida rada. Poželjno je obavestiti osobe sa kojima ste bliski i sa kojima se čujete da vas u tom periodu učenja ne uznemiravaju ili na vrata sobe okačiti jasan natpis sa tom porukom.
Pridržavajte se plana učenja i ispunite svaku aktivnost koju ste isplanirali
Neispunjenje samo jedne planirane aktivnosti može poremetiti čitav vaš plan, kao i čitav proces učenja. Ako isplanirate delove dana i šta ćete i u kom periodu raditi, vremenom ćete se navići na takav sistem rada i postaće vam rutina. Samim tim ćete i postizati više. Učenje ne treba biti nešto sto ćete ,,uglavljivati“ u raspored. Jedan od efektivnijih načina je i to da se raspored i vreme obavljanja određene aktivnosti zabeleže u rokovnik.
Fokusirajte se na učenje
Izdvojite nekoliko minuta pre početka učenja da rezimirate sve ono što ste do tada naučili, da razmislite šta će vam sve biti potrebno tog dana u toku učenja, kao i da se podsetite koje ste uspešne strategije koristili u prethodnim učenjima. Kada učite nešto novo, pokušajte da pređeno gradivo ponovite više puta. Ako prođe nekoliko dana i tek tada počnete sa ponavljanjem, informacije koje ste smatrali pređenim i usvojenim zvučaće vam nepoznato. U tim situacijama najčešće dolazi do pada motivacije.
Dajte sebi neki podsticaj i motivaciju
Budite odlučni. Odredite sebi nagradu koju ćete priuštiti sebi nakon završetka učenja. Pomisao na ugodnosti koje slede nateraće vas na brže završavanje zadatka. Obratite pažnju na to da sebi postavite razuman cilj. Ako u početku postavite sebi izvodljive ciljeve, čak i ako vam se čini da su i previše laki, preći će vam u naviku da ih rešavate. Nakon nekog vremena moći ćete da rešite i one visoke, jer će vam tada i oni delovati lako.
Takođe je bitno da postavite graincu između dugoročnih i kratkoročnih ciljeva. Dugoročni ciljevi predstavljaju rezultat i više sežu u budućnost, dok su svakodnevne aktivnosti fokusirane isključivo na kratkoročne, moguće i izvodljive ciljeve u bližoj budućnosti. Kratkoročni cilj bi, na primer, bio polaganje ispita za koji učite. Zatim vas polaganje tog ispita vodi do polaganja drugog, trećeg, četvrtog, da bi na kraju završili fakultet i time postigli dugoročni cilj.
Promenite predmet ili temu koju učite
...ako u nekom trenutku osetite umor. Ovde se mora voditi računa o tome da ta promena ne bude česta i da se ne počinje previše tema u toku dana. Previše promena može da prouzrokuje malo toga pređenog i urađenog, a samim tim i zapamćenog. Preporučuje se da se ne prebacujete na više od tri teme ili predmeta u toku jednog dana.
FOTO: UniSA
Napravite plan sadržaja za pauze i odmor
Pauza bi trebalo da bude namenjena obavljanju aktivnosti potpuno drugačijih od učenja, kao što su šetnja, osveženje, sport ili nešto što vas opušta. Ako ste umorni, ne treba da vas grize savest ako bar malo odspavate, a zatim nastavite rad sa većom efikasnošću.
Utvrdite koje doba dana vam najviše odgovara za učenje
Ranije je bilo raspostranjeno mišljenje da ne treba učiti noću, jer je koncentracija tada najslabija. Danas se to mišljenje promenilo, pa se učenje preko noći preporučuje koliko i učenje danju. Sami sebi odredite satnicu spavanja, ali se preporučuje da dnevno imate 7-8 sati aktivnog sna. Najbitnije je da odmorni pristupite svakoj temi koju izučavate.
Obratite pažnju na ishranu
Ona utiče na vaš mozak i organizam, a samim tim i na to kako pamtite. Postoji dosta namirnica koje sadrže vitamine potrebne za bolju koncentraciju. Obroci moraju biti redovni, ali umereni. U međuobrocima pojedite neko voće ili čokoladu. Pijte dosta vode.
Svako učenje nove materije sa kojom se susrećete prvi put može biti teško i nemojte se obeshrabriti ako vam učenje ide sporije nego što ste očekivali. Pridržavajte se ovih pravila i budite istrajni u svemu što radite. Upornost se na kraju uvek isplati.
Slušajte ovu jednočasovnu opuštajuću muziku kako biste se bolje skoncentrisali i fokusirali na ono što učite:
IZVORI: Studentski vodič / How to study / WikiHow / Kansas State University / College Atlas / Student Hacks
Jovana je anglofil, studira ruski jezik, voli špansku umetnost, obožava francuske filmove i irsko pivo.
