Tog ponedeljka osnovci, srednjoškolci i studenti nisu se zaputili ka školama i fakultetima. Doneta je odluka da se nastava ne obavlja u obrazovnim ustanovama zbog trenutne epidemiološke situacije. Učenici osnovnih škola prate nastavu na trećem programu RTS-a, a srednjoškolci na platformi RTS Planeta. Studenti imaju nastavu preko onlajn platformi i visokoškolske ustanove na svojim sajtovima objavljuju nastavni materijal.
Đacima su na raspolaganju njihovi nastavnici koji su obavezni da pripreme dodatni materijal za učenje. Komunikacija se obavlja putem platformi koje su za to predviđene i elektronskom poštom.
Razgovarali smo o novonastaloj situaciji sa Gordanom Popov, pomoćnicom direktora novosadske Osnovne škole „Jozef Atila“. Prema njenim rečima, ovaj način nastave dobro funkcioniše, a problemi se rešavaju u hodu.
„Tokom ove tri nedelje, iskustva sa onlajn nastavom su pozitivna. Domaći zadaci su u vidu istraživačkih projektnih zadataka, referata i kvizova znanja. Sa učenicima imamo lepu saradnju. Učenje je modernizovano. Problem se javlja kada je reč o ocenjivanju, jer ono nije najrelevantnije u ovakvim uslovima.“
Ovaj vid nastave iziskuje od školaraca da imaju odgovarajuće tehničke uslove, kako bi mogli da prate časove i rade domaći. „Nemaju sva deca internet. Neki ne mogu da prate RTS, jer nemaju televizor, ali i o njima vodimo računa. Zadaci koje treba da urade i drugi materijal im bude poslat na kućnu adresu“, objašnjava Popov.
Za potrebe ovog članka sprovedena je anketa kojom su ispitani stavovi srednjoškolaca i studenata o onlajn nastavi. Mišljenja su podeljenja. U proseku četiri od 10 ispitanika (39,3%) zadovoljno je onlajn nastavom, dok je gotovo identičan broj njih rekao da im se ovaj način rada ne dopada (38,7%). Ostali (22%) kažu da im je svejedno da li nastavu prate onlajn ili su u školi / na fakultetu.
Nije lak zadatak nadoknaditi putem žice interakciju između nastavnika i učenika koja se dešava u učionici. „Što se mog predmeta tiče, gradivo koje dolaz,i može i ovim vidom da se realizuje pomoću prezentacija, beleški i konkretnih primera. Ipak, ja sam uvek radije za živu reč i direktnu komunikaciju kada je u pitanju nastava, a i ispitivanje“, ističe profesorka Ustavnog i privrednog prava Mirjana Čuturilo Miloševski, koja predaje u Srednjoj školi „Vuk Karadžić“ u Sečnju.
Anketirani učenici/studenti su ocenili (1-5) način na koji onlajn nastava funkcioniše u njihovoj školi / na njihovom fakultetu prosečnom ocenom 3,3. Među navođenim nedostacima, česti su problemi tehničke prirode. Loša internet veza otežava praćenje predavanja. Dešava se da nestaje slika i ton. Platforme primaju ograničen broj ljudi. Na Zumu (Zoom) maksimum je 100, a Majkrosoft tims prima do 250 učesnika. Taj kapacitet je nedovoljan, jer neke generacije broje i hiljadu studenata.
Ispitanici često navode i druge probleme kao što je nedovoljna obučenost nastavnog kadra za ovaj način rada. Neretko se među njihovim odgovorima našla primedba da se ne realizuje onlajn nastava iz svih predmeta, već se negde samo svodi na to da dobiju materijal iz kog treba da uče bez dodatnih pojašnjenja.
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Marko Miloš rekao je za „Dnevnik“ RTS-a da su na ovom fakultetu spremno dočekali situaciju. „Profesori su u skladu sa uputstvima u veoma kratkom roku uradili sve šta je bilo potrebno. Srećna okolnost je bila da su nastavnici Mašinskog fakulteta mahom i pre ove situacije koristili blagodeti onlajn nastave“, istakao je Miloš.
Međutim, u velikom broju obrazovnih ustanova onlajn nastava nije uobičajena praksa. „Meni je ovo prvi susret sa ovakvim sistemom rada. U početku sam osećala strah od nepoznatog i situacije u kojoj smo se našli. Tokom kratkog roka sve je trebalo organizovati, a to nije lako. Ipak, nakon malo većeg angažovanja i određenih instrukcija, sve je počelo da dobija svoj smisao“, kaže profesorka Čuturilo Miloševski.
Većini učenika i studenata, a i mnogim profesorima onlajn nastava je do sada bila poznata samo kao teorijski pojam. Ovih dana zajedno otkrivaju njene prednosti i mane. Važna je obostrana fleksibilnost i razumevanje. Ovaj metod rada nudi mogućnosti modernizacije klasičnih predavanja.
Ipak, komunikacija „licem u lice” oduvek je predstavljala osnovu obrazovanja. Najbolje rezultate dalo bi kombinovanje ovih alternativa, ali postojeći uslovi to ne dopuštaju.
