Hristina Veselinović ima 26 godina. Do skoro je bila stjuardesa, a kako i sama kaže, do tih podataka nije teško doći. Studira na Fakultetu organizacionih nauka i vodeći se ličnim iskustvom stava je da postoji i nešto bitnije od studiranja. U intervjuu za portal iSerbia Hristina nam otkriva svoj put.
Da li možeš da nam otkriješ nešto o sebi što retko ko zna?
Ono što malo ko o meni zna jeste da ja nisam ni ime i prezime, ni godine, ni posao kojim se bavim.
Sebe smatram jednom prizemnom osobom punom ambicija, maštanja, želja, emocija, radosti, volje za životom. Mislim da ovako treba svako da razmišlja, naročito u ovom vremenu kada bi da nas ukalupe.
Svako od nas je jedinstven i to je ono što je naš adut. Moja nadanja se zasnivaju na tome da će ljudi, naročito omladina, to shvatiti i tako prebroditi sva ograničenja u glavi koja su duboko ukorenjena kao uverenja.
Šta bi, sa ove vremenske distance, poručila brucoškinji Hristini?
Brucoškinja Hristina je bila neko ko nije znao da velika očekivanja dovode do velikih razočaranja, što dalje ubija volju i lako dovodi do krahova.
Da imam tu neku čudnu moć da budem mentor samoj sebi te 2012. godine, neprestano bih pričala - kako nisu svi drugi pametniji od mene, kako ne moram na putu ka svom cilju da budem uvek najbolja, kako u životu sreća igra veliku ulogu, pa život treba shvatiti kao igru, kako ništa neće dovesti do kraja sveta, a najmanje ocena manja od 10, kako neće profesori upamtiti šta ja na prošlom ispitu nisam znala, jer ni oni ne znaju sve na svetu.
Studiranje treba da bude i jeste uživanje - ako mi na taj način gledamo.
Youtube karijera
Hristina je od nedavno aktuelna i na youtube-u, a video na njenom kanalu pod nazivom „Šta je bitnije od studiranja“ izazvao je veliku pažnju mladih.
Kako si došla na ideju da snimiš taj video?
Kako me veliki broj mladih prati još otkako sam snimala videe o životu i poslu stjuardesa, dosta njih mi se javljalo sa pitanjima u vezi sa studiranjem.
Student sam Fakulteta organizacionih nauka i oduvek sam bila oduševljena konstantnim radom na unapređenju obrazovnog sistema unutar same institucije.
Nažalost, prema iskustvima svojih prijatelja koji su studirali na drugim fakultetima, ne razmišljaju svi profesori na taj način. Zato se latim tema o kojima malo ko priča.
Obrazovanje u Srbiji
Hristina je uzor mladima i to raduje. Na našoj internet sceni se pojavio neko ko je pozitivan, kulturan i obrazovan i itekako ima šta da kaže o obrazovanju u Srbiji.
Koji je tvoj stav o obrazovnom sistemu u Srbiji?
Obrazovni sistem u Srbiji ima mnogo mesta za unapređenje. Veliki broj informacija koje učenici i studenti moraju da znaju nisu tačne i nisu primenljive.
Definitivno spadamo u jedne od inteligentnijih nacija, samo nam se svesno ubija entuzijazam i sistemski radi na tome da se naredne generacije zaglupljuju, jer onaj koji nije dovoljno pametan, ne zna da se bori za sebe i takvim je uvek lako manipulisati.
Ovde fali jedno dobro balansiranje.
Kao mlada, obrazovana osoba koja je radila u inostranstvu, približi nam svoje stavove o „odlivu mozgova“ iz Srbije?
„Odliv mozgova” je posledica narodnog uverenja da je Srbija najlošija zemlja na svetu, a videvši tolike zemlje za ove dve godine koliko sam bila stjuardesa, znam da nije. Daleko je od toga. Moramo prvo da očistimo svoju podsvest od pogrešnih uverenja, pa onda i da se fokusiramo na sebe.
Fokus na tuđu „zeleniju travu" nikada nam nije doneo prosperitet i razvoj.
Misliš li da postoje dobri i loši fakulteti i jesu li oni garancija za uspeh?
Sve je u isto vreme i dobro i loše, ništa nije samo crno ili samo belo.
„Svako je krojač svoje sudbine” davno je rečeno i očigledno sa razlogom.
Dokle god nam je za neuspeh kriv profesor koji nas ne voli, a imamo mogućnost biranja drugog profesora, fakultet koji sve ispite stavi u istoj nedelji, a možemo da biramo koji ispit ćemo u kom roku polagati, kafa koja nije dovoljno jaka da nas drži budnima narednih 36 sati, a imali smo nekoliko meseci vremena da redovno učimo te da ne moramo da se iscrpljujemo pred sam ispit, do tad ćemo biti žrtva tudjih odluka i nećemo biti junak svog života, već samo marioneta.
U kolikoj meri vannastavne aktivnosti izgrađuju studente?
Vannastavne aktivnosti su najbitniji deo studiranja. To je jedan od susreta sa realnim svetom, koji se dosta razlikuje od studentskog sveta.
Dolazite u dodir sa ljudima koji rade u oblasti za koju se obrazujete, kao i sa nekima koji rade neke druge poslove. Tako širite svoju prizmu i produbljujete svoje znanje.
To iskustvo vam može umnogome pomoći i dok učite, jer je najlakše da pamtite i povezujete stvari koje ste praktično odradili.
„Znanjem protiv Marfija"
Hristina je nedavno imala priliku da posle nekoliko godina poseti seminar u čijem organizovanju je i sama nekada učestvovala.
Koliko su se sami studenti promenili? Da li se organizacija razlikuje?
Duh neke studentske organizacije može da se promeni, ali ne u velikoj meri. „Znanjem protiv Marfija” je bio prvi seminar na kojem sam ja radila i on mi je najdraži. Obrađuju se teme koje mene najviše zanimaju, a tiču se javnog nastupa.
Samu organizaciju niko sa strane ne može da vidi na pravi način, ali znam da je za uspeh jednog takvog seminara potrebno mnogo rada i živaca.
Nikada nisam pomislila kako je nekome lakše nego meni, znam da sve iziskuje neku vrstu žrtve, ako se uopšte to tako može nazvati, da ništa ne pada s neba i da se uvek samo vrh ledenog brega vidi. Svi napori se zaborave kada se ostvari uspeh, zato i jesu vredni.
Šta je tebi fakultet doneo?
Fakultet mi je doneo mnogo toga - mogućnost da se suočim sa naizgled nerešivim situacijama, da padnem i ustanem, po ko zna koliko puta, da razvijem svoje veštine, upoznam uspešne ljude i izgradim prijateljstva sa njima.
Život svakoga od nas je jedna avantura i ne verujem u pogrešne odluke, iza svake greške stoji jedna velika lekcija.
Većina ne radi ono za šta su se školovali, ali i dalje su uspešni zbog tih nekih vannastavnih stvari koje im pomažu. Mislim da je najbitnije razmišljati na taj način.
Možeš li nam u jednoj rečenici reći šta je zaista bitnije od samog studiranja?
Zaista bitnije od samog studiranja je naša želja i volja za uspehom, koja nije određena ničim drugim osim našom upornošću da se dostigne zacrtan cilj.
Da li imaš neku „zvezdu vodilju“, citat ili inspiraciju, koju slediš?
Mnogo je citata koje volim i koji mi dižu energiju, zavisi od situacije do situacije kad su primenjivi.
Ono čime se vodim jeste citat Duška Radovića: „Mnogo - to je svakoga dana po malo”. Ili, ako vam je lakše - tiha voda breg roni.
Nijedan uspeh ne dolazi preko noći, strpljenje je osobina broj jedan kada je put uspeha u pitanju.
Za kraj, gde vidiš sebe u budućnosti?
Uvek sam govorila kako sebe vidim kao uspešnu poslovnu ženu, dobru suprugu i majku troje dece. To se još uvek nije promenilo i dalje težim tome. Možda bih samo dodala - vidim se kao nekog ko radom na sebi pomaže drugima da promene pogled na svet.
Jer je ovaj svet prelep. A i nemamo drugi.
Hristina svakim danom vešto ispisuje stranice svoje bajke. To radi strpljivo, jer kako kaže „Strpljenje je osobina broj jedan kada je put uspeha u pitanju!“
Budite strpljivi. Živite svoju bajku!
