Prvo mesto u kategoriji „Rise the Challenge“ je osvojio tim koji su činili Ivana Nedeljković, Luka Jerinić i Bojan Cvijanović.
Ivana Nedeljković je studentkinja treće godine Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, ima 20 godina, aktivan je član Studentskog parlamenta a ujedno i aktivno trenira karate već devet godina. Njen kolega, Luka Jerinić, student je druge godine Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu i takođe ima 20 godina. Treći član tima, Bojan Cvijanović, student je druge godine istog fakulteta, ima 21 godinu, a pored ekonomije polje interesovanja mu se širi na muziku te svira i kompunuje.
Tim koji je osvojio drugo mesto u kategoriji „Face the Challenge“ činili su Sara Đulčić, studentkinja treće godine Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu i aktivan član Studentske organizacije pod nazivom „Udruženje studenata Ekonomskog fakulteta“, Uroš Milošević, student četvrte godine istog fakulteta, član Studentskog parlamenta i volonter u brojnim organizacijama kao i Irena Nedeljković, studentkinja četvrte godine, aktivni član Studentskog parlamenta i organizacije Udruženje studenata Ekonomskog fakulteta, gde se bavila i organizacijom istog takmičenja na matičnom fakultetu.
Šta je ono što vas je podstaklo da odete na takmičenje?
Ivana: Ono što me je podstaklo da odem na ovo takmičenje jeste mogućnost da proverim svoje znanje, steknem novo iskustvo kao i poznanstva.
Luka: Predlog i podsticaj za prijavu na takmičenje sam dobio od studentske organizacije Udruženje studenata Ekonomskog fakulteta, čiji sam takodje i član.
Bojan: Ovakva takmičenja su jednostavno nešto što se ne propušta, prilika da se zaista nauči mnogo toga. Pre ovoga, učestvovao sam i na sličnom takmičenju koje je organizovao moj fakultet i celokupna ideja mi je od samog početka bila jako privlačna. Prezentovati neko svoje rešenje, izaći i braniti svoju ideju, oprobati se u svemu tome je neprocenjivo iskustvo.
Irena: Ono što me je najviše podstaklo jeste izlaženje iz okvira klasičnog učenja i mogućnost da testiram sebe i svoje sposobnosti kao i izazov da stanete ispred eminentnih predstavnika privrede i izložite svoja rešenja, jer na kraju to je jedinstvena prilika da od ljudi koji funkcionišu u stvarnom svetu dobijete savete i u tom smislu unapredite svoje veštine i znanja.
Uroš: Nova poznanstva i novo iskustvo koje dosta vredi.
Sara: Podsticaj i motivaciju za odlazak na ovo takmičenje sam dobila usled organizovanja istog tipa takmičenja u sklopu organizacije na svom fakultetu u poslednje dve godine, kao i učestvovanjem na jednom mini takmičenju koje se organizuje za dodatne poene iz predmeta Menadžment ljudskim resursima, na kojem sam takođe osvojila drugo mesto.
Kakve utiske nosite sa takmičenja?
Ivana: Nosim sjajne utiske i rado bih se ponovo prijavila. To je svakako jedno novo iskustvo, naucila sam dosta toga novog i stekla nova poznanstva.
Luka: Utisci su fenomenalni, pre svega, sama organizacija takmičenja je bila besprekorna, a takođe sam upoznao i puno divnih ljudi. Što se tiče samog takmičenja, moj tim i ja smo dali sve od sebe u rešavanju problema. Nije nam bilo previše naporno i na samom kraju uspeh nije izostao.
Bojan: Najpozitivnije! Od samog starta je sve teklo i bolje nego sto smo očekivali, domaćini su bili sjajni, a samo takmičenje je proteklo na najbolji mogući način i siguran sam da ce svima ostati u jako prijatnom sećanju.
Irena: Sada kada su se utisci donekle slegli sa sigurnošću mogu da kažem da sam sa sobom ponela samo najpozitivnija iskustva. Organizacija "NOVA" je svoj posao obavila i više nego odlično, ljudi su fenomenalni. Sve u svemu, fenomenalan doživljaj.
Uroš: Takmičenje je bilo lepo organizovano, a ovo takmičenje u Nišu pamtiću najviše po novostečenim prijateljima.
Sara: Smatram da je ovaj tip takmičenja jako značajan za nas studente. Ne dobija svaki dan prilika da se razgovora sa pojedincima iz privrede kao i da se pokažu svoje sposobnosti i ideje upravo njima. Volim da kažem da je to za nas tek prvi korak ka nečemu što nas čeka u budućnosti i da bi svakako trebalo to da iskoristimo. Bitno je da izađemo uz okvira knjiga i prepustimo se idejama.
Da li je bilo naporno spremati se za takmičenje pored regularnog učenja?
Ivana: Nije bilo neke posebne pripreme za takmičenje već smo se za isto pripremali tokom čitavog studiranja.
Bojan: Ne jer smo ovo takmičenje doživeli kao priliku da iskažemo svoju kreativnost i pokažemo kakve ideje imamo upotrebljavajući, naravno, znanje kojim raspolažemo, i zaista ga nismo shvatili kao neko opterećenje niti obavezu. Zbog toga, gotovo da nije bilo mesta za to da se oseti bilo kakav napor.
Irena: Ne, naprotiv. Nijednog trenutka to nije bila obaveza već je to pre bila želja da se testiraju granice, a kada radite sa divnim ljudima kao što su moje kolege iz organizacije onda je to i više nego prijatno. Pored toga, za ovakve stvari se spremamo već četiri godine na fakultetu.
Uroš: Da, izuzetno naporno. To je jedini razlog koji može uplašiti studente prilikom prijave za ovakvu vrstu takmičenja.
Sara: Ne, apsolutno. Nikakva dodatna spremanja nisu bila potrebna. Dobila sam pitanje na kraju takmičenja od jednog od takmičara iz drugog tima: „Kako možeš onako da nastupaš, da li vežbaš to i kaži mi neki savet?” Ne postoji vežba, barem u mom slučaju. To je nešto sa čime se rodiš i samo godinama nadograđuješ. Moj tim i ja smo nekoliko sati pre takmičenja probali šta bi to trebalo da kažemo i svaki put smo drugačije izneli problem. U tome je čar, u snalaženju u trenutku i razmišljanju bez prethodno napisanog teksta ispred sebe.
Kakva je bila reakcija profesora i kolega na osvajanje prestižnih mesta?
Ivana: Svi profesori i kolege su oduševljeni, čestitaju mi i rado slušaju o dešavanjima sa takmičenja.
Luka: Podrška kolega iz organizacije bila je veoma značajna za nas kao mlade ljude, pune entuzijazma, sa mnogo teorijskog znanja, ali bez praktične primene tog znanja. Baš iz tog razloga je ovo takmičenje veoma značajno za studente. Naravno, ni podrška profesora nije izostala.
Bojan: Kada smo se vratili na fakultet, reakcija svih je bila vrlo prijatna. Jako je lep osećaj predstavljati svoj fakultet, jer je uvek tu prisutna i podrška kolega i profesora, i malo je reći da smo bili srećni što smo osvetlali obraz svom fakultetu i učinili ponosnim sve one koji su nas podržavali.
Irena: Ni sama nisam očekivala da će naš uspeh izazvati toliko pozitivnih reakcija, ali mogu reći da mi je izuzetno drago što imamo podršku naših kolega, a zatim je i jako velika čast kada ti profesori čestitaju. Ta pozitivna energija koju je ovaj rezultat doneo je i više nego dovoljna da kažem da sam ponosna na svoje kolege, na oba tima, što smo uspeli da u pravom svetlu predstavimo kako kolege studente tako i profesore.
Uroš: Ukratko rečeno, postao sam poznata ličnost na fakultetu. Čestitke su pristizale sa svih strana.
Sara: Svi su oduševljeni. Moram se zahvaliti svim članovima naše organizacije koji su nestrpljivo čekali u Kragujevcu i na svakih pet minuta pitali šta se dešava, kako nam je i slično. To je naša snaga! Oni koji nas bodre iako nisu pored nas. Par profesora me je srelo na fakultetu i oduševljeno čestitalo. Čak sam čula da nas je jedna profesorka na predavanju pred svim studentima pohvalila, što nam naravno puno znači. Pohvalili smo se i preko sajta fakulteta!
Da li biste i zbog čega ovo takmičenje preporučili budućim generacijama?
Ivana: Svakako bih svima preporučila da se prijave, jer će steći novo znanje, iskustvo, upoznaće mnogo divnih ljudi i lepo se provesti.
Luka: Na kraju bih iskoristio ovu priliku da se zahvalim kolegama iz Niša i njihovoj Studentskoj asocijaciji pod nazivom „NOVA“, mojim kolegama i prijateljima iz „USEFA“ kao i profesorima. I naravno, da pozovem sve buduće generacije da se u što većem broju prijavljuju za takmičenja ovog tipa, gde mogu unaprediti sebe i steći puno prijatelja!
Bojan: Svakako! Ova vrsta takmičenja je najbolji način da se proveri znanje, razvije kreativnost i izgradi osećaj za rad u timu. Sve su to osobine kojih teško da ima u bilo kakvoj knjizi, i baš zbog toga su takmičenja poput ovog potrebna i korisna.
Irena: Ovo je definitivno stvar koju bih svim studentima objasnila kao "must have", ali ne samo učestvovati na takmičenju već se i oprobati u samoj organizaciji, da bi uspeli da steknete taj potpuni doživljaj i vidite obe strane medalje.
Uroš: Preporučujem ga baš zbog tog novog iskustva, zbog ljudi koje ćete upoznati i koji će vam mozda uticati na dalji tok vašeg života, kako privatnom, tako i poslovnom.
Sara: Definitivno! Samo reči hvale za ovo takmičenje! Neverovatna energija propraćena znanjem, žrtvovanjem, strahom, tremom, ali i neizmernom srećom jer znaš da činiš nešto vredno! Nešto što te izdvaja iz mase i čini jedinstvenim. I dalje me drži taj osećaj.
