Za portal iSerbia, učiteljica Željana govori o radu sa decom, vršnjačkom nasilju i prestižnom globalnom forumu obrazovanja i veština.
Kada ste odlučili da želite da budete učiteljica i šta Vas je najviše privuklo u radu sa decom?
Oduvek sam znala jasno da postavim cilj i da svu energiju usmerim ka njegovom ostvarenju. Već sa šest godina znala sam šta želim, baš kao što to znam i danas. Ono što sam uspela da sačuvam u sebi od dečjeg uzrasta je vera u mogućnost ostvarenja želja. I danas ume da me rastuži činjenica kako nas društvo uči da sazrevanje donosi ozbiljnost i da više nema mesta detinjastom ponašanju i maštanju. To je i razlog zašto imamo mnogo neshvaćenih i neprilagođenih.
S druge strane, imamo malo onih koji nisu razočarali dete u sebi, a to je važnije od toga da li si društveno prihvatljiv ili ne. Naravno, nije lako napraviti balans u drugim profesijama, ali ja i jesam zato učiteljica. Posmatram mog supruga koji je advokat i od kog profesija zahteva da ono što je crno, ne može pretvarati u belo ukoliko nema opipljive dokaze i bude mi žao te struke koja je omeđena strogo utvrđenim pravilima.
Poziv učitelja daje slobodu. On mi je pomogao da realno sagledam lepotu detinjstva i da shvatim da sam ostvarila svoj san, jer sam postala ona osoba o kojoj sam kao dete maštala
Opišite Vaš odnos i rad sa decom, kao i njihovim roditeljima.
Posao koji radim, radim jer to volim. Smatram da deca zaslužuju da se njima neko zaista bavi. Da dobiju edukaciju na potrebnom nivou, ali da uživaju učeći. To se jedino može realizovati uz jaku motivaciju. Ja pribegavam podsticanju mašte i razvoju kretivnosti. Podsticanje maštanja se može ostvariti kroz različite nastavne aktivnosti. Najčešće su to igre pretvaranja u kojima deca zamišljaju da su neke druge osobe.
Evo, nedavno smo na slobodnoj aktivnosti pravili mapu sveta i upoznali se sa kontinentima i okeanima. Potom smo na času srpskog jezika na osnovu datog početka pisali svoje priče o malom dečaku koji je voleo brodove. Dali smo mu ime Cvrle. Njegov san se ostvario, zahvaljujući kapetanu broda koji mu je dozvolio da posatne član posade na prekookeanskoj plovidbi. Dobili smo na kraju 16 neobičnih priča, 16 različitih avantura dečaka Cvrleta.
Naravno da su učenici pišući svoje priče koristili i saznanja naučena pomoću mape sveta koja ne spadaju u obavezan nastavni program, ali koja će im svakako poslužiti u budućnosti. Sledećeg dana, na času likovne kulture, smo pravili mornarske kape i kostimirali se u mornare. Potom smo tako kostimirani crtali neobični brod koji čuva velike tajne i na kojem se snovi ostvaruju. Moja učenica Natalija je ispod svog broda napisala „Snovi nemaju granica”. To mi je bio dovoljan signal da je čas uspeo.
Eto, to su razlozi zbog kojih ja moje časove oplemenjujem kreativnošću i što mojim učenicima namećem igru kao put do lakšeg učenja i sigurnog napredovanja.
Koje su to dobre, a koje loše strane u radu sa decom?
Ne postoje loše strane rada sa decom. Postoji samo loša strana medalje u odnosu društva prema nastavničkoj profesiji. Društvo nas je marginalizovalo. Od najuglednije profesije postali smo profesija kojoj se samo „love” propusti kojima se pune novinski stupci. Zato jeste bitno da se o nastavničkoj profesiji govori na jedan afirmitivan način.
Na šestom Globalnom forumu obrazovanja i veština, izabrani ste u TOP 50. Na osnovu čega je vršena nominacija, selekcija i pobednik?
Osnivač nagrade „Global Teacher Prize” za najboljeg nastavnika sveta, koja je u rangu Nobelove nagrade na polju obrazovanja je „Varki” fondacija i njihov cilj je da istaknu pojedince u našoj profesiji koji imaju tu moć da motivišu i inspirišu, ne samo svoje đake, nego i kolege, ali i one koji imaju bilo kakav dodir sa obrazovanjem.
Oni su za tu nameru oformili akademiju koja okuplja 90 eksperata iz različitih oblasti, od medija do obrazovanja, koji su prvo odabrali pobednika koji je nagrađen sa milion dolara.
Kriterijumi na osnovu kojih se vrši slekcija usmereni su na kompletnu sliku o nastavniku, njegovim aktivnostima u učionici i izvan nje. Vrednuje se nastavnikova sposobnost uticaja na kolege, učenike, javnost. Vrednuje se njegova angažovanost u loklanoj zajednici. Stavlja se akcenat na promene koje je nastavnik napravio u obrazovanju svoje zemnje, lokalne zajednice, mikro sredini.
Ovogodišnji pobednik je nastavnica srednje škole iz Engleske koja radi u školi koja se bori sa problemima nasilja. Njena profesionalna priča je takva da može da utiče na nastavnike širom sveta koji se bore sa sličnim problemima. Uglavnom, cilj ove nagrade je da se ponađu posebni nastavnici koji rade svoj posao iz strasti, koji mogu da inspirišu i motivišu druge.
Šta mislite o vršnjačkom nasilju, kakav stav imate povodom takvog ponašanja dece i da li je ono zastupljeno u školi u kojoj radite?
Nasilje je bolest novog doba. Preveliki broj sati provedenih na internetu dovodi do akumuliranja viška eneregije koja mora negde da se potroši. Ukoliko dete nema dodatnih aktivnosti na koje bi utoršio energiju, onda dolazi do različitih oblika nasilja. Zato je potrebno da roditelji i nastavnici budu partneri u rešavanju problema i da reaguju čim osete da postoji problem. Dešava se da rodittelji od obaveza ne uspevaju da isprate promene u ponašanju svog deteta i da se uključuju kada to već bude kasno.
Ne smatram da svi problem potiču iz porodice. Roditelji jesu najveći uzori, ali današnjoj deci su veći uzori javne ličnosti poput blogera, jutubera. Zato smatram da bi se organizovanom višegodišnjom i kontinuiranom kampanjom moglo uticati na veliki broj dece školske populacije.
Imam osećaj da smo se od pojave interneta nekako zaglavili u vremenu i da ne uspevamo da sagledamo njegov uticaj na našu decu. Svi smo svesni negativnog utcaja, a nikako ne uspevamo da osmislimo valjane projekte koji bi iskoristili prisutnost dece na socijalnim mrežama tako što bi pozitivno uticalio na njihovo ponašanje preko njihovih uzora.
Kako planirate dalje da se usavršavate u svojoj profesiji?
Kao i do sada, svakodnevno u svojoj učionici i izvan nje. Razmena i saradnja putem različitih projekata, poput trenutno aktuelnog međunarodonog festivala „Kreativna čarolija“ su nepresušni izvori usavršavanja.
