Tijamara: bunt nove generacije!
Igor Generalović

Pesma je angažovana, i govori o trenutnim problemima mladih, kao i o tome zašto su u prethodnim mesecima svoju mladost proveli na ulicama. O svemu tome, kao i njenom umetničkom stvaralaštvu, pričali smo sa Tamarom za iSerbia.


Već dugo ste aktivne na muzičkoj sceni, međutim ovo vam je prva zajednička saradnja. Zašto tek sada?


Sve vreme sarađujemo, iz različitih oblasti scene. Tijana se bavi grafičkim dizajnom, marketingom i organizacijom događaja - sada vodi klub „half“, čija je i suosnivačica, a ja sam fokusirana na komponovanje, produkciju i izvođenje.


Ideja da pokrenemo muzički projekat se dugo razvijala. Zbog specifičnosti zvuka kome Tijana teži, meni je bilo potrebno usavršavanje u produkciji, ali i adaptiranje na svet elektronske muzike i klabinga, u koji sam relativno kasno ušla. Dok je ona tu kao riba u vodi.


EP izdanje smo planirale da ozvaničimo prošlog proleća, ali je zbog nastale situacije to bilo neizvodljivo. Sada smo osetile da je pravi trenutak i objavile prvo traku, koja je nastala poslednja.


U pesmi jasno pokazujete svoj stav o trenutnoj situaciji u zemlji. Kako komentarišete to što se vaša generacija karakteriše kao prilično apatična?


Ne znam ko nas tako karakteriše, ni zašto, jer se ispostavilo da je potpuno suprotno. Mladi se bore i pokušavaju da se snađu u beznađu.

Marko Popović
Marko Popović

U spotu se vrte slike prirodnih lepota Srbije. Šta taj simbol predstavlja, kada se stavi u koncept same pesme?


To je Srbija koja plače.


Da li imaš utisak da se glas mladih ipak negde čuje i da ima nade da se ostane ovde?


Imam utisak da taj glas negde odjekuje. Ali, znate već kako je sa odjecima, ljudi se neretko prave da ih ne čuju. Da li ima nade za ostanak, teško je reći, za mene nije bilo. Obradovalo bi me da je nekada bude, za povratak.

Već neko vreme živiš i stvaraš u Ljubljani. Kako izgleda saradnja sa tamošnjim umetnicima?


Nekoliko meseci sam živela između Beograda i Ljubljane, a vizu sam dobila neposredno pre početka epidemije. Vrlo nezgodan trenutak, jer nisam mogla da upoznajem nove ljude. Sada se to polako otvara, imala sam nekoliko nastupa i saradnje su protekle odlično. Ovde prihvataju moj zvuk, pretpostavljam da me čeka još lepih iskustava kada se sve bude vratilo u normalu.


Možeš li nam reći malo više o svojim ranijim projektima?


Poslednjih 10 godina intenzivno nastupam, a Kezz" sam pokrenula pre šest i većinu vremena na sceni sam provela sama. Pre toga sam objavila nekoliko izdanja sa bendom „Zaa”. Ostvarila sam više saradnji, komponovala i izvodila muziku za radio, film, izložbe, performanse i predstave za decu. Od autorskih projekata bih izdvojila dugoročne „Promovisanje nasleđa kroz savremeni zvuk” i „Promovisanje savremene umetnosti kroz muziku”.

Nada Jurković
Nada Jurković

Što se „Kezz"-a tiče, kako si uspela da etno zvuk i etno pevanje uklopiš sa elektronskim?


U muzici se nikada nisam opterećivala, ni ograničavala žanrovima, jer se vodim time što osećam. Tako je i nastao spoj, sasvim spontano. 


Izvornu muziku pevam od detinjstva i ona je duboko ukorenjena u meni, dok sam elektronsku počela da pravim, jer je to bio jedini način da sama iskomponujem i izvodim svoje pesme. Kasnije sam počela više da istražujem taj zvuk i obrela se u klabingu. U setovima mogu da pevam bilo šta, ali kada uz elektronski gruv otpevam nešto inspirisano izvorom, ljudi polako počinju da puštaju krike i pevaju sa mnom - a to daje poseban osećaj slobode i istovremene povezanosti, koji jedino na taj način uspem da proizvedem.


Muzika je oduvek imala jak uticaj i predstavljala najbolji način da se određena poruka prenese. Koja je vaša poruka?

„Sve poruke su u pesmi. Jedna od ključnih je: 'ako nećete, ne morate, nemojte', i to može da se primeni bilo kad, bilo gde i u vezi sa bilo čim.”

Nama ostaje da Tamari i Tijani poželimo puno sreće u daljim projektima, idemo na njihove nastupe (kada to bude bilo moguće) i uživamo u muzici koju stvaraju. A kako izgleda kada se nova deca bune, pogledajte u spotu koji sledi: