Svaka učionica može biti mesto iz bajke!

Foto: Željana Radojičić Lukić

Željka, koja je trenutno na položaju pomoćnika ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje, ispisuje veliki broj stranica profesionalne biografije utemeljene uviše od dve decenije konstantnog iskustvenog rada, najpre u oblasti kreativnog i inovativnog pristupa prosveti i obrazovanju. Tvorac je originalnog koncepta učenja, dobitnik mnogih nagrada i priznanja, ali i pokretač brojnih kreativnih akcija koje imaju cilj da podstaknu najdarovitije nastavnike i učenike.

Sagledavajući stvarnost iz ugla posla koji trenutno obavlja, priznaje da se sa setom seća snažnog osećaja zadovoljstva i sreće pri ulasku u učionicu, kada je bila okružena đacima. O tome i mnogim njenim idejama govorila je za iSerbia .

Stvorili ste originalan koncept učenja? Na čemu se on temelji?

U učionici sam provela više od 25 godina, neumorno tragajući za novim vidovima učenja, metodama i tehnikama koje deci omogućavaju celovito usvajanje znanja, a sam proces saznavanja čini uzbudljivim, nadahnutim i podsticajnim. Razumela sam i tada, a sada sa tom filozofijom stvaram i živim, da bez iskustvenog učenja i nema učenja, i da taj proces, ako ne dovodi do pozitivnog razvoja, do stvaralačkog i nadahnutog bića, ne možemo prihvatiti kao učenje, već kao jednostavno učitavanje podataka, koji posle izvesnog vremena nestanu u sferi podsvesnog.

Bila sam rukovođena činjenicom da nas navike, koje steknemo u detinjstvu, prate kroz život postajući naši autentični obrasci življenja i ponašanja. Zaključila sam, takođe, da su deca i učenici iz gradskih sredina, uskraćeni za jedno prirodno životno iskustvo, jer ne rastu u prirodi i sa njom ne ostvaruju gotovo nikakav odnos. Istovremeno, nama, koji živimo u selu, teško je razumeti da u gradovima odrastaju deca za koje mleko dolazi iz tetrapaka i reklama, jaja iz frižidera, čaj iz apoteke, a hleb iz prodavnice. Na očiglednim primerima, došla sam do saznanja da su ova deca, bića jedne virtuelne dimenzije života, jer su im strani tokovi hrane, put zrna ili mleka. Oni se iznenade kada se praktično upoznaju sa činjenicama da mleko dolazi od krave, da jaja daje kokoška, ali samo jedno u toku dana.

Lako ih je zbuniti, jer su pretpostavljali da kokoška u toku dana daje više desetina jaja, a nije retkost čuti ni da kokoška ima četiri noge, ili da bik daje mleko. Nije slučajno veliki srpski pesnik Ljubivoje Ršumović rekao da se deca na selu rađaju kao ljudi, a u gradu kao kućni ljubimci. Deca na selu žive sa prirodom od najranijeg uzrasta, dok deca iz grada prirodu gledaju na internetu. Zar to nisu dovoljni razlozi da svaki roditelj iz grada preuzme obavezu da svom detetu priušti da delove detinjstva prožive na selu u saglasju s prirodom?

S obzirom na to da su me posebno zanimala pitanja koja razmatraju okruženje u kojem nastavnik i učenik razmenjuju znanje, odnosno uče, vreme u školi i van nje, posvetila sam stvaranju ambijenta opremljenog potrebnim nastavnim sredstvima koji podstiče na rad, učenje i stvaralaštvo kroz igru i istraživanje.

Ideja vodilja bila je da igra mora da bude vođena na neobičan način i odatle, u ovom konceptu učenja, umesto učiteljica postoje vile čarobnice koje decu motivišu da uče uranjanjem u bajku gde, kroz čaroban svet priče, zajednički otkrivaju stvarnost u kojoj žive. U procesu učenja važnu ulogu imaju inovativna nastavna sredstva sa kojima se deca ovde susreću,od kućica, u kojima žive vile čarobnice, preko različitih ambijentalnih učionica, poput povrtnjaka, voćnjaka, štale, do solarne sušare, automatske meteorološke stanice, ljudskog sunčanog sata ili teleskopa.Sva ta inovativna nastavna sredstva komponovana su u jedinstvenu celinu doprinoseći realizaciji radioničarskih aktivnosti zasnovanih na integrativnoj nastavi, tj. savremenom modelu nastave koji se temelji na prirodnom povezivanju nastavnih sadržaja različitih predmeta u jedinstvenu celinu.

Jednom rečju, koncept učenja za koji se zalažem zasnovan je na integrativnoj nastavi u ambijentalnim učionicama i inovativnim nastavnim sredstvima bliskim dečjim interesovanjima i dečijoj kulturi učenja. Integrativna nastava deci omogućava sagledavanje sveta u njegovoj celovitosti, što mora da bude i putokaz reformi postojećeg formalnog obrazovanja.

Foto: Večernje novosti
„Čarobno selo"

Poznati ste i po velikom zalaganju za promociju dečjeg i nastavničkog stvaralaštva kroz različite forme takmičenja i smotri?

Festivali dečjeg stvaralaštva su nasušna potreba svakog društva. Zemlja kojoj je stalo do nacionalnog, prosvetnog i kulturnog identiteta mora da uloži napor i pronađe način da obezbedi sredstva za život tih događaja. Svima nama je potrebna kreativna čarolija, ako tu sintagmu razumete kao životno opredeljenje. Svako, ko izgubi ono nadahnuto i stvaralačko u svom biću, istovremeno izgubi i jedan duboko suštinski deo svoje čovečnosti.

Bavite se naučno-istraživačkim radom kao doktorand u oblasti obrazovnog turizma. Otkada potiče Vaše interesovanje za tu oblast?

Oblast moga interesovanja je integrisanje nastavnih sadržaja u ambijentalnim učionicama, tako da je bilo sasvim prirodno da i na doktorskim studijama usmerim svoju pažnju ka toj oblasti. Sve što sam radila i što radim, od festivala, preko naučno-istraživačkog rada, pa do koncepta učenja pod vedrim nebom, činila sam trudeći se da ne gubim snagu na sakupljanje poena i ostvarivanje rezultata po svaku cenu, već na kvalitet i originalnost ideje, koja dolazi iz najdubljeg dela naših bića, kroz toplu spontanost, ostavljajući za sobom najlepše primere kreativnog stvaralaštva.

Neretko se dešava da daroviti ljudi rasipaju stvaralačku snagu u više pravaca, a da ne uspevaju ni na jednom polju da ostvare punoću stvaranja. Odrasli čine greške, a kao primer navela bih neuspele pokušaje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da se učenicima ograniči broj učešća na takmičenjima. Nastavnici i roditelji iz najbolje namere podstiču pojedine učenike da svaštare učešćem na više takmičenja i smotri, umesto da ih usmere da se razvijaju i ostvaruju u jednoj oblasti. Na taj način nesvesno ili svesno ustoličavate carstvo površnosti i neoriginalnosti.

Foto: Blic žena

Zalažete se za integrativnu nastavu u ambijentalnim uslovima. Koliko je takav metod obrazovnog procesa primenjiv kod nas i koje su mu pogodnosti?

Da, veliki rad uložila sam, kako u otkrivanju prirode integrativne nastave, tako i u mogućnosti njene primene. Radi se o inovativnim modelu koji se u našem obrazovnom sistemu ređe primenjuje zbog zahtevnog planiranja, organizacije i realizacije ovog nastavnog modela.

Tema podsticajne sredine za učenje u savremenom školskom okruženju, takođe dobija veliku pažnju međunarodne obrazovne javnosti tokom poslednjih godina.
Novi koncepti učenja pronalaze se u kombinaciji različitih pedagoških pravaca, psihologije dece i arhitekture. Primetno je, da se češće usmerava pažnja stručne javnosti ka integrativnoj nastavi, međutim primena integrativne nastave u ambijentalnim učionicamaili pod otvorenim nebom još uvek nije dobila mesto koje zaslužuje u nastavnom procesu, a jednako bi morala da zauzme važno mesto i u zoni prosvetnih zakona.

Važno je reći i sledeće: Integrativna nastava je didaktički pojam i znači mnogo više od kombinacije postupaka i tehnika koje nam nastavu čine zanimljivom i privlačnijom. Ona je pre svega nova paradigma u obrazovanju koja zahteva promenu kako spolja tako i iznutra. Motiv i strast koju imam u sadašnjem poslu su sadržani upravo u tome da podstaknem i utičem na donošenje novih zakonskih rešenja koji će organizaciju i proces obrazovanja svim učesnicima učiniti smislenijim, lepšim i lakšim.

Mnogi daroviti ljudi ugušeni su nepotrebnim, nametnutim obavezama i zahtevima sistema koji sam proces nisu učinili boljim. Birokratija je ugušila stvaranje i stiče se utisak da su vredni, predani i talentovani nastavnici žrtve netalentovanih činovnika.

Iako veoma važan, novac sam po sebi nije uvek jedino rešenje. Mnoge stvari u prosveti mogu se rešiti dobrom voljom, društvenom akcijom, podsticanjem najboljih i sveobuhvatnim pristupom mnogim rešenjima.

Vaši stručni i naučni radovi u oblasti obrazovanja su po tematskim naslovima bogati epitetima, okrenuti svetu dečje mašte i prirode. Gde pronalazite inspiraciju i pozitivnu stvaralačku energiju?

Inspiracija je u svemu što me okružuje, mada moram priznati da u poslednjih godinu dana patim od nedostatka kreativnosti, odnosno položaj na kom se nalazim, ograničava prostor za stvaranje i rađanje ideja. Kada malo bolje razmislim, moja inspiracija je banja Vrujci i ova neopisiva lepota prirode koja me okružuje. Ovde, na ovom zelenom prostranstvu, u Vrujcima, u okruženju sklada mirisa, zvukova i boja, moždane vijuge rade i lakše i brže, pa je i stvaranje bilo čega kreativnog i drugačijeg, ovde svakodnevica koja napaja i hrani.

Bili ste član više stručnih udruženja gde ste bili na rukovodećim pozicijama. O kakvim se stručnim uduženjima radi i kakvo ste iskustvo stekli?

Istina je da sam bila na važnim funkcijama unutar nevladinog sektora, ali nikada na rukovodećim. Sva ta udruženja imala su jedno zajedničko, a to je ili nastavnička struka ili kreativnost. Raditi u afirmisanom udruženju je lakoća, ali ulagati vreme i energiju u afirmisanje udruženja je velika odgovornost, ali i veliki užitak.

Sarađivala sam sa ljudima različitih profesija, od novinara, preko učitelja, do pravnika ili univerzitetskih profesora, ali ono što sve njih povezuje je želja da se obrazovanje učini i kreativnijim i dostupnijim, kako u formalnom, tako i u neformalnom obliku.

Sva ta iskustva su sastavni deo moje ličnosti i svih kompetencija koje mi veoma koriste u obavljanju trenutnog posla.

Dobitnik ste Svetosavske nagrade za 2012. godinu za veliki doprinos unapređenju sistema obrazovanja u Srbiji, zatim ste dobitnik nagrade za Naj edukatora 2014. godine, od strane fondacije Živojin Mišić. Proglašeni ste od strane „Blic žene” za Najženu Srbije 2014. godine. Šta za Vas predstavljaju ove nagrade?

Svetosavska nagrada je bila kruna mog rada i jako sam srećna što sam je dobila nakon 25 godina rada u obrazovanju. Ove godine sam sa mesta pomoćnika ministra prosvete imala priliku da sagledam dodelu ove nagrade iznutra, odnosno da prođem ceo proces od raspisivanja, preko prijema i odabira kandidata do same dodele ove najveće nagrade u oblasti obrazovanja kod nas. Ono što sam primetila, a što me učinilo tužnom, je nestrpljenje prosvetnih radnika, jer smo imali predloge kandidata kojima nedostaje ozbiljan radni staž, iskustvo i potvrda kroz različite aktivnosti. Verujem da za sve postoji pravi trenutak, samo moramo da imamo strpljenja i vere u sebe, ali i želje da se stalno nadograđujemo i nikada ne izgubimo veru da će naš rad biti prepoznat, iako sve govori protiv toga.

Sticajem okolnosti za Naj edukatora Srbije za 2014. proglašena sam na samom vrhuncu mog profesionalnog uspeha i ona se ukazala kao neka krajnja stepenica koja me je odvela ka vrhu profesionalne piramide. Ovo priznanje je projekat koji podgreva entuzijazam najboljih prosvetnih radnika i pokazuje im da ima i onih koji zapažaju njihov rad i da nije sve uzalud.

Znate kako, najteže saznanje koje pada nastavnicima entuzijastima je činjenica da imaju ista primanja kao i njihove kolege koje ispunjavaju formu, bez udubljenja u suštinu. To je ono što me drži na ovoj funkciji, jer sam svesna da sa ovog mesta mogu da učinim barem nešto, sa mesta nastavnika ne mogu promeniti ništa. Možda su pomaci koje sam napravila u prethodnih godinu dana jako mali, i jesu mali, ali sam sigurna da sam mnogim nastavnicima na neki način pomogla.

Svrstavanje u red naj-žena Srbije je prijao, ali je i pokazao da mediji mogu dosta da pomognu. Moja potpuna afirmacija u stručnoj javnosti desila se tek ovom akcijom Blic žene. Tada je javnost saznala za učiteljicu Željanu i njene uspešne učenike,ali i za sve nagrade koje sam dobila prethodnih godina. Moć medija je neverovatna i zato se sa ove funkcije zalažem za afirmaciju pozitivnih primera u obrazovanju. Želja mi je da na nacionalnoj televiziji pokrenemo emisiju o obrazovanju koja bi upravo afirmisala uspešne škole, nastavnike, učenike i njihove projekte.

Foto: Željana sa svojim đacima

Trudili ste se da prenesete što više znanja i ideja učenicima, a koliko smatrate da ste Vi od dece naučili, kroz iskustvo i rad sa njima?

Tokom nešto više od 25 godina rada u učionici imala sam čast da izvedem dosta generacija. Sve su bile drugačije, autentične i pored činjenice da sam ih ja učila. Primetila sam kako se moj pristup radu tokom godina menjao, da su se tako menjale i moje generacije. Iskustvo je neprocenjivo i to je ono što se teško može objasniti mladom nastavniku. Godine usavršavanja i nadogradnje donose sasvim novog nastavnika, tako da sam i ja danas sasvim različit profil nastavnika od onog sa početka moje karijere. Desilo se i to, da sam najveću afirmaciju doživela sa poslednjom generacijom mojih učenika, ali ništa manje udela u tome nemaju ni sve one generacije pre ove. Zato hvala svim mojim đacima, od onih iz rodnih Banovića, preko Odžaka u Bosni i Hercegovini, do sela mioničkog kraja, što su mi pomogli da se oblikujem i nadogradim u stručnjaka kakva sam danas.

S obzirom na Vašu funkciju, kakvi su vaši planovi i ideje u oblasti prosvete?

Jedan od prvih i neodložnih zadataka je revizija Strategije obrazovanja ako znamo da nam je ostalo nepune četiri godine za njeno sprovođenje, a očigledno je da naše društvo nema realne uslove za njenu potpunu primenu. Zato je neophodno neke stavke revidirati i usmeriti snagu prema sprovođenju onih delova Strategije koji su realno ostvarivi i neodložni, a koji ćeobrazovanje vratiti tamo gde mu je mesto, u vrh prioriteta razvoja društva. Ako znamo da nema budućih lekara, naučnika, sportista, profesora bez obrazovanja, onda svima mora da bude na prvom mestu namera da se obrazovanje učini kvalitetnim, a prosvetni radnici zadovoljnim i motivisanim.

Svesna sam da će to ići jako sporo, ali postoje i neki drugi mehanizmi koji mogu obrazovanje učiniti kvalitetnijim, a prosvetne radnike motivisanijim.
Jedan od mehanizama je, svakako, promena medijske slike o obrazovanju, a prvi korak mora da krene iz samog ministarstva.

Budući tim resornog ministarstva mora da vodi računa kako se o obrazovanju izveštava u medijima, te bi njihov prvi zadatak bio da obezbede specijalno edukovanu osobu za plansko i sistematsko, a ne ekscesno, izveštavanje o obrazovanju u medijima. Potrebno je osmisiliti različite mehanizme koje će promovisati obrazovanje u javnosti, a već od ove godine mogli bismo da krenemo sa promovisanjem pozitivnih primera iz obrazovanja, isticanjem moralnih i etičkih vrednosti i afirmacijom entuzijasta koji se još uvek nisu predali. To se može realizovati kroz različite serijale kroz koje mogu da se sprovedu različite akcije koje bi, osim promocije pozitivnih primera iz obrazovanja, imali i promociju društveno odgovornog poslovanja.

Dalje, moramo stručno usavršavanje učiniti smislenijim i svrsishodnijim i osloboditi se nametanja, jer sve što postane obaveza, prerasta u frustraciju. Ukoliko ne uspemo da podupremo napredovanje nastavnika, ako ne materijalnom podrškom, a ono mogućnošću da putem konkursa budu postavljani na važna mesta poput savetnika i načelnika školskih uprava ili inspektora, direktora i savetnika u različitim organizacionim jedinicama Ministarstva prosvete, ostaćemo bez najboljeg nastavnog kadra, jer će nam najbolji i dalje odlaziti iz obrazovanja.

Takođe je bitno iznaći materijalna sredstva kako bismo motivisali najbolje nastavnike za direktorsku funkciju, kako bi imali lidere koji će, između ostalog, primeniti koncepciju proširene delatnosti, a što je jedan od načina za jačanje autonomije škola, a sa druge potreba, ako znamo da nas čeka sprovođenje optimalizacije mreže škola. Namerno ne kažem da je potrebna nova mreža škola, već optimalizacija postojeće mreže, jer bi bila nepopravljiva greška osloniti se na republički prosek i napraviti jedinstvene mere za celu Srbiju. Srbija jesu Beograd, Novi Sad i Niš, ali i Brus, Crna Trava ili Sjenica, i zato jedinstveni kriterijumi nisu i ne smeju biti primenjeni.Naravno, svemu ovome prethodi usklađivanje zakonskih i podzakonskih akata, a to je, verujte mi, najteži zadatak budućeg tima u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Kada već pominjem resorno ministarstvo, mislim da je jako važno da buduća Vlada Srbije shvati važnost razdvajanja resora nauke i tehnološkog razvoja od obrazovanja, jer je primetno da je u prethodnom periodu obrazovanje trpelo u korist nauke i obratno.

Istina, svi ti mehanizmi su kratkoročni, ali prethodnih godina bila je nestašica bilo kakvog masovnijeg podsticaja. Ako pođemo od činjenice da su prosvetni radnici jako skromni i da je potrebno malo zalaganje društva da bi oni bili zadovoljni, onda nema opravdanja ni za mene, a ni za one koji će doći na čelo Ministarstva prosvete.

Na kraju, a mozda i najvažnije, smatram da je potpuno zrelo vreme za ozbiljno razmatranje svih mogućnosti privatnog i javnog partnerstva i njegovog uticaja na razvoj sistema obrazovanja i vaspitanja. Obrazovanje nije samostalan i izolovan proces za koji jedino i samo ima odgovornost nadležno ministarstvo. Ono je, kao i uostalom kultura, odgovornost i drugih resora i šire društvene zajednice, jer obrazovanje ne razvija samo sebe i nije samo sebi cilj, vec je smisao kvalitetnog obrazovanja razvoj kako pojedinca tako i društvene zajednice.

Koja je Vaša poruka za mlade?

Najbitnije je da ne obraćaju pažnju na surovo sagledavanje važnosti izbora zanimanja od strane nas odraslih, nego da prate svoje snove i da nikada ne zaborave da je najunosnije zanimanje ono koje se radi iz ljubavi. Često zamišljam kakva bi moja karijera bila da sam postala pravnik, a imala sam nameru,i da li bih ikada ispunila svoje snove. Sigurno je da bih kao pravnik imala veća mesečna primanja, ali nikada ne bih doživela osećaj sreće i zadovoljstva pri dugogodišnjem ulasku u učionicu, oazu dečje bezbrižnosti i osmeha.