Foto: N. Kunijević
Pravo da se obrati javnosti stekla je nakon pola veka rada na televiziji, i zahvaljujući sledećim priznanjima: „Zlatnom Beočugu” za doprinos trajnoj kulturi grada Beograda, Vukove nagrade za trajni doprinos kulturi Srbije i specijalne nagrade RTS-a za emisiju „Leti leti pesmo moja”.
Autorka je emisije Leti, leti, pesmo moja mila, Seti se moje pesme, Igrale se delije itd. Nena se prvo obratila čelnicima televizije, ali od njih nije dobila nikakav odgovor, što se kosi sa načinom kvalitetne komunikacije. Zato je sve svoje stavove iznela na konferenciji, a zatim su njeni poštovaoci pokrenuli peticiju na internetu, kako bi ona na nacionalnoj televiziji nastavila da ljude hrani kvalitetnom nacionalnom muzikom, ali i da započeto nastavi.
Foto: Konferencija za novinare/N. Kunijević
„Povod za konferenciju je to što sam sakupljala u sebi jedan jed na sve ono što se u mojoj matičnoj kući, koja mi je pružala podršku i pomogla da izgradim ime, dogodilo. Moja moralna obaveza bila je prema ljudima koji su me prihvatili na televiziji i prema televiziji kao instituciji. Izdvojila bih velika imena:Srđana Barića, Slobodana Habića, Zorana Hristića, Baronijana Vartkeza,Radoslava Grajića, Mališu Marinkovića, Novaka Novaka, Lolu Đukića itd", rekla je ona.
Nena nastavlja: „Danas ni među urednicima nema takvih imena. To su bili ljudi koji su od televizije napravili hram kulture. Međutim, direktori sada dolaze na ovaj ili onaj način, (nevezano za politiku, nikada nisam bila član ni jedne političke partije), tako je došao i ovaj direktor. Upoznala sam ga kao pristojnog i dobro vaspitanog čoveka. Međutim, njegovo poznavanje televizije je nikakvo. On nažalost ne poznaje sve njene segmente, ali ni to kako televizija funkcioniše; ne zna koliko je važan svaki član ekipe, od scenskog radnika pa do urednika, a to je najvažnije. Televizija je kao biserna ogrlica, ako jedan biser otpadne ogrlica se raspadne", kaže ona za iSerbia portal
Potekla je iz građanske porodice i diplomirala Istoriju umetnosti, što joj je omogućilo da shvati i prepozna lepotu i važnost naše tradicionalne muzike kao deo našeg nacionalnog identiteta koju već pola veka pokušava da očuva i prenese. Međutim, stekla je utisak da oni koji odlučuju u televiziji ne žele takvu emisiju, jer nije moderna, atraktivna, te za pečat svog nacionalnog identiteta kažu da je „groblje”.
„Narodna muzika je deo srpskog identiteta. Trudila sam se da kroz emisije, slikajući ih u ambijentima koji predstavljaju kulturnu vrednost, tradiciju postavim na pijedestal koji zaslužuje. Moram da napomenem i da sam u emisiji „Igrale se delije” promovisala i amaterska folklorna društva. Zanimljiv je podatak da u Srbiji ima 447 hiljada amatera, što je veoma značajno. Nažalost u televiziji postoji čovek, Vladan Čkrkić, koji je umislio da zna kako funkcioniše program televizije - zato što on privatno ne voli narodnu muziku smatra da televizija ne bi trebalo to da emituje.
Na to mu je Kunijevićeva odgovorila: „Otvoreno sam se suprotstavila njegovom mobingu i odgovorila da emisije ne pravim za njega, već za naš narod. Zato je on sve moje emisije stavio na drugi program RTS-a u terminu kada se na prvom programu emituje neka značajna utakmica, „Slagalica” ili prenos teniskih utakmica Novaka Đokovića, a ponekad i u ranim jutarnjim časovima (6 časova) - što je nedopustivo, jer je ta muzika kraljica među muzikama i trebalo bi da bude emitovana u udarnom terminu", kaže ona.
Insert iz emisije „Igrale se delije, na sred zemlje Srbije"
Primedba gospođe Kunijević odnosi se i na to što su joj zahtevali inovacije u emisiji i što je prekinuto snimanje Antologijske serije o pevačima Vlastimira Pavlovića Carevca, koja je od nacionalne važnosti za srpski identitet.
„Nažalost, direktor televizije nije želeo da mi potpiše ugovor da nastavim započetu seriju emisija koju bih snimila do decembra, nego mi je rekao da neko drugi nastavi. To bi bilo kao kad bih ja njemu rekla da piše kolumnu do pola, a onda neka nastavi neko drugi - što samo pokazuje njegovo nepoznavanje televizije. Zato što nacionalna televizija ne bi trebalo da bude javni servis i da podilazi najnižim muzičkim ukusima, već mora da bude rasadnik za sve mlade da nešto nauče, što nisu naučili u školi, što bi trebalo biti značajno i za Ministarstvo kulture i informisanja - da se mladi ljudi edukuju kroz kvalitetnu muziku. Cilj nacionalne televizije, nije kao komercijalnih, jer su njeni vlasnici građani, te program mora da bude napravljen za sve ciljne grupe", smatra ona.
Insert iz emisije „Seti se moje pesme" o Vasiliji Radojčić
Veliku podršku Nena je dobila od dugodišnjih prijatelja, kolega. Na konferenciji je dobila telegrame podrške Predraga Cuneta Gojkovića, Branke Šćepanović i drugih. Zoran Hristić, Stanko Crnobrnja, Borko Gvozdenović su lično iskazali poštovanje Neni, govoreći da je Nena zbog svog rada nacionalno blago koje bi trebalo podržati.
Ništa manje reči pohvale nije dobila od svojih mladih pevača, koji su u emisiji „Setite se moje pesme”, u prelepom ambijentu, evocirali uspomene na pevače koji više nisu sa nama, a koji su ostavili veliki trag u istoriji tradicionalne muzike. To su bili velikani koji su pevanje učili na terenu, te su njihove interpretacije vrhunske i edukativne - ne smeju se zaboraviti.
Kao neko ko ima veliki broj priznanja (koja onima koji odlučuju ne predstavljaju nikakvu vrednost) i kao jedina urednica koja i pored četvoro dece nije nikada bila na bolovanju, ponudila je kvalitetno rešenje koje će regulisati pitanje zapošljavanja mladih na televiziji.
„Predlog je da se plate nivelišu tako da neto ne prelazi 150 hiljada dinara, da se direktoru oduzme 2% sa kojima ima pravo da raspolaže i da se od tog novca osnuje fond, koji će biti transparentan i da se od tih para zaposle mladi. Obećano je da će zaposliti 200 mladih, međutim od toga je zaposlen samo deo, a postoji obaveštenje da će se od septembra broj zaposlenih prepoloviti. Veoma sam istrajna i neću odustati. Nadam se se da će mi pored ljubitelja tradicionalne muzike i kulturna javnost Srbije dati podršku".
Nena 7. avgusta dobija nagradu za dugotrajan doprinos očuvanju tradicije na manifestaciji Susreti na Zmajevcu u Rožanstvu na Zlatiboru, što je još jedan dokaz, da ono što skoro pola veka radi nije uzaludno. Napomenula je da njen „sukob“ sa direktorom Bujoševićem i Vladanom Čkrkićem nije lični nego profesionalni i moralni čin i još jedan dokaz ljubavi i odanosti televiziji u kojoj je provela 2/3 života.
Marko, večiti borac za kreativnu slobodu reči i folklorne tradicije!
Pročitajte i:
Muzika je jedna od mojih najvećih ljubavi!
Sevdah za dušu Damira Imamovića
Mladi operomani boravili u Njujorku!
