Kada ste odlučili da se bavite astronomijom? Šta Vas je najviše privuklo toj profesiji?
Čitajući informator za Matematički fakultet, dopao mi se smer astronomija jer je pored diplome matematičara nudio opciju da budete i astronom. Mada nikad nisam mislila da ću se baviti astronomijom, nego matematikom, dopala mi se ta „opcija više“. Tek nakon zaposlenja na Astronomskoj opservatoriji i nakon mnogo godina bavljenja astronomijom, shvatila sam da taj izbor nije bio slučajan, već baš pravi za mene.
Kako biste ocenili nivo razvijenosti ove nauke u našoj zemlji? Ima li prostora za unapređenje te oblasti?
Uvek ima mesta za više i bolje, pogotovu u zemlji kao što je naša, gde su budžeti za nauku simbolični. Nemam mnogo uvida u druge naučne oblasti, ali mislim da je astronomija, s obzirom na pomenute uslove, izvukla svoj maksimum. Dostupna je literatura, imamo brojnu dijasporu koja često olakšava komunikaciju, a ima i dosta povratnika, tako da su rezultati u odnosu na uložena sredstva višestruko veći nego u nekim zemljama sa boljim uslovima. Ipak, ono što meni lično nedostaje je bolja razmena ideja i veća motivacija sredine.
Koja mesta u našoj zemlji su najpogodnija za posmatranje astronomskih pojava?
U našoj, ali i u svakoj drugoj zemlji, osnovni preduslov za dobro posmatračko nebo je tamno nebo. Sva ona mesta gde nema svetlosnog zagađenja, koje dolazi od gradova, povoljna su za posmatranje. Ipak gradnja opservatorija su dugoročni i skupi projekti, tako da i parametri poput klimatskih uslova ili infrasturkture takođe igraju važnu ulogu. Ima dosta amaterskih astronomskih društava koji imaju pokretnu opremu, pa u zavisnosti od pojave koju posmatraju menjaju i posmatračku lokaciju.
Kao i druge naučne discipline, astronomija je povezana sa ostalim naukama i služi se njihovim saznanjima, a takođe nudi sopstvena otkrića. Sa kojim naučnicima astronomi najčešće sarađuju?
Naša znanja o svemiru uvek su višestruka i razvijaju se u više pravaca. U zavisnosti od toga koja oblast astronomije vas zanima, mesta ima za matematičare, fizičare, što potpada u neki oblik klasične astronomije. U novije vreme vrlo su potrebni i programeri, znanje o tome kako skladištiti enormne količine podataka, kako napraviti simulaciju. Hemijski sastav objekata u svemiru izučavaju hemičari, dakle tu je mlada grana astrohemija. Uslove života van zemlje izučava astrobiologija, drevne opservatorije izučavaju arheoastronomi…
Tokom decembra otvorena je izložba „Asteroidi, mali kameni svetovi“. Tri godine je proteklo od pokretanja inicijative do same realizacije. Možete li da nam opišete kako je tekao taj proces? Koliko ljudi je učestvovalo u organizaciji izložbe? Ko Vam je pružio podršku?
Sada mi deluje neverovatno kako se sve desilo. Ona priča o pomeranju planine verom, u ovom slučaju se obistinila. Dugo sam u ovom projektu bila sama, nisam prošla ni na jednom konkursu Ministarstva kulture, ni grada Beograda, pisala sam kompanijama, ambasadama... I onda je nekim čudom baš na Međunarodni dan asteroida 30. juna 2018. došao prvi sponzor, zatim je Američka ambasada dala pozitivan odgovor, od nebrojeno mnogo kompanija kojima sam se obratila odazvao se Telekom i tako je sve krenulo u pozitivnom smeru. Dosta ljudi je pomoglo na ličnom nivou, bilo kroz pripremu eksponata, ili davanjem opreme ili su šefovi nekih astronomskih projekata izdvojili neka sredstava, tako da je na kraju broj ljudi koji je pomogao izložbu bio veći od 70.
Pažnju mnogih posetilaca privukli su asterodi koji nose srpska imena poput: Beograd, Tesla, Tito, Pupin, Simonida... Možete li da nam kažete nešto više o tome kako asteroidi stiču nazive?
Asteroidi najpre dobijaju privremena imena koja zapravo predstavljaju šifru koja nam govori kada su otkriveni. Zatim, kada se nakupi dovoljan broj posmatranja da bi se sa preciznošću mogla odrediti njegova putanja, asteroid dobija i zvanični redni broj. Svega 5% otkrivenih asteroida ima i ime. Ranije su asteroidi nazivani uglavnom po mitološkim bićima i to ženskim, ali kasnije se taj opus proširio na „prave ljude“. Asteroidi koji nose srpska imena su dobijali imena na dva načina, tako što su otkriveni sa Astronomske opservatorije u Beogradu, pa je otkrivač dobio pravo da ih imenuje. A drugu grupu čine oni asteroidi koji su otkriveni na drugim opservatorijama, ali su zahvaljujući zaslugama naših astronoma po njima i nazvani (Knežević, Ćuk, Novaković…), što predstavlja veliko priznanje za njihov naučni rad.
Da li biste neki eksponat sa izložbe posebno izdvojili? Da li u budućnosti planirate slične poduhvate?
Svaki eksponat je lep, svaki ima svoju priču i svaki je uključivao manji ili veći obim posla i prilagođavanje izložbi. Draga mi je kaligrafija koja se projektuje na zid, animacije svih asteroida, zatim grafika „Asteroid“ koju je slikarka Nataša Kokić uradila baš zbog izložbe. Deci koja dolaze na izložbu je glava dinosaurusa u prirodnoj veličini omiljeni eksponat. Nikad ranije nisam pravila izložbe, da li će ih još biti u budućnosti... videćemo.
I mlađima i starijima zanimljive su teme koje se bave svemirom i nebeskim telima. U čemu leži privlačnost kosmosa?
U njegovoj tajnovitosti, ogromnosti i prostranstvu koje prelazi granice našeg poimanja. Možda je matematika najnevoljeniji predmet u školi, najnevoljenija nauka. Ali za astronomiju sam sigurna da spada u najvoljenije nauke.
