Mi smo je upoznali i razgovarali sa njom o raznim temama.
Koliko ti je vremena trebalo da osmisliš tekst na Mocartovu temu ,,Turskog marša“? Jesi li smišljala danima, ili je to bila trenutna inspiracija?
Iskreno, za tekst mi nije bilo potrebno ni 15 minuta, inspiracije je na pretek u ovakvim okolnostima, naročito za humor, ali mi je i te kako bila potrebna dikcijska vežba, kako bih uspela da izgovorim tačno na dikcijski, dinamički i komičan način.
Koliko misliš da je bunt (čak i ako je humorističan) važan za umetnike?
Najozbiljniji umetnik je onaj koji ume da pokaže i iskaže humor koristeći se svojim umetničkim sredstvom izražavanja, na način da njegov umetnički produkt bude šaljiv, ali zapravo ozbiljan, sa porukom i marljivo odrađen.
Do sada si izdala dve zbirke poezije. O čemu peva poezija koju pišeš?
Bavim se misaonom poezijom, uglavnom. Imam nekoliko rodoljubivih. Poezija sama po sebi uvek govori o ljubavi, pritom ne mislim isključivo na čulnu ljubav, onu partnersku, već na ljubav prema životu, filozofiji, prirodi, uopšte. Poezija je najtiši vid borbe sa sopstvenim osećanjima, koja odzvanja onda kada se njeno stvaranje završi.
Pored muzike i poezije, baviš se još i sviranjem klavira, komponovanjem, fotografijom i glumom. Šta misliš da ti je od toga najveća strast, a šta hobi?
Najveća strast mi je pisanje. U tom segmentu sam najviše lična i najviše unosim sebe, koliko svesne strane sebe, toliko i one duboke, podsvesne. Često upoznam bolje svoja osećanja tek kad ih iznesem na papir. Dok sama čitam svoju poeziju deluje mi kao neki nasumičan sled reči, isceđenih iz svih uglova svoje psihe. Međutim, kad to učini neko drugi, koji na sebi svojstven način doživi iste reči, onda zvuči potpuno drugačije, nekako zrelije, stvarnije, veličanstvenije... Pre bih rekla da poezija ispisuje mene, a ne ja nju.
Hobi mi je crtanje, koji planiram da usavršavam do trenutka dok ne postane strast. Pevanje je sve to zajedno, hobi koji je prerastao u strast, da bi na kraju postao posao koji ni dan danas ne izostaje sa osećanjima zadovoljstva što se istim bavim.
Gde nalaziš inspiraciju za sve što radiš?
U svakodnevici, ljudskim pojedincima, opšteprisutnoj psihološkoj svesti, naročito nesvesti. Smatram velikim darom to što baš sve što mi se u životu dogodi ili što se dogodi uopšte umem da pretočim u neki oblik umetnosti, bilo da je to poezija, crtanje, sviranje, pevanje... Čovek se tako mnogo lakše nosi sa delikatnim i teškim situacijama.
I za kraj, kako i kada misliš da se proslaviš?
„Proslaviti se“ je širok pojam. Uvek se postavlja pitanje: „U odnosu na koga?“ ili „U odnosu na šta?“ Meni je drago da sam uspela da nasmejem ovoliki broj ljudi. Posle ovog karantinskog ludila, planiram da počnem sa promocijama svoje zbirke pesama „I zapeva slavuj – Doba Svitanja“, na kojima planiram da pored poezije iskažem i sve ostale talente sa akcentom na glumi/komici.
Nama preostaje da ostanemo u svojim toplim domovima, smejemo se uz Nađine prepeve, brinemo o sebi i svojim bližnjima, kao i da njoj poželimo mnogo uspeha i još dosta dobrih pesama.
