Umetnik ne može da ne uspe; uspeh je biti umetnik
Mila Gajić, srednjoškolka iz Valjeva je talenat za umetnost zagrlila oberučke. Time se vodi, to živi, o tome sanja. Njena hrabrost, talenat i trud dovoljni su razlozi da danas bude deo rubrike Oni inspirišu.
Od kada datira ljubav prema umetnosti?
Ljubav prema umetnosti traje od kada znam za sebe. Ona je nešto neukidivo i beskonačno. Crtam od treće godine, oduvek sam bila obeležena kao posebno dete ,a već sada kao tinejdžerka koja je drugačija. Umetnost je najvažniji faktor koji nosim u sebi.
Kako se po tvom mišljenju rangira umetnost u Srbiji?
Na veliku žalost većina ljudi u Srbiji voli trivijalne stvari. Iz tog razloga, umetnička individualnost se često potiskuje. Umetnost je slikarstvo, muzika i film,a naša nacija (kao i svaka druga) bi bez toga vodila monotoniji život. Što pre shvate vrednost nečeg tako dragocenog, to će biti bolje za razvoj iste. Zbog površnog mišljenja pojedinaca, prinuđeni smo da slušamo rečenice tipa :Od umetnosti hleba nema. Smatram da niko nije dovoljno kompetentan da priča gde ima hleba,a gde ga nema.
Osobina umetnika je da prati emociju. Da li će ovo uticati i na tvoj poziv u budućnosti?
Osećaj uvek vodi moju ruku, umetnost me uvek nadvlada. Za mene,srce nije samo mišićni organ, to samo lekari govore. Zanimanje kojim se želim baviti jeste dizajn, najbolja primena. Nakon medicinske škole upisaću Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, najverovatnije modni dizajn.
Kako tvoje okruženje prihvata tvoje profesiolno opredeljenje?
Svi su već svesni da je umetnost jedini put kojim želim koračati. Vole me zbog talenta koji iz godine u godinu sve više dolazi do izražaja. Najveću podršku mi pružaju moja dva najbolja prijatelja, Magdalena i Nikola. Oni znaju za moj zarazni smeh i rane u umetničkom kontekstu. Veliki broj mojih vršnjaka posećuje moje izložbe. Prihvaćena sam sa svih strana, jako me poštuju i vole. Pored mojih slika i crteža, podržavaju moj bunt i upornost. Moć moje male umetnosti leži upravo u buntovničkom salutiranju, trenutku u kome stvaram koji usledi i nikada ne prestaje.
Ne samo da slikaš, već i pišeš. Na koji način ti uspeva da uskladiš sva interesovanja sa obavezama koje ti nameće škola?
Što se tiče škole, biću surovo iskrena, moja škola nije mesto na koje idem željna novih znanja. Ona je izbor koji nisam birala. Medicinska škola je sve sem idealnog za jednog umetnika u usponu. Obaveze su uvek bile par mesta ispod crtanja. Beli mantil i stetoskop mi nikad nisu bili primamljivi, ali poštujem zdravstvene radnike i skidam im kapu za humanost i moć znanja.
Škola je mesto na kom se trudim da budem zanimljiva i unikatna. Uvek ispadam iz mase. Što bi jedan moj prijatelj rekao :U svetu budućih doktora, bila je umetnik... U vezi sa pisanjem, imam tu sreću da mogu birati način iskazivanja emocije.
Imaš li uzora?
Imam. To je žena koja mi je pomogla da razumem svet prelepe umetnosti koji ima ružne strane. Pun je sujete. Posećivala sam njen lični slikarski atelje. Ona je prava kompetentna ličnost koju sam srela. Njeno ime je Slađana Marinković, pretalentovana i uspešna umetnica. Pre svega jedna prijateljski nastrojena ličnost. Ona je u mojim bojama videla nestrpljivost po kojoj sam karakteristična, ali opet pored nestrpljenja, Slađa je našla vrednost mog talenta i pokazala mi put do trona. Naučila me da umetnost poseduje zlatni presek, kao i da ignorišem loša mišljenja nekompetentnih ljudi.
Da li je tvoje stvaralaštvo pod okriljem školjke koja stvara biser samo kada je povredjena, ili ima motiv delfina koji peva samo kada voli?
Moje stvaralaštvo stalno varira, ali jedini motiv kada crtam jeste : Moram da zablistam na narednoj izložbi u inat svima koji su rekli da je moj posao loš put. Volim da težim ka svojim najboljim verzijama. Kada sam povređena i ranjiva, samo delo govori o tome. Jasno prenosim stanje na platno ili papir. Mislim da je rečenica :Ako te voli umetnik ne možeš umreti, mnogo više od istine. Ukoliko ne mogu da crtam, mogu da pišem. Beskrajna umetnost pruža mogućnosti, ona nikada ne iščezava.
Kako su protekle tvoje izložbe? Da li si zadovoljna?
Iza sebe imam čak tri samostalne izložbe. Prvu izložbu sam imala pre dve godine i ona je bila okidač za ozbiljniji ulazak u posao i prikazivanje široj javnosti. Druga i treća izložba bile su prošle godine. Treća je izazvala najjači utisak i ispričala priču. Moje izložbe smataram ogromnim uspehom. One su izuzetno posećene i pohvaljene. Sve tri su bile održane u Centru za kulturu u Valjevu, odličan tim ljudi te ustanove kao i moj grad. Svi mi uvek izlaze u susret. Čvrsto veruju u mene.
Da li je talenat presudan?
Talenat igra glavnu ulogu, ali igra i emocija, ljudi i ljubav. Svaka crta priča svoju priču. Iako je talenat neporečiv, sposobnost dobrog maštinog stanja dolazi kao spas.
Šta bi poručila onima koji bi krenuli tvojim stopama, a nemaju dovoljno hrabrosti i podrške?
Moraju da budu svesni da su na rodjenju dobili tu zvezdu. Rodjeni su da stvaraju i blistaju. Podrska nije neophodna, u početku sam je imala zaista minimalno. Ali vreme je pravi pokazatelj. Moramo da lomimo sami za sebe. Što više crtanja i slobode.
Zakazana je i promocija knjige? Možeš li da nam otkriješ nešto više o tome?
Trenutno stanje u svetu mi baš i ne daje za pravo da pričam o tačnom datumu kada će se promocija dogoditi. Zasigurno će biti. Knjiga je gotova i sređena. Radi se o autobiografskoj knjizi, o mom jedinstvenom likovnom dnevniku.
Detaljna priča o mojoj borbi za mesto pod suncem. Iskreno govori o činjenici da je moja najbolja umetnost nastala prošlog leta. Predstavlja period odrastanja kao i moje shvatanje prijateljstva i prvo osećanje ljubavi. Na osnovu oslikanih emocija proizilazi i naziv knjige S ljubavlju, Mila.
Jednostavno rečeno, pričam svoju priču. Naglasila sam priču o deljivosti mojih radova u dve grupe. Beležim portrete dragih ljudi, a potom crtam anatomiju čovečjeg tela, segmente skeleta i mišićne strukture. Druga grupa je direktna spona sa školom koju pohađam. Dosta je misteriozna i jedva čekam da izađe!
