Foto: Telegraf
Mihail Dudaš, višebojac, rođen je 1. novembra 1989. godine u Novom Sadu. Atletikom se bavi oko 19 godina i do sada je vlasnik nekoliko svetskih i evropskih bronzanih medalja. Nacionalni rekordi u sedmoboju i desetoboju upisani pod njegovim imenom, a 2011. godine proglašen je i Najboljim mladim atletičarem Balkana.
Sebe naziva „kraljem bronzanih medalja“, a desetoboj „ludačkom disciplinom“. Mihail je za iSerbiu govorio o atletici, motivaciji, ali i o tome kako se nosi sa pritiskom.
Opiši nam svoje prve korake u atletici. Kada i gde si počeo da treniraš? Kako se rodila i razvijala ljubav prema tom sportu?
Moji prvi koraci su bili na stadionu Karadjordje, tamo negde 1997. godine. Moj brat Ivan, koji je 6 godina stariji od mene, bio je već uveliko u atletici, a ja sam je oduvek zbog toga voleo. Prvi put kada sam se pojavio na stazi, zaljubio sam se. Ljubav prema sportu se razvijala tako što sam svaki dan provodio vreme na stadionu. Prijatelji i porodica su bili moje okruženje i to me je nateralo da se njoj veoma posvetim.
Desetoboj (kao i sedmoboj) mnogi smatraju najtežom atletskom disciplinom. Kako je došlo do toga da odabereš baš ove discipline?
Slažem se sa tim što svi govore.
Najteža jeste, ali je puna prostora za napredak. Ono što najviše volim u životu je da napredujem i to je razlog zbog čega sam izabrao desetoboj.
Kako izgleda svakodnevica atletičara, vlasnika dva nacionalna rekorda?
Izgleda kao i dan svakog ko radi posao koji voli. Jedna osobina koju ja posedujem je baš ta da umem da se posvetim 120% onome što me čini srećnim. Naravno, uz to sve treba da se uklope i društvo, porodica, devojka i ljubimac. Sve ostalo je nebitno.
Foto: 24 sata
Mada si imao tešku i ozbiljnu operaciju, našao si se na Olimpijskim igrama i ove godine. Kako se uspešan sportista pomiri sa činjenicom da mora da napravi pauzu baš u trenutnku kada karijera ide uzlaznom putanjom? Šta ti je bila motivacija?
Nisam napravio odluku da pauziram, već sam bio primoran da to uradim. Izuzetno je teško biti u takvoj poziciji. Doduše, ono što te ne ubije, učini te jačim. Smatram da sam dosta napredovao od momenta kada se to desilo do momenta kad sam otišao na Olimpijske igre ponovo.
Slično se dogodilo i u Riju. Povreda te je sprečila da nastaviš takmičenje. Kakve utiske nosiš sa tog takmičenja?
U Riju je bilo stvarno lepo takmičenje. Jednostavno smo odlučili da ne vredi obnavljati povredu lakta zarad 13. mesta i ta odluka je bila ispravna. Smatram da vredim mnogo više i siguran sam da ću to u budućnosti dokazati.
Kako se nosiš sa velikim očekivanjima koje ljudi imaju od sportista? Imaš li pritisak da moraš da se vratš sa medaljom?
Naučio sam da se nosim sa pritiskom na pravi način. Jedna od lepih stvari je što ljudi zaista cene to što sam izabrao desetoboj i što se time bavim. Valjda su svesni da je to ludačka disciplina i da samo prisustvo na takmičenju u tome već biva dovoljno.
Povratak sa medaljom je nešto što je samo bonus.
Foto: Sport.rs
Misliš li da će uspeh naših atletičara doprineti popularizaciji ovog sporta kod dece i mladih?
Apsolutno! Hoće i jedva čekam da vidim pun stadion klinaca koji trče kao muve bez
glava.
Postoji li univerzalni savet kako postati dobar i uspešan sportista? Šta bi poručio mladima koji žele da se oprobaju u ovom sportu?
Postoji univerzalan savet za one koji žele postati opšte uspešni - ukoliko nadješ ono što voliš, onda to treba da zgrabiš, ne puštaš i, takođe, budeš tome posvećen svaki dan, ceo dan. Napraviš sebi cilj i ideš ka cilju. Sve ostalo je nebitno.
Jovana je vesela devojka čiji je jedini cilj da vas nasmeje i zabavi!
Pročitajte i:
Uz veliki talenat idu velika ostvarenja!
Vojin Ćetković: Nadam se uspehu serije
Đorđević: Gradimo koncept pametnih gradova
