Foto: Privatna arhiva
Marko Milenković je vitez Ljubičevskih konjičkih igara prvi put postao 2014. godine. Nakon dve godine, sa novim iskustvima i maksimalnih petnaest poena, ponovo je ogrnuo viteški plašt.
Kakav je osećaj postati vitez 53. Ljubičevskih konjičkih igara?
Postati vitez je ostvarenje mog dečačkog sna, velika privilegija. Neopisiv nalet svih emocija u jednom trenu. Sa ponosom nosim titulu!
Da li je bilo lako doći do tog značajnog uspeha?
Koliko je teško govori i podatak da imate višebojce koji se takmiče dugi niz godina, ali nikada nisu uspeli da pobede. Treniranje počinje još u ranom detinjstvu gde se stiče osećaj i rutina, gubi strah a rađa ljubav. Morate biti spremni koliko fizički toliko i psihički.
Foto: Privatna arhiva
Marko nam je govorio i o posebnom odnosu konja i čoveka, presudnom u ovom sportu. Od kada se baviš jahanjem? Kako si sticao iskustva?
Jahanjem konja počinjem da se bavim od svoje desete godine i do danas nisam prestajao, postalo je potreba i deo mene. Niko se u mojoj porodici nije bavio konjima. Gledao sam, učio i upijao od najboljih starijih takmičara i sve to kvalitetno isprobavao i korigovao na svoj način da bih danas postigao sve ovo. Veliko hvala porodici i prijateljima koji su imali strpljenja i razumevanja, bez njih bi išlo mnogo teže.
Foto: Privatna arhiva
Da li to znači i da je presudna ljubav prema konjima?
Svakako! Kompletan konjički sport se svodi na to da se ispolji lepota i gracioznost te svete životinje. Jahač i konj moraju postati jedno biće kako bi ispoljili ono najbolje! Sve to mozete postići uz pomoc redovne kvalitetne ishrane, treninga, dovoljno odmora i što više ljubavi. Samo tada kada mu pružite sve možete očekivati da će dati sve od sebe i pokazati se u najboljem svetlu.
Kakva je reakcija tvojih vršnjaka na tvoj uspeh?
Moji vršnjaci, a i ostali stalno govore kako sam najbolji u ovome što radim. Oni mi ne zavide već nastoje da postignu i bolje rezultate.
Foto: Privatna arhiva
Možeš li podeliti sa nama koje si nagrade osvojio?
Osim dve titule viteza imam i dva druga, jedno treće, cetvrto, šesto i osmo mesto, što je takođe zavidan rezultat za samo osam godina takmičenja u Ljubičevskom višeboju. Takođe, ranijih godina sam se bavio i daljinskim jahanjem (endurance) trke izdržljivosti - tu je potrebno jahati 40 km ili više, gde sam, takođe, pokazao vrhunske rezultate.
Učestvovao si i na drugom međunarodnom viteškom festivalu „Despot Stefan Lazarević” u Manasiji? Kakva su iskustva?
Viteški festival u Manasiji bih okarakterisao kao lepo osmišljenu turističko-sportsku manifestaciju koja privlači borce i vitezove iz raznih zemalja; dovodi ih na naše istorijski bitne prostore, gde jedni drugima demonstriramo svoje veštine.
Šta to znači biti vitez?
Jedino čemu treba težiti je da povratimo viteške manire, taj kodeks ponašanja i uzajamnog poštovanja. Dolaskom modernog doba mi smo postali gramzivi i sebični. Nismo daleko skrenuli sa puta, dovoljno je da svako od nas pruži trunku ljubavi više i nekome ulepša dan.
Foto: Privatna arhiva
Kako se po tebi kotira konjički sport kod nas? Kakvi su tvoji planovi u tom domenu dalje?
Konjički sport kod nas nije na zavidnom nivou, ali se mi malobrojni ljubitelji trudimo da to učinimo da bude što bolje. Ja ću i dalje trenirati i truditi se da svaki put budem bolji - za iSerbia zaključuje ovaj mladi vitez iz Požarevca.
Marko, večiti borac za kreativnu slobodu reči i folklorne tradicije!
Pročitajte i:
Koko Šanel i književnost...
Sveta Gora:Duh letovanja...
Manasija:Višeboj pod Donžonom!
