FOTO: Han Lim Yee
Ksenija K. je perkusionistkinja, kompozitorka, asistentkinja na Univerzitetu u Majamiju. Postaće prva žena sa doktoratom iz oblasti udaraljki u Srbiji, a želela bi da ohrabri druge koleginice zainteresovane za perkusije.
Saznajte kakvo je njeno viđenje umetnosti, šta misli o položaju žena u svetu ozbiljne muzike, koliko joj je stalo do dobre veze sa Srbijom bez obzira na uspeh u Americi. Šta dobijamo učenjem o svetu, a šta pruža bavljenje perkusijama, koliko je bitna lepota različitosti za individualni napredak... O tome i mnogo čemu drugom, za iSerbia, govori Ksenija Komljenović.
Ksenijine rečenice odišu optimizmom, srećom, uzbuđenjem. Osetićete njenu ljubav prema svetu, ljudima, muzici, korenima. Da bi se snovi ostvarili, talenat treba da se usavršava i neprekidan rad na sebi je neophodan. Nakon ovog intervjua, poželećete da učite i obogaćujete svoja znanja.
Nakon diplomiranja na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, postdiplomske studije nastavljate u Majamiju. Kako je ta odluka uticala na Vaš profesionalni razvitak?
Odluka da se posvetim jednom delu svog studiranja izvan Srbije mi je omogućila da nastavim da se razvijam i ono najvažnije – da upoznam ljude iz različitih delova sveta. Moje ideje o umetnosti se oblikuju u skladu sa sistemima obrazovanja u kojima učestvujem i drago mi je da mogu da svedočim o njihovim razlikama. Najsrećnija sam zato što sam imala prilike da studiram i sarađujem sa velikim brojem različitih ljudi! Mnogo učim i u tome uživam!
A život u Americi na personalni razvitak?
Prvi ishod je činjenica da mi je ovakva vrsta osamostaljivanja pomogla da porastem i sazrim. Najuzbudljiviji deo života u zemlji u kojoj su prisutne mnoge kulture je izlaganje istima, kao i srastanje sa njima. Posledica toga je širenje sopstvenih ideja o komunikaciji sa ljudima i usvajanje novih načina razgovaranja, slušanja, ispoljavanja brige i ljubavi. Upijanje novih načina razmišljanja i izražavanja je ono na čemu sam najzahvalnija. Učenjem o svetu, mi učimo o sebi; taj proces je predivan.
Drugi ishod odlaska je pojačana želja za povezivanjem sa svojim korenima. Odsustvo stalne dostupnosti svih ljudi i stvari iz Srbije me je naučilo da više cenim i ulažem u njih.
FOTO: Han Lim Yee
Trenutno radite kao asistent na Univerzitetu u Majamiju. Koje vrste aktivnosti i mogućnosti su dostupne studentima za vreme studija?
Razne! Univerzitet se brine o nama koristeći načine za koje nisam verovala da postoje. Osim što su uslovi za rad i razvitak na visokom nivou, student ima mogućnost da se obrati svom odseku za nabavku bilo čega relevantnog za njegov ili njen budući napredak. Osim toga, brinu se o činjenici da studentski život zahteva dobro zdravlje i zabavu izvan nastave. Stoga, nude veliki broj aktivnosti pri kojima možete upoznati mnogo ljudi, baviti se sportom, ili učestvovati u gotovo bilo čemu što vam padne na pamet (diskusione grupe, Kvidič tim, planinarenje, volontiranje u zajednicama kojima je potrebna pomoć, itd.).
Postaćete prva žena sa doktoratom iz oblasti udaraljki u Srbiji. Za početak, to znači da ćete ući u našu istoriju. Da li to otvara nove mogućnosti na ovim prostorima?
Moja želja je da podstaknem otvaranje novih mogućnosti za sve one koji se probijaju u željenim oblastima. Bila bih srećna da nedugo posle doktorata imam značajan broj koleginica perkusionistkinja koje se posvećuju visokom obrazovanju na istom akademskom nivou. Želim da podstaknem sve hrabre, kao i one kojima je potrebno ohrabrenje, da prate svoje srce i usput pomognu kome su u mogućnosti da to urade.
Kako ste uopšte shvatili da su perkusije pravi izbor za Vas?
Neizmerno je zabavno i zarazno. Perkusije kakvim se bavim su relativno nova pojava, ukoliko uzmemo istoriju klasične muzike u obzir (one su samo nešto manje od veka ozbiljnije zastupljene u muzici zapadnih kultura). Iz tog razloga, mnogi nalaze da su instrumenti uzbudljivi i bave se njima, kompozitori i izvođači svakodnevno izmišljaju nove načine korišćenja instrumenata, što čini stvari veoma interesantnim.
Bavljenje perkusijama me nije učilo samo o oblasti, ili o muzici. One su moj, obožavan i zabavan, izabran portal za razumevanje okoline, kao i čovečanstva uopšte. Mesto, vreme i novac nisu bili bitni faktori - jedino na šta imam i razvijam osetljivost je umetnost kojom se bavim i ljudi kojima sam okružena.
FOTO: Boris Bunjac, Ksenija Komljenović
Čini mi se da se ozbiljnom muzikom, a i udaraljkama, više bave muškarci. Po Vašem mišljenju, kakav je položaj žena na istom nivou?
Mnogo toga zavisi od geografskog položaja. Statistički gledano, u Aziji se više žena bavi klasičnim udaraljkama. U zapadnom svetu i dalje postoje tendencije pravljenja korelacije između roda i muzičkog instrumenta koji, u ovom slučaju, ne ide u prilog ženama, jer se perkusije vide kao muževan instrument. Takvo obeshrabrivanje učešća žena u jednoj oblasti dovodi do nedovoljne zastupljenosti žena, između ostalog i na visokim pozicijama.
Ipak, verujem da se situacija razvija na bolje. Nalazim da se ljudi osvešćuju i da ohrabruju pripadnike različitih grupacija da se pridruže bavljenju muzikom, sve u cilju obogaćivanja iskustva.
Da li sarađujete sa kolegama iz Beograda?
Da! Ove godine sam imala nekoliko projekata. Miloš Branisavljević, moj dragi prijatelj iz niže muzičke škole koji trenutno živi u Njujorku, i ja samo imali divan koncert u okiru BELEF-a na kome smo svirali svoja dela, kao i delo Aleksandra Simića, našeg poznatog kompozitora. Zatim sam učestvovala na zabavnom koncertu Tanguango kvinteta, pod naslovom „Tanguango i prijatelji“, na kome sam nastupala i aranžirala neka od izvedenih dela.
Osim toga, moj marimba duo 4 SALE premijerno je izveden od strane moja dva muzička idola, Aleksandra Radulovića i Ivana Marjanovića, u Beogradskoj filharmoniji ovog proleća! Inače, u kontaktu sam sa dragim ljudima koji su me naučili mnogim stvarima. Oni nastavljaju da me inspirišu, a ja se trudim da upijam.
Šta trenutno okupira Vašu pažnju? Komponujete li nešto?
Trenutno (najzad!) studiram filmsku muziku. Ovo je bio moj san godinama! Izuzetno je iskustvo učiti o sklapanju vizuelno opisanog narativa i muzike. Postoji mnogo informacija koje učim o psihologiji muzike, uslovljenim reakcijama publike i slikanju tuđih ideja muzikom. Pored toga, pišem kompoziciju za sjajan INK duo (Ivana Bilić i Nikola Krbanjević). Veoma sam uzbuđena jer imam priliku da pišem za izvođače svetskog kalibra!
FOTO: Han Lim Yee
Kako biste posavetovali studente na FMU koji žele da nastave usavršavanje van zemlje?
Koristite sve uslove koje imate, učite, pretražujte po internetu, i ono najbitnije – razgovarajte sa ljudima! Konsultujte ljude u svojoj okolini i kontaktirajte škole i profesore kod kojih želite studirati. Zaposlite svoj entuzijazam i radoznalost - dobre stvari će vam doći!
Osim toga što ste veoma uspešni na polju muzike, ujedno pišete i sjajne kolumne na portalu iSerbia. Kako ste odlučili da počnete da pišete o temama iz svoje oblasti?
Hvala na komplimentu (smeh)! Muzika i umetnost su ono što poznajem i što me interesuje. Mislim da je interesantno koliko možemo naučiti o vremenu u kome živimo ukoliko pogledamo šta i kako konzumiramo u okviru kulture. Takođe, nalazim da na svetu ima mnogo interesantnih i inspirativnih ljudi i poduhvata o kojima želim da pišem, da bih ih mogla podeliti sa drugima!
Kolumne Ksenije Komljenović možete pročitati ovde.
Gordana Bušin
