Za Iserbia portal, ekipa Jezikofila objašnjava kako izgleda vođenje sajta koji je posvećen jezičkim pitanjima.
Jezikofil je sajt koji koji je posvećen negovanju srpskog jezika. Šta je u radu ovog sajta inovativno?
Svetlana Slijepčević: Inovativnost se u radu sajta Jezikofil ogleda u načinu odabira tema, u pristupu temama i načinu obrade. Naš cilj nije da ukažemo na ogrešenja o jezičku normu koje ljudi svakodnevno prave, već da popularizacijom jezičke kulture zainteresujemo čitaoce za jezička pitanja.
Slobodan Novokmet: Takođe, trudimo se da se bavimo aktuelnim jezičkim pitanjima i da reagujemo na one jezičke nedoumice ili teme koje u tom trenutku izazivaju pažnju u javnom životu.
Na osnovu čega birate jezičke teme koje objašnjavate i kako su one raspoređene?
Svetlana Slijepčević: Pratimo aktuelna društveno-politička dešavanja, medije, društvene mreže i slično. Osluškujemo jezik i promene i na taj način nalazimo inspiraciju.
Slobodan Novokmet: Takođe, postoje brojna pitanja iz različitih oblasti jezika za koja se šira javnost generalno interesuje, ali o kojima ne zna mnogo, pa se trudimo da aktuelizujemo i takve teme.
Postoji više članova koji rade na Jezikofilu. Kako funkcioniše vaš rad (kako delite poslove, da li postoji određeno stalno vreme koje provodite radeći na sajtu....)?
Svetlana Slijepčević: Većinu poslova vezanih za sajt obavljamo zajednički, s tim što svako od nas ima neku svoju malu specijalnost. Slobodan je talentovan da odabere ilustracije, na primer. Pre objave nekog članka, svi podjednako učestvujemo − čitamo, korigujemo, dopisujemo, brišemo itd.
Marina Nikolić: Najinteresantnije je kada je tema kojom se bavimo nova, u smislu da dosad nije lingvistički obrađivana, recimo, kada su u pitanju neke nove reči ili konstrukcije koje nastaju u našem jeziku ili u njega dolaze putem pozajmljivanja. Tada umeju da se razviju među nama vrlo zanimljive i plodonosne diskusije, koje bude naš istraživački duh.
Da li postoje drugi slični ili pak drugačiji jezički projekti na kojima radite?
Svetlana Slijepčević: U ovom trenutku pripremamo još jednu knjigu i radimo na projektu koji se bavi pravilnim akcentovanjem reči. Dosad smo učestvovali u realizaciji dečje emisije „Ekipa”, držali predavanja i prezentacije u Despotovcu, Paraćinu, Novom Sadu, Beogradu, Banjaluci itd.
Marina Nikolić: Zanimaju nas i teme koje se tiču terminologije i prilagođavanja novih termina, koji pretežno iz engleskog ulaze u naš jezik zahvaljujući savremenoj, pre svega kompjuterskoj tehnologiji, ekonomiji, politici, marketingu, kulturi i slično, pa imamo u planu i jedan projekat koji bi se ticao normiranja termina u srpskom jeziku, u sinergiji sa stručnjacima iz različitih oblasti.
Koliko je, prema vašoj proceni, jezičko opismenjavanje preko interneta doprinelo većoj svesti o negovanju jezika?
Marina Nikolić: Briga za jezik oduvek je postojala u našem društvu. Srpski jezik se menja i razvija i na tom putu susreće se s različitim izazovima. Ako pogledamo u ne tako daleku prošlost, videćemo da se i stručna i druga javnost bunila protiv prodora stranih reči, ali one tada nisu dolazile iz engleskog, već pretežno iz nemačkog jezika. Ne možemo sa sigurnošću reći da li je danas više onih koji su zainteresovani za svoj jezik nego što ih je bilo ranije, osim da su danas primeri niskog nivoa jezičke kuluture očigledniji, zato što na internetu svako može da piše i to isto tako svako može da pročita. Primećena je i pojava tzv. jezičkog ekstremizma na internetu (ili gramatičkog nacizma, što je prevod termina grammar nazi), gde se tuđe greške javno komentarišu i na taj način se na njih skreće pažnja. Međutim, to je negativno, budući da često nema za cilj davanje jezičkog saveta, već unižavanje i omalovažavanje onoga koji je pogrešio.
Gde ljudi, prema vašem mišljenju i iskustvu, najviše greše?
Svetlana Slijepčević: Ljudi najčešće greše u uverenju da sve o jeziku već znaju i da su dovoljno pismeni.
Marina Nikolić: Zabluda je, takođe, da na sva jezička pitanja pravopis treba da pruži odgovor, jer su greške brojnije u oblastima koje ne ulaze u pravopisnu problematiku. U javnom jeziku, gde ubrajamo i medije, očigledna je prekomerna, neopravdana i nepravilna upotreba stranih reči, kao i užasavajuća vulgarizacija jezika. A ako ćemo pak o pojedinačnim svakodnevnim najčešćim greškama, to su možda one kod glasovnih promena, na primer gledaoc, slušaoc umesto pravilnog gledalac, slušalac ili u Beograđanci umesto Beograđanki, zatim u imperativu oboji i sl. umesto pravilnog oboj, kod glagola, umesto izviniti se, često se čuje izvinuo sam se, pa u vezi toga, umesto pravilnog u vezi s tim, situacija je zapravo bezbednosna, a ne bezbedonosna, krema je hidratantna, a nije hidrantna i tako dalje.
Šta ljude privlači, a šta odbija da se o jezičkim pitanjima informišu onlajn?
Slobodan Novokmet: Ljude privlači brzina i dostupnost različitih informacija o jeziku koje mogu dobiti što putem našeg sajta, što putem različitih jezičkih grupa na Fejsbuku, posebno u trenucima kada odgovarajuća literatura nije pri ruci. Odbija ih, verovatno, raznolikost i nepouzdanost odgovora i informacija na većinu nedoumica, što je posledica velikog broja nestručnih ljudi koji se uključuju u jezičke rasprave.
Marina Nikolić: Utisak je da se internet često koristi za informisanje u vezi s jezičkim nedoumicama, ali da je za korisnike vrlo važno postojanje autoriteta, i to pre nepersonalizovanih, institucionalizovanih, u koje ne sumnjaju i u koje mogu imati poverenje. Ljudi se sećaju čemu su ih učili učitelji i nastavnici jezika u vezi s tim šta je pravilno, a šta ne i drže se toga, iako su neka od tih rešenja pogrešna i naučno prevaziđena, baš zato što su im te osobe bile autoritet u jednom periodu života. Nažalost, malo je onih koji otvore rečnike, pravopis i druge priručnike, što iz razloga nedostupnosti, što iz razloga neumeća njihovog korišćenja. Zato smo mi tu.
Slobodan Novokmet: Želja nam je da Jezikofil izraste u interaktivan jezički servis koji bi, osim jezičkih priloga, sadržao i različite tipove korisnih rečnika, kurseva i sl. Želimo da u saradnji sa relevantnim institucijama i izdavačima organizujemo različite projekte čiji su ciljevi negovanje jezičke kulture, pre svega, u elektronskim i štampanim medijima, ali i u obrazovnom sistemu.
