‘Ako je neko od sportista u Zemunskoj gimnaziji zaslužio pohvale to su onda oni. Sjajni momci koji imaju šta da kažu i pokažu.’ Ovo su reči Saše Porubskog, profesora fizičkog vaspitanja koji je ujedno i trener muškog odbojkaškog tima Zemunske gimnazije. Tim sačinjavaju učenici Petar Kovačević, Lazar Marunkić, Jovan Kovačević, Vladimir Brkić, Dušan Jancić, Darko Bogdanović, Nikola Zlatić, Luka Ognjanov, Nikola Lončar i Luka Lončar, kapiten. Za ovo kratko vreme koliko treniraju zajedno, postigli su izuzetne uspehe, izlazeći iz svih mečeva kao pobednici! Sada ih čeka ono najbitnije - republičko takmičenje 19. i 20. marta u Pirotu.
Koliko dugo trenirate zajedno, u sadašnjem sastavu?
Ovo je novi tim, ali imamo i igrače iz ranije postave. Treniramo zajedno oko 3 meseca.
Da li ste odbojku počeli da trenirate u timu Zemunske gimnazije ili imate iskustva sa ovim sportom od ranije?
Svi treniramo u odbojkaškim klubovima van škole, osim jednog igrača (Jancića), ali to ga ne sprečava u tome da bude sjajan igrač (smeh).
Gde trenirate i da li ste zadovoljni uslovima?
Treniramo isključivo u školskoj sali. Sve je u redu, osim veličine sale koja ne odgovara standardima odbojkaškog terena, pa nemamo pravu predstavu prostora dok vežbamo. Definitivno nam treba veća sala.
Koliko puta nedeljno trenirate i kako su vam organizovani treninzi?
Sa treninzima krećemo oko 3 nedelje pre nekog takmičenja i u proseku imamo 2 treninga nedeljno, u zavisnosti od toga koliko je zahtevno predstojeće takmičenje.
Kakva vam je strategija igre? Da li se koncentrišete na pojedince pre svega ili su svi igrači podjednako uključeni?
Imamo strategiju koja nas vodi, ali igramo po osećaju, jer smo uigrani i već smo navikli na timski rad u našim klubovima. Što se tiče zastupljenosti igrača, od utakmice zavisi ko će se više angažovati. Kada na kocki nije neki presudan set ili poen, uglavnom mlađi igrači preuzmu vodeću ulogu. Svi dobiju svoju šansu da se pokažu.
Izašli ste kao pobednici na opštinskom, gradskom i sada na međuokružnom takmičenju. Šta mislite - šta je to što izdvaja vaš tim od ostalih?
Uigrani smo i željni pobede i dokazivanja. Ali mislim da našim uspesima najviše doprinosi hemija u timu. Poštujemo se i postali smo veoma dobri drugovi za kratko vreme.
A kako ovi uspesi utiču na vašu popularnost među vršnjacima, posebno devojkama, a kako među profesorima?
Nikako! (smeh) Za naša dostignuća znaju samo uži krugovi prijatelja koje smo obavestili, protivnici na takmičenjima i verovatno još neki ljudi preko Facebook grupe Zemunske gimnazije. Profesori nisu dovoljno informisani i ne cene toliko uspehe na ovim takmičenjima kao na primer one iz srpskog, fizike, matematike itd. Svima se podrazumeva da danas svako nešto trenira. Nisu svesni da se ni kondicija i iskustvo ne stiču preko noći. Na prošlom takmičenju smo pobedili tim koji u svom sastavu ima 5-6 reprezentativaca Srbije, a mi ni jednog i to je stvarno veliki uspeh! Nadamo se da će se to promeniti kada budemo osvojili državno prvenstvo (smeh).
To znači da nemate nikakve povlastice kod profesora. Kako onda stižete da završite sve obaveze pored odbojke, pogotovu vi maturanti?
Ume da bude teško, ali stižemo. U ovom slučaju nam trening služi kao relaksacija od svakodnevnih obaveza.
Kakvi su vam planovi za budućnost? Da li neko planira da započne profesionalnu karijeru kao odbojkaš?
Definitivno ćemo nastaviti sa odbojkom i pored fakulteta i svega ostalog. Ona je postala deo nas i ne planiramo u skorije vreme da se odreknemo treninga.
