Zašto učiti jezik kada postoji izreka da se "jezik najbolje uči između redova".
Dakle, engleski tinejdžeri su najniže rangirani po sposobnostima učenja drugog jezika prema skorašnjim istraživanjima u kojima se upoređuju sa studentima iz 14 različitih evropskih zemalja. Da li je ovo zaista bitno? S obzirom na to da engleski jezik preovlađuje u globalnoj komunikaciji, postoje komentari da su engleski studenti mnogo manje primorani da uče stane jezike. Sa globalnom ekspanzijom škola stanih jezika koje predaju engleski kao drugi jezik, šta bi moglo da motiviše one kojima je maternji jezik engleski da uče stane jezike?
Lingvisti su decenijama proučavali povezanost motivacije i učenja jezika. Motivacija se široko može svrstati u dve grupe: integrativna i instrumentalna. Ovde ćemo predstaviti kratak pregled šta ova dva termina zapravo znače.
Intergrativna motivacija
Postoji izreka da se „jezik najbolje uči između redova“. Zaista, međunarodna ljubavna romansa je čest oblik integrativne motivacije. Studenti koji uče jezik sa ciljem da bolje razumeju kulturu, jezik i društvo su integrativno motivisani.
U ovom slučaju, jezik je alat koji omogućuje sposobnost za izgradnju odnosa i ozbiljniju komunikaciju. Lingvističke studije pokazuju da integrativna motivacija doprinosi bržem i efikasnijem učenju jezika u odnosu na ostale oblike motivacije.
Želja da se komunicira sa partnerom i poštovanje prema njegovoj kulturi može ubrzati učenje jezika. Zapravo, ovo se ne odnosi isključivo na romantične veze. Multikulturna prijateljstva mogu podstaći nečiju integrativnu motivaciju. Dobra motivacija za učenje jezika može biti neki dalji rođak koji ne govori engleski jezik, bilo iz ljubavi ili jednostavno kao znak poštovanja. Integrativna motivacija se primenjuje i na odnose među kulturama, a ne samo između pojedinaca.
Učenici iz višejezičnih nacija mogu biti integrativno motivisani da uče svoje nacionalne jezike, kao način za povezivanje sa svojim sunarodnicima: engleski i francuski jezik u Kanadi; nemački, francuski i italijanski u Švajcarskoj; hindu i regionalni jezici u Indiji. Pojedinci koji imaju porodične korene u različitim kulturama su, takođe, ingrativno motivisani. Amerikanac irskog porekla može učiti galski ili Iranac rođen u Britaniji može učiti persijski jezik. Svi oni su motivisani da se povežu sa kulturom koja za njih ima lični značaj.
Zanimljivo, integrativno motivisani učenici sa pozitivnim stavom prema ciljanoj kulturi su bolji u prihvatanju izgovora i akcentovanja reči. Ovi učenici češće komuniciraju sa ljudima na stranom jeziku i češće su izloženi govornom jeziku. Takođe, empatija prema ljudima koji govore strani jezik može da natera učenike da precizno imitiraju njihov govor.
Instrumentalna motivacija
Učenici koji studiraju strani jezik samo kako bi postigli još jedan cilj su instrumentalno motivisani. U tom slučaju, jezička kompetencija ne predstavlja cilj sama po sebi, već sredstvo za postizanje posebnog profesionalnog ili ličnog uspeha. Za mnoge studente, učenje jezika se sprovodi samo u školi kao uslov za akademski uspeh. Iako oni možda uživaju u procesu učenja i postaju privrženi ciljnoj kulturi, primarni motiv u ovom slučaju je instrumentalni: sticanje akademskog zvanja i napredovanje u školi.
Za studente univerziteta i profesionalce, čest motiv za učenje jezika je karijera. Mnogi odrasli ljudi uče strane jezike kako bi unapredili svoje biografije i mogli da se kvalifikuju za rad u željenim industrijama i kompanijama. U ovom slučaju, cilj se zasniva na dobijanju neke vrste uverenja kakva su npr. sertifikati, univerzitetske potvrde ili ocene na ispitima. Motivacija je opet, u ovom slučaju, dobijanje posla ili unapređenja. Učenje jezika je korak ka postizanju tog cilja.
Dok studije ukazuju na visoku uzajamnu povezanost integrativne motivacije i znanja jezika, to ne znači da je instrumentalna motivacija manje važna. Strukturna priroda ove vrste studija može pomoći disciplini studenata jezika. Formalni rokovi, testovi određeni datumima i ciljane ocene, pomažu studentima da se fokusiraju na učenje jezika.
Instrumentalna motivacija sama po sebi ne predstavlja problem. Međutim, učenik koji nema nimalo interesovanja za određeni jezik ili čak ima predrasude prema određenoj kulturi, verovatno će se boriti sa učenjem jezika. Bez obzira na to kolika će biti povišica plate po završetku testa stručnosti, proces učenja biće teži u odnosu na one studente koji su integrativno motivisani.
En Merit predaje engleski kao drugi jezik i trenutno živi u Severnoj Koreji.
IZVOR: Telegraph
