FOTO: Wikipedia
Prevela: Ana Marković
U julu 1518. godine, stanovnici grada Strazbura (tada dela Svetog Rimskog Carstva) osetili su iznenadnu potrebu da plešu koju nisu mogli da kontrolišu. Histerija je nastupila kada je žena, poznata kao gospođa Trofea, izašla na ulicu i počela da se u tišini uvija, vrti i trese. Plesala je sama ovaj plesni maraton nedelju dana i uskoro joj se pridružilo oko 30 sugrađana. Do avgusta, plesna epidemija odnela je 400 žrtava.
Nemajući drugo objašnjenje za ovaj fenomen, lokalni lekari okrivili su „uzavrelu krv” i predložili da bolesni jednostavno oteraju groznicu plesom. Napravljena je bina i dovedeni su profesionalni plesači. Grad je, čak, unajmio i bend koji bi svirao, ali uskoro je maraton počeo da uzima danak. Mnogi plesači su se srušili od čiste iscrpljenosti. Neki su umrli od šloga ili srčanog udara. Čudna situacija trajala je sve do septembra, kada su plesače oterali u svetilište na vrhu planine da mole za oprost.
Plesna kuga u Strazburu možda zvuči kao legenda, ali ona je detaljno zabeležena u istorijskim spisima iz 16. veka. Takođe, ona nije jedini poznati slučaj ove vrste. Slične manije dogodile su se u Švajcarskoj, Nemačkoj i Holandiji, mada nisu bile velike i smrtonosne kao ova iz 1518.
FOTO: Blognerdegeek
Šta je moglo da natera ljude da plešu do smrti?
Istoričar Džon Veler smatra da se objašnjenje najverovatnije krije u Svetom Vidu, za koga su pobožni Evropljani u to doba verovali da može da baci kletvu na one koji boluju od plesne kuge. Kada se tome dodaju užasi bolesti i gladi, koje su harale Strazburom 1518, sujeverje oko Svetog Vida možda je izazvalo histeriju uzrokovanu stresom koja je obuzela veći deo grada.
Po drugim teorijama, plesači su bili članovi religijskog kulta ili su čak slučajno progutali ergot, otrovnu gljivu koja raste na vlažnoj raži i uzrokuje grčeve i halucinacije.
IZVOR: History
Ana je umetnik u pokušaju, žestoki pobornik optimizma i čokolade.
