- Sledećiii! Kaži!
- Dobar dan. Daćete mi jedan formular za prijavu za smeštaj u studentski dom, jedan za izdavanje elektronske studentske kartice i jedan konkurs za stipendiju.
- 990 dinara! Nemam kusur da ti vratim. Sledeći!
- U redu je. Doviđenja. Vrlo ste ljubazni.
Nakon par sati popunjavanja različitih obrazaca konačno konkurišem za prijem u studentski dom koji mi je iz moranja, eto, posle par meseci čak stvarno postao mio. Ja, vazda vukovac, član Mense, primljena na fakultet bez prijemnog, budžetlija i ove godine, sa prosekom 8,4 - trideseta ispod crte i to sa ,,povoljnijim sistemom bodovanja“ koji važi od ove godine. Studiram na fakultetu koji ima više smerova, od kojih su neki lakši, neki teži, naravno. Ja sam oduvek bila mazohista. Volim da se mučim, šta ću, pa sam upisala jedan od najtežih. Te, pošto nas rangiraju sve đuture, moj, za naš departman odličan prosek, je nedovoljan za internat. Stvar ne bi bila tako strašna da mi oba roditelja rade ili bar da primaju nešto što se ne zove od milošte crkavica pa da mogu da izdvoje 150 evra mesečno i ko Bog. Pa dobro, dakle, šta ja sad mogu da uradim?
- Možete da pišete molbu za naknadno primanje u dom, ali pošto ste toliko (CITIRAM) nisko pali u vašem slučaju to neće nikako pomoći. Postoji i naknadni konkurs za studente iz osetljivih društvenih grupa, te, ako ste bez roditeljskog staranja, iz jednoroditeljske porodice, raseljeno lice, romkinja, rekovalescent ili imate neku hroničnu bolest možete opet konkurisati.
Da razmotrimo opcije: Roditelje, hvala Bogu, imam. Raseljeno lice nisam. Ali, hm..., jesam iz jednoroditeljske porodice, moji su razvedeni. ,,Dostviti umrlicu preminulog roditelja“, ipak ništa. Čekaj, možda ovo za bolesti?! Pa ja sam barem imala koksaki virus, srčane smetnje, upalu uva, ešerihiju, anginu, alergije, infekcije, a i ne vidim dobro.
Kaže doktor: ,,Slaba vajda od toga. Uglavnom prolaze prelomi, astma i psihički problemi.“
Pa šta sad, da polomim nogu?!
Uradila sam što i svaki prosečan Srbin - potražila vezu. Našla tri! No direktor smeštaja mi je lično pokazao tri strane imena koji imaju vezu. ,,I kog ja sad odavde da izaberem?“, kaže. A moji ,,od sestrinu deveričići“ nisu bili baš pouzdani oslonac. Da poludiš! Pa tačno, to ću i da uradim, pozvaću komšinicu psihijatra i zamoliti je da mi napiše da...ma nek piše šta hoće ako će to da mi pomogne.
Lekarsko uverenje po posebnom postupku-pečat-potpis-880 dinara. Predah i to i ostade da se pomolim.
Danas su izašle liste. Pogađajte? ...Opet nisam primljena. Ipak je trebalo da poslušam tetku i prijavim se kao romkinja. Em dom, em stipendija, em plaćene sve takse. Pa šta? Albino sam! Barem bih uštedela 300 evra koji su mi potrebni da bih kupila mesto.
Oni će pomoći da ovo iskustvo stigne do što više ljudi:
Ovaj tekst je nastao kao deo projekta VZP – Vodič za preživljavanje. Projekat ima cilj da se čuju priče i iskustva svih nas kako bismo sutra bili spremni da se sretnemo sa različitim sutucijama i da znamo da nismo jedini kojima se to dešava! Ujedno, stvaramo i kritičnu masu koja će neminovno dovesti do promena.
