IZVOR: FACEBOOK
Kako je počelo?
Nataša Tomić, osnivačica, autorka, vokal grupe Vrelo rekla je za „Etnoumlje“ da je grupa nastala „po receptu iz ljubavi i inata“ (Etnoumlje, str. 51). I, zaista, za vreme bombardovanja bila je prinuđena da se bavi ili folklornim igranjem ili tradicionalnim pevanjem. Prevagnulo je ovo drugo. U to vreme, grupa je osnovana kao vokalno-instrumentalni etno ansambl. U grupi je u jednom momentu bilo 19 devojaka i štest-sedam muzičara. Za koncerte su sami pripremali kostime i koreografije. Bez obzira na rad i trud, okolina ih je posmatrala kao još jednu kvalitetnu etno grupu koja eksperimentiše, ali samo to.
Albumi i godine
Iz 2002. godine ostao je album „Uzde na belo“/kompilacija studijskih i koncertnih snimaka. PGP RTS je prepoznao autentičnost i kvalitet, ali materijalno nije mogao da pomogne: „Nismo imali nikoga, već smo sami napravili mali tiraž, 300-400 komada i više smo ga delili i poklanjali nego što smo prodavali“ (Etnoumlje, str.52, Nataša Tomić). Međutim, nešto sasvim novo kreće uporedo sa dolaskom Stanka Tomića 2003. godine. Stanko je pomešao rok i folklorne napeve.
U toku 2003. godine, upoznali su Neleta Karajlića, koji ih je pozvao da učestvuju na snimanju muzike za film „Život je čudo“ Emira Kusturice. Od tada sarađuju sa njim i sa The No Smoking Orchestrom. Na tom snimanju upoznali su i producenta Vojislava Aralicu sa kojim saradnja i prijateljstvo traju i danas.
Godine 2007. postigli su uspeh koji je učinio da ih javnost shvata ozbiljnije, a taj uspeh odnosio se na drugo mesto na takmičenju „The Next big Thing“ u organizaciji BBC-ja. Godine 2008. objavljuju svoj prvi album „Preko reke“ u izdanju PGP-a. Novi album, drugi po redu, spreman je više od godinu i po dana i čeka izdavača.
Pravac
Od nastanka grupe do danas, mogu se izdvojiti dva perioda koja su obeležila muzički opus Vrela: prvi počinje osnivanjem sa Natašom Tomić, kada su bili vokalno-instrumentalni etno ansambl i period od 2003. godine sa Stankom Tomićem i mešanjem etno muzike i roka. Ova grupa ne meša samo rok i etno, već dodaje alternativu, džez, fank, pop i nju vejv elemente. Danas su rešili da istu stvar nastave da rade, ali na drugi način.
„Celu ovu priču koju smo radili sa basom i bubnjevima, skupa je produkcija. Da bi to zvučalo kako treba, mora i da košta, jer i spektakl košta. Videli smo da ljudi super reaguju, ali teško smo dolazili do većeg broja koncerata i nastupa. Onda smo uradili nešto drugo: akustična gitara, akustični bas, harmonika. To ne znači da zapostavljamo ono što smo radili do sada, već radimo obe stvari paralelno, kako bismo sebi uvećali šansu za posao, a i prija promena“, rekao je za iSerbia Stanko.
Etnoumlje i promocija
Na promociji 26. broja magazina „Etnoumlje“, urednica Marija Vitas, takođe i etnomuzikološkinja po struci, rekla je da su promenili koncepciju i vizuelni identitet lista i da se trude da svojoj ciljnoj grupi, zaista, budu merodavni: „Ono što je nekad bio Džuboks za pop i rok, želimo da to bude Etnoumlje za etno scenu“.
Urednica je izjavila da konstantno rade na uvećanju broja saradnika i da ne žele da budu centralizovani. Časopis je, prema njenim rečima, posvećen popularizaciji i promociji domaće etno scene: „Ako se posvetimo stranoj muzici, ko će pisati o onome što se dešava na našoj sceni“?
Marija Vitas se osvrnula na situaciju na sceni i podsetila da je veliki broj nepoznatih i neafirmisanih umetnika, nasuprot onima koji su konstantno tu. Napravila je paralelu između časopisa i grupe Vrelo, što je, kako ona kaže, još jedan od razloga da se nađu na naslovnoj strani i budu tema broja, a ta paralela su upornost i istrajnost.
Na promociji u Kulturnom centru, razgovarali smo i sa Oliverom Đurđevićem iz World Music asocijacije, izdavačem „Etnoumlja“ i nekadašnjim urednikom. On je za iSerbia rekao da časopis neće izlaziti češće i da je etno muzika iz Vojvodine najkvalitetnija.
Po čemu je list značajan?
„Magazin Etnoumlje je world music magazin ili drugim rečima magazin koji je posvećen etno muzici i još preciznije etno muzici iz Srbije i regiona. Bavi se istorijom, kritikom, teorijom i estetikom muzike sveta. Tema ovog broja je grupa Vrelo, a povod je 15 godina njihovog rada i postojanja, pa kao poklon čitaoci dobijaju dvd sa njihovog koncerta u Rumi 2012. godine koji je održan u Kulturnom centru“. Pored magazina, bavimo se objavljivanje diskova etno muzike. Do sada smo imali nekih dvadesetak izdanja od kojih su značajni, recimo, Moraitika bend, Serboplov, grupa Lepi Jova iz Novog Sada. Tri brojeva u nazad pratimo bendove iz Vojvodine.
Da li je to namerno?
„Ne, naravno (smeh)! Mislim da se u Vojvodini proizvodi najbolja world muzika u Srbiji, trenutno, scena je mnogo kvalitetna, autentična i ima budućnost. Recimo, Boris Kovač je jedan od začetnika muzike ovog pravca u Srbiji, a on je iz Novog Sada“.
S obzirom na to da magazin ne može da se kupi na trafici i ne izlazi često, da li planirate da izlazi češće?
„Pa, ne. Magazin je ranije izlazio četiri puta godišnje, a od nedavno dva puta godišnje, ali na povećanom broju strana. U realizaciju je uključeno oko 30 saradnika. Urednica Marija Vitas koordinira i sa saradnicima koji su svršeni muzikolozi ili poznavaoci etno muzike. Oni rade prikaze festivala, koncerata, albuma, ali se bave i drugim temama koje su srodne world muzici.
Promocija je održana u ponedeljak 15. decembra u Kulturnom centra grada Ruma. Organizovali su je World Music asocijacija sa rumskom bibliotekom „Atanasije Stanković“.
Često uzimamo folklorne korake iz različitih krajeva Srbije, ali i drugih oblasti. Neretko su tu i muški koraci, jer na bini, kao i u životu, nije dovoljno biti samo žena.
Umetnost je skupa, i ako ti ne pomogne neko tvoj, zašto bi to radio neko sa strane?
Mi se bavimo proizvodnjom lepote, a to je moguće samo ako smo jedni sa drugima u toplim ljudskim harmoničnim odnosima.
Milica je devojčurak, a voli da peva, piše, čita i ne zaboravlja da se smeje.
