FOTO: DeviantArt
Duše krik
Ponekad se pitam čemu stih
kao duše krik
kada zagrljaj postoji?
Čemu pesimističke reči
kao antonim sreći
kada suza postoji,
koja će niz lice poteći?
Emocija se ne kazuje,
emocija se pokazuje.
Ponekad se pitam
zašto je i kompliment bitan.
Iza svake reči izgovorene
mogu da stoje laži skrivene.
Pogled ne laže.
Sjaj oka istinu kaže.
Osmeh kao odgovor na šalu,
poljubac kao simbol strasti,
zagrljaj kao odraz nežnosti,
govore više od reči.
Emocija se ne kazuje,
emocija se pokazuje.
I čemu pesma ova sada,
kada ti je možda ne pročitam nikada.
Želim da čuješ moje duše krik sam,
da osetiš koliko sam tvoja,
koliko ti pripadam,
da shvatiš da se ne pretvaram,
da pokazujem samo ono što osećam,
da shvatiš da nisam glumica,
da sve čini samo emocija mog srca.
Duše krik nijedna pesma ne kazuje.
Duše krik u očima najjasnije videćeš.
Duše krik svaki otkucaj mog srca pokazuje.
Samo pažljivo slušaj i sigurno čućeš…
Pesme Marine Puzić možete pratiti na našem portalu.
#iUmetnik
