FOTO: Green Light Magazine
Prevela: Milana Vračar
Skip Vajsmen, vođa i stručnjak u oblasti poslovne komunikacije, nabraja tri osnovna nivoa kvalitetne rukovodeće komunikacije: samokomunikacija, jedan-na-jedan komunikacija i javna/grupna komunikacija.
Da bi usavršili ove vidove komunikacije, Vajsmen objašnjava da su komunikatori ovladali sledećim veštinama:
1. Specifično komuniciranje
Efikasno komunicirati znači komunicirati sa svrhom, što podrazumeva i postavljanje našeg sagovornika u kontekst priče – što od vas zahteva da budete jasni. „Ukoliko ste ikada završili neki razgovor osećajući da vas vaš sagovornik smatra čitačem misli, onda ste bili žrtva nedostatka specifičnosti“, kaže Vajsmen.
On predlaže jedan od načina da ovo popravite, a to je da izbegavate lenje rečenice, poput što je pre moguće. Ove rečenice često koristimo „jer ne želimo da se obavezujemo, već da možemo da manipulišemo situacijom“.
FOTO: Rose Law Caribbean
2. Komuniciranje željenih ponašanja
„Od našeg detinjstva, većinom nam govore šta ne bi trebalo da radimo“, kaže Vajsmen i dodaje da roditelji retko podupiru te zabrane, objašnjenjima da bi to ponašanje bilo poželjno. Uspešni komunikatori ne govore drugima šta je to što ne žele da oni rade. Nasuprot tome, oni naglašavaju pozitivne stvari, na koje žele da se posebno obrati pažnja i da se na njima radi.
3. Neposredno, hitno i i blagovremeno komuniciranje
Ovladati veštinom koja iziskuje trenutnu akciju može biti izazov, budući da odugovlačenje i odlaganje teških razgovora na poslu predstavlja značajan problem. Vajsmen ga čak naziva „epidemičnim“.
Prema Vajsmenu, opšta smernica podrazumeva da se o određenom incidentu raspravi u narednih 48 sati nakon što se isti i odigrao. Ukoliko to nije moguće, važno je da se druga strana bar obavesti o predstojećem razgovoru.
FOTO: Pixabay
4. Učtivost pri opovrgavanju
Debate mogu biti povoljne za posao, ukoliko se vode na pravi način. Vajsmen ističe da je caka u tome da vodimo produktivne debate, tokom kojih ćemo iskazati poštovanje prema našem sagovorniku. „Služenje neučtivim argumentima prilikom razgovora je uobičajena navika, koju je vrlo, vrlo teško iskoreniti“, konstatuje Vajsmen.
Pa, kako onda prekinuti s tom navikom? U većini slučajeva, odgovor leži u izboru reči, dok je ključna reč „i“. Reči, poput „ali“ i „ipak“ nagoveštavaju našem sagovorniku da će uslediti negativan komentar, što vrlo često vodi do toga da oni jednostavno ne izraze svoje mišljenje. „I“ mnogo više poziva na komunikaciju i zvuči manje borbeno, tvrdi Vajsmen.
Tako da, prilikom sledeće rasprave na poslu, možda biste želeli da pokušate sa Dopada mi se šta ste uradili i mogli bismo dodati..., umesto sa Dobra ideja, ali ja mislim...
5. Komuniciranje odgovarajućim tonom i jezikom tela
Ovaj tip komunikacije ide ruku pod ruku sa pozitivnom samokomunikacijom, koja predstavlja neprestani unutrašnji dijalog koji vodimo i koji se odražava na naš stav. Upravljati emocijama znači biti u stanju da kontrolišemo naše misli. Sudeći po Vajsmenu, to takođe doprinosi našoj sposobnosti da se predstavimo drugima u željenom svetlu i to upravo kroz ton i pokrete tela kojima se služimo.
6. Komuniciranje usmerene pažnje
Vajsmen kaže da se ovde više radi o odluci nego o veštini. Sve se svodi na to da li smatramo da su naš sagovornik i njegovi stavovi vredni slušanja ili ne. Ovo je usko povezano sa jezikom tela, jer, ukoliko smo okrenuti ka sagovorniku, gledajući ga pri tom u oči, šaljemo mu znak da ima našu punu pažnju. Na nama je da odaberemo hoćemo li se usredsrediti na priču ili ne, „mi imamo priliku da odlučimo svaki put kada se nalazimo ispred nekog ko nam se u tom momentu obraća“.
FOTO: Communiqué PR
7. Direktno i otvoreno komuniciranje
„Recite kako stoje stvari“, savetuje Vajsmen. Naravno, treba obratiti pažnju da to uradimo s poštovanjem.
Vajsmen naglašava da se ključ saopštavanja surove istine na uljudan način sastoji u izostavljanju optužbi, emocija i ličnih mišljenja iz razgovora. Umesto toga, držite se očiglednih ponašanja i šturih činjenica.
Vrlo je bitno ovladati ovom veštinom, jer je to „najbolji način uspostavljanja odnosa punog poverenja, neophodnog da bi se uspelo na ličnom i profesionalnom planu, kao i za sam napredak firme“, ističe Vajsmen.
IZVOR: LifeScience
Milana je rekla „ne" sistemu, pravilima i stereotipima.
