FOTO: ThinkStock
Prevela: Katarina Kovač
U nekim člancima dati su dokazi koji se protive uobičajenom strahu od video igrica (da stvaraju zavisnost i promovišu loše vrednosti kao što su društvena izolacija, gojaznost i nasilje). Takođe se ističe dokaz da igrice mogu da pomognu deci da razviju logičke, književne, izvršne i socijalne veštine. Od tada se dokazi gomilaju, pogotovo po pitanju kognitivnih koristi.
Najnovije izdanje „Američkog žurnala igre” („American Journal of Play“, Jesen, 2014.) sadrži članak istraživača Adama Ajhmauma, Dafni Bavelier i C. Šon Grina. U ovom članku su sažeta nedavna istraživanja koja dokazuju dugotrajne pozitivne efekte koje igranje video igrica ima na osnovne mentalne procese – kao što su opažanje, memorija, pažnja i odlučivanje. Veći deo istraživanja se odnosi na efekte igranja akcionih video igrica – to jest, igrica koje zahtevaju da se igrači hitro kreću, istovremeno prate više stvari i drže mnogo informacija u glavi i donose odluke u deliću sekunde. Mnoge sposobnosti koje se vežbaju takvim igricama su upravo one koje psiholozi nazivaju osnovom inteligencije.
Takva istraživanja koriste dve strategije – korelacionu i eksperimentalnu. U korelacionom istraživanju, na kognitivnom ili testu opažanja gejmeri se porede sa ljudima koji ne igraju video igrice. Tipičan nalaz je da gejmeri nadmaše neigrače na bilo kojem korišćenom testu. Ovo pokazuje da je igranje igrica razlog boljih performansi, ali to ne dokazuje jer je moguće da su ljudi koji biraju da igraju video igrice oni koji već imaju natprosečne kognitivne i opažajne sposobnosti. Najbolji dokaz da video igrice poboljšavaju ove sposobnosti dolazi iz eksperimenata u kojima nijedan učesnik isprva nije igrao video igre i onda su neki, ali ne svi, zamolili da igraju određenu video igru izvesan broj sati dnevno, tokom određenog broja dana zarad eksperimenta. U ovim eksperimentima, tipičan nalaz je da se kod onih koji igraju video igrice poboljšavaju osnovne opažajne i kognitivne sposobnosti, dok kod onih iz kontrolne grupe ne dolazi do poboljšanja.
U nastavku teksta će biti navedeni neki od otkrića koji su proizašli iz sličnih istraživanja, a svaki od njih je sažet u članku koji su napisali Ajhbaum i njegove kolege.
Poboljšanja u osnovnim vizuelnim procesima
Poboljšana osetljivost vizuelnog kontrasta.
Pedeset sati igranja video igrica (koji su raspoređeni tokom perioda od deset do dvanaest nedelja) je poboljšalo osetljivost vizuelnog kontrasta (sposobnost da se prepoznaju suptilne razlike u nijansama sive) u poređenju sa kontrolnom grupom.
Uspešan tretman ambliopije.
Ambliopija (koja se takođe naziva i „lenjim okom“) je poremećaj koji se pojavljuje u ranom detinjstvu, u kom jedno oko u suštini postaje nefunkcionalno. Li i kolege su izveli eksperimente u kojima su neki odrasli sa ovim poremećajem igrali akcione video igre koristeći samo lenjo oko (zdravo oko je bilo pokriveno). Drugi odrasli sa poremećajem radili neke druge stvari sa pokrivenim zdravim okom, kao što je pletenje ili gledanje televizora.
Rezultat je da su oni iz gejming grupe pokazali znatno poboljšanje – često normalno ili funkcionisanje oka blizu normalnog – dok oni u drugim grupama nisu. Mnogi iz gejming grupe su stekli poboljšan ili savršen vid u prethodno „lenjom oku“, a vizuelna pažnja i stereoskopski vid (sposobnost koordinisanja ulaznih informacija iz oba oka kako bi se prepoznala dubina) se vratila u normalu.
Poboljšanja u pažnji i budnosti
Poboljšana prostorna pažnja.
Grin i Bavelier su otkrili da igranje akcionih igrica poboljšava sposobnost brzog lociranja ciljnog nadražaja u polju ometača – test za koji se utvrdilo da je dobar predskazivač sposobnosti za vožnju.
Poboljšana sposobnost praćenja pokretnih predmeta u polju ometača.
Akcione igrice su poboljšale sposobnost dece i odraslih da prate grupu pokretnih predmeta koji su vizuelno identični drugim pokretnim predmetima u vizuelnom polju.
Smanjena impulsivnost.
Akcione igrice su poboljšale performanse u testu sposobnosti suzdržavanja od odgovora na neciljne nadražaje u situaciji u kojoj je većina nadražaja zahtevala odgovor, ali pokoji nadražaj ga nije zahtevao.
Savladavanje disleksije.
Disleksija, bar u nekim slučajevima, izgleda da potiče od problema sa vizuelnom pažnjom. Jedno istraživanje je pokazalo da je svega 12 sati igranja video igrica disleksičnoj deci popravilo rezultate na fonološkim i testovima čitanja. U stvari, poboljšanje je bilo takvo ili čak veće nego ono koje je postignuto programima obuke koji su eksplicitno namenjeni lečenju disleksije.
Napreci u izvršnom funkcionisanju
Izvršno funkcionisanje se odnosi na sposobnost osobe da iskoristi svoje mentalne resurse (kao što su opažanje, memorija, pažnja) na načine koji omogućuju brzo i efikasno rešavanje problema ili donošenje odluka. Mnogi eksperimenti su pokazali pozitivne efekte koji treniranje video igrica ima na izvršno funkcionisanje. Evo primera:
- Poboljšana sposobnost istovremenog vršenja više radnji.
Čiapi i kolege su otkrili da je 50 sati igranja neke akcione video igre značajno poboljšalo performanse na testu koji se zove Višeatributski set testova, stvoren po ugledu na veštine koje se zahtevaju u pilotiranju letelicom. Test uključuje korišćenje džojstika kako bi se meta održala na centru ekrana, nadgledanje nivoa goriva, reagovanje na svetla na intrument tabli i slušanje i odgovaranje na radio komunikaciji. Visoki rezultati na ovom testu su bili u uzajamnoj vezi sa stvarnim performansama u pilotiranju.
Povećana mentalna fleksibilnost.
Izvestan broj istraživača je pokazao da igranje akcionih video igrica poboljšava sposobnosti ljudi da se brzo i bez greške prebacuju između zahtevnih radnji.
Usporava opadanje mentalnih sposobnosti koje dolazi starenjem.
Kognitivna fleksibilnost, pažnja, radna memorija i apstraktno rasuđivanje se smanjuju starenjem. Mnogi eksperimenti sa penzionisanim učesnicima su pokazali da je igranje video igrica dovelo do napretka u svim navedenim veštinama. Jedno istraživanje je pokazalo da takva igra nije samo dovela do kognitivnih poboljšanja, već i do boljeg mišljenja o sebi i boljeg kvaliteta načina života kod penzionisanih učesnika.
FOTO: Resource Site for Video Game Research
Napreci u veštinama vezanim za posao
Mnoga istraživanja nagoveštavaju da video igrice poboljšavaju rad na poslu, naročito u poslovima koji zahtevaju dobru koordinaciju oka-ruke, pažnju, odličnu radnu memoriju i brzo donošenje odluka. Na primer, jedno korelaciono istraživanje je pokazalo da su gejmeri bili bolji od neigrača u sposobnosti upravljanja vazdušnim dronovima prilikom leta i sletanja i da su, u suštini, bili dobri kao i trenirani piloti.
Još jedno korelaciono istraživanje je otkrilo da su mladi, neiskusni hirurzi koji su, takođe, bili strasni gejmeri nadmašili najiskusnije hirurge u svom polju. U tom eksperimentu, hirurzi novajlije koji su imali iskustva sa video igricama su poboljšali svoje performanse u laparoskopskoj hirurgiji u poređenju sa kontrolnom grupom hirurga koji nisu imali takvo iskustvo.
Kognitivnim naučnicima su fascinantna ovakva istraživanja o efektima video igrica, delimično jer pokazuje da je mozak daleko fleksibilniji tokom čovekovog života nego što se ranije verovalo. Donedavno je većina psihologa verovala da je osnova inteligencije bila kruto podešena (fiksirana) nečijim genima. Ipak istraživanja sažeta ovde, zajedno sa mnogim drugim istraživanjima, ukazuju da to nije tačno. Zanimljivo je uočiti da video igrice izgleda grade ove komponente inteligencije brže i efikasnije nego bilo koja intervencija koju je bilo ko do sada osmislio.
Ukoliko ste roditelj koji je detetu ograničavao igranje na kompjuteru zbog tvrdnji o štetnim efektima o kojima ste čitali, istraživanja o igranju video igrica koja su ovde izneta će vas možda naterati da zastanete. Veći deo istraživanja nagoveštava da su tvrdnje o negativnim efektima igranja video igrica uglavnom mitovi, a da su pozitivni efekti stvarni. Kako deca u dubini duše znaju, vrste mentalnih veština koje video igrice razvijaju se nalaze među veštinama koje su od rastućeg značaja u današnjem svetu.
IZVOR: Psychology Today
Katarina je student engleskog jezika koji veruje da je sve moguće ukoliko se dovoljno želi.
