FOTO: Politika.rs
Znanje – imanje
Može se reći da opstanak i razvoj jednog društva u velikoj meri zavise od znanja. Danas informacija zlata vredi. Bolje govoreći, ko poseduje informacije i znanje, on postaje uticajan i u njega treba ulagati.
Država izdvaja značajna sredstva za obrazovanje kadrova, koji, nažalost, kad završe studije ovde, nemaju mogućnost da svoje znanje unovče, nego su primorani da ga prodaju u drugoj zemlji.
Ono što bi trebalo da država uradi, to je da mnogo više ulaže u obrazovanje i da u potpunosti promeni strategiju obrazovanja. Takav sistem obrazovanja bi nudio način na osnovu kog mogu da se školuju određeni kadrovi za koje postoji tržište rada. To bi značilo da Srbija treba da školuje stručnjake iz IT sektora, elektrotehničke i poljoprivredne struke.
Srbija mora napraviti takav ambijent koji će umesto masivnog „odliva mozgova” omogućiti da mladi ljudi, obrazovani i talentovani, budu motivisani da ostanu u zemlji.
Odliv mozgova postoji i u unutar Srbije. Zapravo, iz manjih sredina studenti odlaze u veće da bi se školovali, a nakon završetka studija tu i ostaju, zbog veće šanse za posao.
Međutim, ono što više brine našu zemlju, to su poražavajući podaci iz Zavoda za statistiku, koji govore da naši ljudi, svake godine sve češće odlaze u inostranstvo.
Naime, procenjuje se da je oko 32 hiljade ljudi prošle godine otišlo iz naše zemlje. Najveći broj njih je izabrao Nemačku. Dok u Austriju svake godine odlazi više od 4 hiljade osoba, zbog čega ne čudi da je svaki deseti stanovnik Beča, upravo, Srbin. Slovenija je treća najpoželjnija država za naše sugrađane.
Posao i usavršavanje su glavni razlozi zbog kojih Srbi napustaju svoju zemlju. Podaci iz Zavoda za statistiku kažu da iz Srbije godišnje ode više od 700 visoko obrazovanih ljudi da bi se usavršilo. Pre četiri decenije s diplomom fakulteta u inostranstvo je odlazilo 2% emigranata. Danas je taj broj porastao na 15%.
Najveći broj diplomaca odlazi sa završenim ekonomskim, medicinskim, stomatološkim i elektrotehničkim fakultetom, a paradoks je da upravo za ovim stručnjacima vapi i naše tržište rada.
A da li su naši državnici svesni fenomena „odliv mozgova“ i šta će povodom toga učiniti, nije poznato, ali jeste poznato da nam strani državljanin na to ukazuje. Tačnije, američki ambasador, Majkl Kirbi (Michael Kirby), sa Kopaonik biznis foruma poslao je jaku poruku čelnicima Srbije:
„Čini mi se da vi najviše izvozite mlade ljude. Treba da nađete način da ih zadržite, a da drugu robu izvozite što više“.
U Srbiji se uspeh ne prašta
FOTO: Politika.rs
Ali šta je sa onim uspešnim naučnicima koji žele da se vrate u svoju zemlju, koji su se usavršavali na postdiplomskim studijama u inostranstvu, ali žele da svoje znanje donesu u svoju otadžbinu i zauvek tu ostanu? Nažalost, ni malo svetla budućnost. Njih niko ne čeka sa prostretim crvenim tepihom ili uz trubače. Štaviše, njih očekuje dodatni napor da se, pre svega, prilagode naučnoj sredini u svojoj zemlji, gde dolaze sa novostečenim znanjem, kao i da se na svom polju pokažu i dokažu.
Jedan primer našeg naučnika koji je želeo da se vrati u svoju zemlju jeste Slobodan Tomić, koji je nakon završetka studije sa visokim prosekom na FPN-u, stekao zvanje mastera na Londonskoj školi za ekonomiju (LSE), gde je upisao i doktorske studije. Sada je asistent na LSE-u.
U međuvremenu, javio se na konkurs koji je raspisao Fakultet političkih nauka u Beogradu za izbor asistenta za užu naučnu oblast – politička ekonomija i finansije, da bi bio odbijen, jer je komisija odlučila da izabare drugog i to manje kvalifikovanog kandidata.
„Kod nas najgori prolaze najbolje i obratno.To je uzelo toliko maha, da čitava nacija kao da ne shvata zašto je važno biti vredan i obrazovan”, ukazuje Andrej Fajgelj, jedan od povratnika, koji je doktorirao na Univerzitetu Pol Valeri u Monpelje-u, da bi nakon povratka u svoju otadžbinu dočekan na nož. Danas je, nakon mukotrpnog rada, truda i dokazivanja predsednik KCNS-a.
Siva perspektiva
Još neki statistički podaci potvrđuju samo sivu realnost naših „mladih nada“ da svoje „sunce pod nebom“ traže izvan zemlje: više od 10 hiljada naučnika napustilo je Srbiju i verovatno se neće vratiti, jer nema čemu da se vrati.
Bivši rektor Univerziteta u Beogradu, Branko Kovačević izneo je pre nekoliko godina tužan podatak da je školovanje srpske naučne dijaspore državu koštalo 12,5 milijardi evra.
Odlazak stručnjaka u inostranstvo u potazi za boljom šansom, nijedna zemlja nije zaustavila, ali su ga mnoge smanjile ulaganjem u razvoj nauke. O tome da se Srbija čak ni ne trudi da shvati koliko gubi i na razvojnom i na demografskom planu, svedoči podatak da u nauku ulaže svega 0,3 % bruto domaćeg proizvoda.
A na kraju, da nije sve tako „sivo“ , evo nekih zanimljivih definicija „odliva mozgova“ sa Vukajlije:
Moderna verzija danka u krvi.
Seoba mladih sa završenim fakultetom iz Srbije u neke ekonomsko toplije krajeve.
Na prvi prizvuk zvuči malo morbidno. Ali u pitanju je metafora. Pojava odlaženja naših genija i naučnika u inostrastvo vapeći za boljim životnim standardom i mestom gde će više ceniti njih i njihov rad. Nikome nije bilo žao malog Tesle ili Pupina kada su otišli. Da nisu to učinili, Tesla bi u Gospiću bio inkasant za struju, koju bi neko drugi izmislio, a Pupin upravnik pošte u Kikindi.
Sanja je filozof, sanjar i večiti optimista.
IZVOR: Telegraf / Vreme / Vesti-online / Slobodna Evropa.
