FOTO: Yianniscove
Ova veličanstvena misao, zaista, probudi u čoveku malog usnulog patuljka iz nekog zapećka podsvesti i natera ga da izotvara sve fioke označene sa ,,optimizam". Premda imam jedno priznanje. Moja prva pomisao nakon ovog otkrića bila je bezobrazno hedonisticki prizor mog shvatanja vrhunca umeća življenja. Dakle, moje najbolje prijateljice i ja, u ljubičastom kabrioletu, sa radijom pojačanim do daske i vetrom u kosi, kako pržimo cestama međ' vinogradima Toskane. I iz zvučnika se ore, a šta drugo nego - italijanske kancone.
A, pa morate priznati da je ovo savršen hedonistički BGM.
Mada znam da, po definiciji, ova muzika spada u onu narodnu italijansku, provincijalsku, tipa Santa Lucia (koji obožavam) iz crtaća Kalimero, ne mogu da se oduprem svojoj večitoj asocijaciji na čuveni italijanski muzički festival San Remo, kada se pomene italijanska kancona. U svoju odbranu, argumentovaću da u slobodnom prevodu ova sintagma ima značenje: italijanska pesma. A pesma, k'o pesma - koliko ja vidim, nema nikakvih specifikacja o poreklu i pripadnosti. Zato ću i dalje verovati u ovaj svoj stav.
Elem, dok pišem ovaj tekst, u pozadini se čuje neodoljivi pesak u glasu Adriana Čelentana. Prija mi da ga slušam ovih dana. Ogreših se o čoveka pre negde, kad sam u nekom internom društvu uporno tvrdila kako lik nije nikad pevao u San Remu. Ugrizoh se za jezik kad sam videla snimak iz '68 gde on nastupa. Bože moj, pa svi grešimo. Adriano, oprosti! Prevarili su me albumi ala Elvis Prisli, kao i oni kasniji iz 2000ih sa primesama džeza i friškog elektronskog zvuka. I ti si, takođe, mili italijanski kanconijer.
A i mogu da te zamislim kako cirkaš uz tugaljive provincijalske pesme negde u Toskani 60-ih.
FOTO: Blog live
Eto, kažu da je taj San Remo preteča Eurosonga. Verujem da se neće svak' složiti sa opaskom koja bude usledila, ali... Meni je to malo uvredljivo. Mislim, za festival u San Remu. Opet sam možda malo pristrasna zbog svoje velike ljubavi prema Italiji, istoriji i mentalitetu njenog naroda, ili, pak, ne tako sjajnom slikom (čitaj: zvukom) Eurosong takmičenja poslednjih nekoliko godina, da ne kažem decenija. Jeste da je taj event iznedrio i mnogo fenomenalnih muzičara i grupa poput Selin Dion, Lare Fabian i Abe, ali u poređenju sa San Remom koji i danas odiše i odjekuje besprekornom elegancijom i stilom, sve mi to nekako deluje sitno.
Kad sam u bedaku, sednem i odaberem neku plejlistu sa ovog festivala. Pa prosto ne znam koju bih pre pustila. I već nakon prvih taktova mi bude bolje. Mia Martini, Fausto Leali, Ana Oksa, Dalida, Điđola Ćinkveti, Andrea Bočeli, Đorđa, Eros Ramacoti, Laura Pauzini... Ma, odmah se nađete u udobnoj ljuljasci neke sicilijanske plaže, posmatrajući suton sa čašom crnog toskanskog vina u ruci. Prosto se ponekad prepadnem koliko nekada ove iluzorne slike koje se odigravaju u mojoj glavi mogu postati stvarne. Muzika, odista, ima neku čudnu moć. Kao i San Remo. Nije ni čudo što legendarni Luj Armstong nije uspeo da zaobiđe ovo čarobno mesto, te iste godine kada je nastupao Adriano Čelentano.
FOTO: Television Ando
Postoji jedna pesma sa ovog festivala najboljih italijanskih kancona, koja je meni posebno draga. Ni sama ne znam zašto. Igrom slučaja, baš ona je pobedila i zasenila sve, te 1968. i pored Armstronga i Čelentana. Canzone per Te. Nežni, umiljati i muženi vokal Serđa Endriga koji govori kako ,,danas ti moram reći da te volim", zaslužno je zauzeo pobedničko mesto, osvojivši simpatije gotovo svih koji su pratili festival te večeri.
Upravo sam ga iznova pustila da mi peva i polaaaako padam pod to neko hipnotišuće dejstvo.
I odoh sad da kažem nekom' - da ga volim.
Sara je zaljubljenik u mnoge stvari, prvenstveno muziku i Japan, pasionirani ljubitelj krimi romana koji spavanje smatra precenjenim. Veruje kako svačiji život treba da ima sopstveni "soundtrack", te će vam vrlo rado pomoći da osmislite svoj.
Pročitajte i:
Muzika iza pozadine: Just tango on
Umetnik D. Jovanov: Spoznajte ezoteriju
Umetnica M. Knežev: Nađite Maštoplanetu
