Vrlo je važno da naučimo kako da se ponašamo prema drugima, kada smo mi ili je neka druga osoba pod stresom. Takođe, treba znati kako da se izborimo za svoja prava kada neko pokušava da ih naruši time što će nas izmanipulisati, zarad nekog svog cilja.
Zato vam predstavljamo tipove ponašanja u komunikaciji sa drugim ljudima i koji tip treba stalno da primenjujete.
Stilovi komunikacije
Ponašanje, u komunikaciji sa drugim ljudima, se može podeliti na četiri tipa:
- asertivno,
- pasivno,
- agresivno i
- pasivno-agresivno ponašanje.
Asertivnost je izražavanje misli, osećanja i uverenja, na direktan, iskren (pošten) i socijalno adekvatan način, uz uvažavanje drugih.
Dakle, poenta je da asertivna osoba poštuje i uvažava druge ljude, ali ne tako što smatra da drugi imaju veću vrednost i prava, jer su moćniji, iskusniji, učeniji, drugog pola, nacionalnosti ili rase. To dalje ne znači da se, ako poštuje tuđe stavove, mišljenja, vrednosti, slaže sa njima. Asertacija podrazumeva samopoštovanje, koje je jednako poštovanju prava i vrednosti drugih ljudi.
Primenjujući asertivno ponašanje, osoba na taj način čuva svoje granice u situacijama kada postoji mogućnost da bude izmanipulisana, zloupotrebljena ili iskorišćena. Iz tih razloga, asertivna osoba shvata da će uspeti da ostvari ono što želi i da će biti zadovoljna, ali ne tako da druge učini nezadovoljnima.
Sa druge strane, agresivna osoba, slobodno izražava svoje misli, osećanja, uverenja, ali na često neiskren, neadekvatan način, tako da ugrožava druge ljude. Takve osobe, uglavnom, za cilj imaju uspostavljanje kontrole, nadmoći, dominacije nad ljudima i situacijama, uz težnju ka „pobedi“.
Pasivna osoba će najpre narušiti svoja prava i vrednosti, neće poštovati svoje želje i potrebe i neće postaviti granice u odnosu na druge ljude, jer joj je cilj da zadovolji drugog, da bi po svaku cenu izbegla konflikt. Često je anksiozna, nesigurna, nezadovoljna, nesposobna za preuzimanje odgovornosti za svoje postupke.
Na predstavljenoj tabeli se najbolje mogu uočiti razlike između pomenutih tipova komunikacionog ponašanja. Ovde je izostavljen poslednji tip: pasivno – agresivno ponašanje, jer često dolazi do zabune u prepoznavanju pomenutog tipa.
Pasivno – agresivna osoba svoje mišljenje retko iznosi javno; ne pokazuje prava osećanja, pa se često smeši spolja, a iznutra loše oseća; ima sarkastične i ironične komentare i primedbe. Optužuje druge za svoje frustracije, pa samim tim ne preuzima odgovornost za svoje postupke, na primer: Zbog tebe nisam mogao/la da završim posao na vreme.
Uvek je „žrtva“, komentari su tipa: Naravno, uvek moram ja to da uradim. Često je „general posle bitke“, na primer: Lepo sam ti rekao/la da to ne radiš, eto ti sad!.
Vrlo često koristi laži, prevare, tračeve; ignoriše konfliktne situacije i povlači se. Ne ispunjava dogovor sa drugim ljudima, uz izgovore: zaboravio/la je, bio/la je sprečen/a i ne prihvata ličnu odgovornost zbog toga.
Asertivno ponašanje u praksi
Razgovarali smo sa dipl. psihološkinjom Jelenom Marušić, o tome kako da asertivno ponašanje primenimo u praksi.
Ona je, sa psihološkog aspekta, za portal iSerbia navela zbog čega je važno da budemo asertivni:
„Važno je biti asertivan, jer tada smo iskreni i prema sebi i prema drugoj osobi. Ovaj stil komunikacije održava balans između naših i tuđih potreba. Asertivnost je način kojim čuvamo svoje granice i pokazujemo koje su naše vrednosti“.
Ona je dodala da smo asertivni onda kada mirno i jasno, poštujući svoje potrebe i želje, izražavamo svoj stav o nečemu, pri čemu uvažavamo druge ljude.
„Često mi prijatelji/poznanici navode primer da im se dešava da rade nešto što im se ne radi iz straha da ne budu odbačeni, stave na prvo mesto tuđe potrebe. Postavite sebi pitanja: Šta radite sebi tada? Kako se osećate kada kažete ono što ne mislite, samo da bi ugodili drugima? Da li je to izraz ljubavi prema sebi? Asertivnost je odgovor u takvim situacijama“, kaže Jelena i dodaje da je asertivnost veština koja se uči, vežba.
Treba li nam još neki razlog da bismo bili asertivni?
