Foto: Pixaby
Ideja o skvotiranju se u većoj meri razvija od 60-tih godina prošlog veka. Postoje dve osnovne vrste skvotiranja: ruralno - kada se preuzima zemlja koju niko ne upotrebljava, i urbano - koje podrazumeva iskorišćavanje zgrada za stanovanje i druge svrhe. Prostori pogodni za skvotiranje su uglavnom zgrade i drugi objekti oko kojih se vode sudski sporovi i koji duže vreme nemaju nikakvu funkciju.
FOTO: The Guardian
Načelo koje je zajedničko svim skvoterima na svetu je da je besmisleno da napušteni prostori koje niko ne koristi budu prazni, dok postoji mnoštvo ljudi koji nemaju krov nad glavom. Među najvećim zgradama na svetu u kojoj žive skvoteri je Prestes maja u Buenos Airesu, koja ima 22 sprata. Više od 400 porodica se naselilo u ovoj napuštenoj zgradi 2002. godine. Novi starari su očistili zgradu i njenu okolinu, napravili besplatnu biblioteku i druge sadržaje, ali su vlasti ipak insistirale da se poštuje zakon i da se stanari isele.
Skvotiranje beskućnika koji traže mesto za stanovanje je zastupljenije u Sjedinjenim Američkim državama. U Evropi ovaj pokret uglavnom vezuje za mlade koji u urbanim sredinama traže mesto za okupljanje, druženje, kao i razne projekte.
Skvotiranje je najrazvijenije u Zapadnoj Evropi i Južnoj Americi. U nekim jezicima postoje posebna imena za skvotiranje: u Holandiji kraken, u Španiji okupa, a većina jezika je svoje nazive izvela iz engleske reči squat.
Ideje ovog pokreta su zastupljene među mladim umetnicima koji preuređuju napuštene prostore, tako da se stvaraju mesta alternativne kulture: galerije, radionice, umetnički paviljoni. Prvim skvotom u Srbiji se smatra Rebel haus, koji je postojao nekoliko meseci u Dobračinoj ulici u Beogradu. Na tom mestu su se okupljali studenti koji su organizovali radionice, čitaonice i tribine. Skvot je bio kratkog veka jer su se stanari okolnih zgrada bunili zbog buke, a onda se dogodio i požar koji je uništio zgradu.
FOTO: Wikipedia
Skvoteri imaju svoje novime, pamflete, stranice na društvenim mrežama. U vremenu novih tehnologija nije teško uspostaviti komunikaciju i organizovati međusobnu podršku među grupama širom sveta. U nekim zemljama postoje i organizacije koje štite prava skvotera (Holandija, Britanija), dok druge imaju dosta rigorozne zakone po tom pitanju. Međutim, zakoni se menjaju i društvo napreduje, pa se možemo nadati da će ovakvi pokreti dovesti do podizanja svesti o ugroženim kategorijama stanovništva, ali i o mladim ljudima koji još uvek nemaju sredstva za ostvarivanje svojih kreativnih zamisli van zvaničnih institucija.
Tamara nikada ne pokušava da opiše sebe u jednoj rečenici kao što je ova.
Pročitajte i:
Počinju Dani urbane kulture u Čačku
Šta možemo naučiti od tinejdž preduzetnika?
Za brucoše: Kako do doma?
