8 mart: Borba za ljubav!
pixabay

Počelo je sredinom XIX veka, kada su širom Njujorka organizovani protesti. Na čelu tih protesta bile su organizacije žena koje su radile u tekstilnim i ostalim industrijama. One su tražile veća prava, bolje uslove rada i bolje plate. Jedan od tih protesta organizovan je u Njujorku 1857. godine, na kome su žene, koje su učestvovale u demonstracijama, bile napadnute i oterane od strane policije. One su, dve godine kasnije, u istom mesecu, osnovale svoje prvo udruženje. Iz godine u godinu se na ovaj dan broj protesta povećavao, a jedan od istaknutijih se desio 1908. godine, kada je 15.000 žena izašlo na ulice Njujorka i tražilo pravo glasa, kraće radno vreme i bolje plate.

Nakon dve godine, zahvaljujući Klari Cetkin, žene su dobile svoj dan. Klara je svakako jedno od najpoznatijih imena ljudi koji su učestvovali u revoluciji za prava žena u XIX i XX veku i jedna je od prvih žena u Nemačkoj kojoj je bilo dozvoljeno školovanje. U svojoj bogatog političkoj karijeri, najviše se zalagala za ženska pitanja. Borila se za organizovanje sindikata za žene radnike, da plata bude izjednačena sa platom muškaraca, kao i za to da žene učestvuju u politici i da imaju pravo glasa.


Iz čuvenog govora Klare Cetkin: „Oni koji su se svojom čašću pred licima čovečanstva obavezali na oslobođenje, ne smeju dopustiti da cela jedna polovina ljudskog roda zbog ekonomske i socijalne zavisti bude osuđena na ropstvo. Onaj ko želi dopustiti tlačenje radnika od strane kapitalista, dopustiće i tlačenje žene od muškarca; a ona će ostati potlačena sve dok ekonomski ne bude nezavisna. Jedan od nezaobilaznih uslova za ovo oslobođenje i nezavisnost je rad. Ukoliko je cilj da žena postane slobodno ljudsko biće, onda ženama ne treba oduzimati rad, niti skraćivati njihovo radno vreme, a ni ograničavati oblasti u kojima žene mogu raditi, osim u nekim sasvim retkim slučajevima”.

Ovaj talas ženskog bunta koji je prvo zahvatio američki kontinent, a zatim i severnu Evropu, seli se u istočnu Evropu. Tako je 1917. godine, Lenjin - na nagovaranje Aleksandre Kolontaj, jedne od vodećih ruskih revolucionarki i feministkinja toga doba i prve žene diplomate – proglasio Osmi mart državnim praznikom. Vremenom je ovaj dan postao deo kulture, pre svega komunističkih zemalja, poput Kine i Kube. Pored ovih država, Osmi mart je državni praznik u još pedesetak zemalja - od Alžira i Zambije do Vijetnama i Kambodže. U Indiji se povodom ovog dana održavaju velike parade, širom Urugvaja razni koncerti, dok Italijanke tradicionalno dobijaju buket mimoza, koje su simbol proleća.


commons.wikimedia
commons.wikimedia

U SAD-u, Dan žena se slavio do 1930. godine kada je pao u zaborav, velikim delom zbog povezanosti sa komunizmom. Ponovo počinju da ga proslavljaju feministkinje šezdesetih godina dvadesetog veka.


Osmi mart, kao praznik pod nazivom Međunarodni Dan žena, postoji od 1975. godine koja je bila proglašena međunarodnom godinom žena, a dve godine kasnije, Generalna skupština UN je rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira. Od tada, ovaj praznik ponovo postaje popularan kao simbol bunta i revolucije.


Proslava Dana žena u Srbiji


U Srbiji su socijaldemokratkinje obeležile Osmi mart 1911. godine, a prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine, u Beogradu, u tadašnjem Narodnom domu. Po svojim aktivnostima, žene u Srbiji nisu kaskale za drugim ženskim organizacijama u Evropi.


U Srbiji su se za prava žena borili još mnogo ranije. Jedna od istaknutijih žena devetnaestog veka je svakako Anka Obrenović Konstantinović, koja je bila jedna od najobrazovanijih žena u Srbiji u to doba. Zvali su je Anka pomodarka, najverovatnije zato što je svojim ponašanjem i stavovima rušila provincijalne tabue. Borila se za emancipaciju i evropeizaciju žena u Srbiji.


commons.wikimedia
commons.wikimedia

Ženski časopisi su se u Srbiji pojavili još krajem XIX veka, ali se pojavom časopisa „Žena i svet” sredinom dvadesetih godina XX veka, piše o savremenijem i modernijem ženskom društvu. Sadržaj se bavio očuvanjem nacionalne kulturne baštine, a pisalo se i o uputstvima za šminkanje i gimnastiku.


U Srbiji se javljaju i prve ženske organizacije. Društvo za prosvećivanje žene i zaštitu njenih prava osnovano je 1919. godine. U Beogradu je 1934. godine održan zbor žena, gde žene traže pravo na rad u državnim službama i na jednakost sa muškarcima. Od tih godina, broj organizacija koje se bave ženskim pitanjima neprekidno raste.


Proslava Osmog marta se u Jugoslaviji i zemljama istočne Evrope uglavnom vezuje za socijalizam. Posredstvom socijalizma šezdesetih i sedamdesetih godina uspostavljen je značajan progres u jednakosti žena u Srbiji. Međutim, iako je većina žena bilo zaposleno, činilo se da je tradicionalna uloga žene bila važnija, pa je tako 8. mart kao praznik bunta, postao i praznik majki.


Poklanjanje cveća se oduvek smatralo znakom naklonosti, poštovanja i ljubavi, pa su tako žene na ovaj praznik tradicionalno počele da dobijaju ruže ili karanfile. Međutim, uskoro sam praznik počinje da se banalizuje, a žene da očekuju skuplje poklone. Tako su pojedine firme osamdesetih godina prošlog veka organizovale kolektivne posete Trstu radi šopinga, a muževi svojim ženama počeli da kupuju skupe bunde i nakit.


commons.wikimedia
commons.wikimedia

Devedesetih godina ovaj praznik u Srbiji poprima prave feminističke odlike. Na sam dan žena, 8. marta 1990. godine, osnovana je prva aktivistička grupa, otvoren SOS telefon, a Centar za ženske studije i komunikaciju osnovan je dve godine kasnije. U međuvremenu, kako se u to doba raspala Jugoslavija, koja je bila socijalistička država, počele su da slabe i vrednosti poklanjanja crvenog karanfila i čestitki majkama i ženama, koje su pioniri poklanjali pionirkama.


Šta u današnjoj Srbiji znači Osmi mart?


Iako u poslednje vreme trivijalizovan, nikako ne bi trebalo da zaboravimo da proslava Osmog marta pre svega znači protest protiv tlačenja, zapostavljanja, zlostavljanja, militarizma, ksenofobije, homofobije i fašizma i da prava u kojima žene danas uživaju nisu prosto „data“, već se trebalo i te kako boriti za njih.


Kako možemo videti iz poslednjih statistika, borba još uvek nije završena. Prema istraživanjima Republičkog zavoda za statistiku iz prethodne godine, broj zaposlenih žena u Srbiji je za 16% manji u odnosu na muškarce. Žene se takođe manje vode kao nosioci gazdinstva, češće su diskriminisane, imaju neravnopravne šanse na poslu i ređe su zaposlene sa punim radnim vremenom.


Da su žene danas i dalje manje plaćene u odnosu na muškarce, ali i rastrzane između porodice i karijere ističe za naš portal Violeta Babić, pisac za decu.


„Kad sam bila dete, mnogo sam volela 8. mart, crtanje čestitki za mamu i baku i recitovanje pesmica, poput one:


„Danas je 8. mart

Praznik je, mamice, tvoj!

Čestitam ti ga srdačno

I primi poklon moj."


Otkad sam ja postala ta mamica, s mnoštvom poslova i obaveza od jutra do sutra, shvatila sam da bi svaka žena morala biti duplo plaćena i dvostruko poštovana zbog sveg onog vremena posvećenog deci, porodici i radu na poslu. Mislim da svi dani u godini moraju biti dani žena. Mi smo to zaslužile. Ne samo jedan karanfil 8. marta!", naglašava Violeta.


U današnje vreme se čini da žene imaju sve, ali ovo je iluzija. Žene jesu uspele da se izbore za obrazovanje, pravo glasa, učešće u politici, kao i za ostale ravnopravnosti. Međutim, one i dalje žive u patrijarhalnom društvu, u kojem su predstavljene kao seksualni objekti sa jednim ciljem - udovoljiti muškom polu.


„Dokle god živimo u društvu u kojem pivo ili nameštaj reklamiraju devojke u oskudnoj odeći, dotle će i Osmi mart biti potreban. Prava žena su svakako na boljem nivou nego nekada što su bila, kada su žene izlazile na ulicu da bi mogle da ostvare pravo glasanja ili pravo na rad. Odnosno iste uslove na poslu koje imaju muškarci. Hleba da, ali i ruža!”, istakla je glumica Aida Kozar za iSerbia.


Iako postoje pomaci, kada je u pitanju borba za ravnopravnost, glumica Tamara Tomanović smatra da postoji mnogo razloga zbog kojih bi žene morale da dižu svoj glas.


„Osmi mart je vreme kada znam da će moj radni sto biti prepun cveća koje ću dobiti od dečka, brata, oca i prijatelja. Dobiću nagradu zbog toga što sam žena. Oduvek sam se pitala šta to znači. Da li je to nešto što sam zaslužila rođenjem ili je potrebno da zauzmem neku društvenu ulogu. Možda je potrebno da budem nečija žena, majka, domaćica? Tema ovog praznika su ljudska prava. Biti žena u Srbiji nije nikakva zavidna, a kamoli olakšavajuća pozicija.”, rekla je Tamara u razgovoru za naš portal i nastavlja: „Žene u Srbiji danas i dalje imaju manje plate, njeno mišljenje je manje bitno i žrtve su rodno zasnovanog nasilja. Većina žena dobije cveće samo na Osmi mart. Većina žena ne dobija batine samo za Osmi mart. Hajde da menjamo navike, da se podsetimo ko je Klara Cetkin i za šta se borila. Borila se za jednaka ljudska prava za sve bez obzira na pol. Borila se za život. Hajde da se ovog Osmog marta borimo za ljubav zajedno!"


Jasno je da će borba biti dugotrajna i teška, budući da su rubrike crne hronike pune nasilja nad ženama. Statistika je poražavajuća. U poslednjih deset godina u Srbiji je u porodičnom nasilju ubijeno 328 žena, rečeno je na skupu priređenom u novembru 2016. godine, a povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. U međuvremenu, usvojen je novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, po kojem se nasilnik privremeno udaljava iz kuće i privremeno mu se zabranjuje kontaktiranje i prilazak žrtvi nasilja. Iako postoji bojazan da će „opet” izostati adekvatna reakcija, ovaj zakon definitivno predstavlja pomak u odnosu na stari.


pixabay
pixabay

Ni u ostatku sveta situacija ništa nije svetlija. U zemljama poput Afrike, kao i u nekim arapskim zemljama, žene i njihovo ponašanje i dalje kontrolišu muškarci. Još uvek se, po tradicionalnim običajima, vrši sakaćenje ženskih genitalija. U nekim delovima sveta devojčice primoravaju na udaju za starije muškarce, žene još uvek nemaju pravo glasa na političkim izborima, pravo na školovanje, ne smeju da voze automobile, da se slobodno kreću bez pratnje muškarca, kao ni da slobodno biraju svoje bračne partnere.


Da borba još uvek nije završena, pokazuju i najavljeni protesti koji će se održati na današnji dan u čak trideset zemalja sveta, poput Argentine, Nemačke, Češke, Rusije i ostalih. Naime, žene će napustiti svoja radna mesta i izaći na ulice, glasno demonstrirajući protiv rodnih nejednakosti i nasilja nad ženama. Brojni protesti sličnog karaktera održali su se širom sveta u protekloj godini. Jedni od važnijih su oni u Poljskoj, gde je desetine hiljada žena izašlo na ulice, glasno demonstrirajući protiv odluke vlade i rimokatoličke crkve, da se zakonom zabrani abortus. Zatim, tu su brojni protesti u Americi i Argentini, gde su protestantkinje marširale za solidarnost i protiv nasilja nad ženama.


Žene su podjednako važne u stvaranju društvenog sistema kao i muškarci. One su jake, pametne i sposobne. Ako budemo stvarali svet u kome svako ima jednaka prava, bez obzira na pol, ako budemo slavili ljubav i solidarnost, ulice će biti pune nasmejanih lica i svi će biti srećniji.