Prevela: Jelena Dmitrović
U prošlom veku čovečanstvo je imalo veliku tradiciju vezivanja raketa za životinje i lansiranja njih u zvezde. Neki od njih je trebalo da se vrate, ali za druge nikada nije ni planirano da ponovo vide Zemlju.
10 Mačke
Kućne mačke su malo zakasnile na svemirsku žurku u odnosu na druge životinje. Naime, Francuzi su prvi poslali mačku u svemir 18. oktobra 1963. godine. Da li je to bio mačak lutalica po imenu Feliks ili njegov ženski ekvivalent Feliksida ostaje otvoreno pitanje. Feliksovo (ili Feliksidino) putovanje je prošlo dobro, ali sledeći let nedelju dana kasnije predstavljao je propast ove mace lutalice. Pedeset godina kasnije, vlada Irana, koja je počela da širi svoje vidike u svemiru, izjavila je da želi da lansira persijsku mašku u svemir u prvih nekoliko meseci 2014. godine.
9 Glodari
Glodari imaju dugu istoriju u svemiru: miševi, pacovi, hrčci i zamorci, svi su bili lansirani pre više godina. Nekoliko eksperimenata je preduzeto sa glodarima u svemiru. Godine 2001. biomedicinski inženjer Ted Bejtmen, koji je radio u saradnji sa NASA-om i biotehnološkom kompanijom Amgen, koristio je miševe za testiranje proiteina koji se zove osteoprotegerin. Oni su verovali da protein može biti koristan u zaustavljanju gubitka koštane mase što je povezano sa starenjem, a pošto svemir ubrzava proces starenja, to je bilo savršeno okruženje za sprovođenje studije. Sasvim sigurno, protein je radio, a kasnijim eksperimentima može se ići na dug put ka prevenciji bolesti kostiju u budućnosti, poput osteoporoze.
Još jedan eksperiment, koji sadrži pacove, sproveo je Džefri Albets, profesor psihologije na Univerzitetu Indijana. Podvrgavanjem trudnih ženki pacova uslovima bez gravitacije i studiranjem njihovog potomstva, on je mogao da posmatra ponašanje životinja koje nikada nisu iskusile ograničenja gravitacije, kako su predstavile mnogo složeniji raspon pokreta.
8 Ribe
U 2012. godini japanski HTV-3 snabdeo je usidreni brod Međunarodnom svemirskom stanicom. Oni su imali akvarijum pun riba pod nazivom “medaka” na ploči. Oni su sproveli različite eksperimente na ribama, koje su bile idealne za ovu svrhu zbog svojih brzih navika uzgoja i transparentne kože. Ovo je omogućilo istraživačima da im posmatraju organe sa lakoćom. Kao i drugim životinjama, i ribama su bili proveravani degradacija kostiju i atrofija mišića. Iako su u vodi, ribe su takođe izložene mikrogravitaciji i ponašaju se čudno u njoj, plivaju u petlji umesto po pravoj liniji.
7 Šimpanze
Kao najbliži živi rođak ljudi, doprinos šimpanzi u svemirskom programa od neprocenljivog je značaja. Prva šimpanza u svemiru bio je Hem, divlji majmun uhvaćen u Kamerunu 1959. godine. Obučen je u butalnom Holomanu u vazduhoplovnoj bazi kroz sistem pozitivne i negativne armature. Ako bi Hem uradio ono što su njegovi treneri hteli, dobio bi komadić banane. Ako bi, pak, prkosio komandi, dobio bi blagi strujni udar.
Hemov probni let nazvan je Merkurov crveni kamen 2 i poleteo je iz Kejp Kanaverala, na Floridi 31. januara 1961. godine. Bilo je nekoliko kvarova tokom leta, ali Hem se ponašao dobro, a njegovo odelo ga je štitilo. On je nastavio da živi u Vašingtonu. Živeo je u Vašingtonovom Nacionalnom zoološkom vrtu i Zoološkom vrtu Severne Karoline. Umro je u 26. godini života.
Hem je bio uspešniji od Enosa, bolje obučene životinje koja je potom dva puta prešla orbitu planete. On se vratio u zemlju živ, oduševljen da vidi svoje ljudske prijatelje. Nažalost, njegova priča ima tužan kraj. Enos je umro od dizenterije (što gotovo sigurno nema nikakve veze sa njegovom svemirskom avanturom) oko 11 meseci kasnije.
6 Majmuni
Nekoliko vrsta majmuna poslato je u svemir, uključujući i veveričaste majmune, makake i rezus majmune. Dobro poznat zbog svog doprinosa u medicinskim istraživanjima, rezus je veoma inteligentan i imao je čast da bude prvi primat ikada kloniran. Albert II, rezus, bio je prvi majmun u svemiru nakon njegovog prethodnika (Alberta) doživeo je sumornu sudbinu kada se ugušio tokom leta. Naknadna linija Alberta – III, IV, V I VI – takođe su umrli (Albert IV umro je nekoliko sati po povratku na Zemlju). Nekoliko različitih zemalja, uključujući Argentinu, Francusku i Rusiju, takođe su koristile majmune za svemirske letove. Nažalost, mnogi od njih nisu preživeli.
5 Vodozemci
Vodozemce, kao što su žabe, žabe krastače i daždevnjaci, dugo vremena koriste
naučnici da izmere zdravlje okruženja. Zauzimaju i vodu i zemljište, zato će vodozemci uvek prvi podleći čak najsuptilnijim kretanjima, uključujući klimatske promene, zagađenja i pojave bolesti.
Desetine žaba su poslate u svemir, a najmanje je jedna slaba žaba uhvaćena u (verovatno smrtonosnu) unakrsnu vatru leta da nije ni uspela da ide dalje. Slike NASA-ine Minotaur V rakete miniranja u Virdžiniji bila je udarna vest, vazdušna žaba bila je u prvom planu. Iberijski rebrasti daždevnjaci takođe su napravili nekoliko svemirskih letova, počevši od SSSR-ovog Bion 7 1985. godine. Naučnici su bili zainteresovani za to kako okolina svemira može da utiče na sposobnost daždevnjaka da se regenerišu.
4 Nematode
Nematode, ili crvi, uglavnom su parazitski (oni su odgovorni za trihinelozu bolesti i nasrću na naše pse kućne ljubimce kao srčane gliste) i privlače malo simpatija – čak i suprotno – posvećenih ljubitelja životinja. Ove male hulje su takođe nekoliko puta išle u svemir, i bile su u pratnji Apolo 16 misije na Mesec.
Godine 2003. svemirski brod Kolumbija raspao se kada je ponovo ušao u Zemljinu atmosferu. Sedam astronauta na brodu je poginulo, ali ipak nije sve bilo izgubljeno. Ormarić u kojem su bile nematode za eksperiment izvučen je iz olupina, a uprkos lošim izgledima, crvi su još bili živi. Ove nematode otkrile su da je njihova vrsta pretrpela neke od istih efekata kao i ljudi kada putuju u svemir uključujući i propadanje mišića i simptome dijabetesa.
3 Vodeni medved
Gotovo je nemoguće da se shvati koliko blizu neprijateljskog okruženja svemir može da bude: blizu je vakuum lišen kiseonika, naizmenično žestoko toplo i ledeno hladno, i sa dovoljno radijacije da se tope naše kosti. Bez da koristi svemirsko odelo, čovek ne može da izdrži više od nekoliko sekundi pre nego što izgubi svest. Međutim, onesvešćivanje bi bilo najmilostivija opcija, jer onda ne bi bio budan da oseti kako se smrzava do smrti ili kako njegova pluća pucaju usled pritiska tog poslednjeg udaha vazduha.
Vodeni medvedi su među najtežim stvorenjima na planeti, u stanju su da opstanu u uslovima koji bi uništili skoro svako drugo biće. Nalik mikroskopskim, naduvenim gusenicama, vodeni medvedi izgledaju skoro neranjivo. Kada je suočen sa teškim okolnostima vodeni medved ulazi u fazu gde se njegove biološke funkcije skoro potpuno gase, što mu omogućava da živi godinama, bez jela i pića – na temperaturama pečenja i granicom sa apsolutnom nulom. Godine 2007. oko 3000 ovih stvorenja uzeto je za Foton – M3, misiju Evropske svemirske agencije i pokazalo se da mogu da izdrže vakuum svemira.
2 Paukovi
Iako su među stvorenjima na Zemlji kojih se najviše plaše i koje najviše mrze, pauci su predmet nekoliko svemirskih projekata. Godine 2011. dve zlatne orbite paukova, po imenu Gledis i Esmerelda, bili su smešteni na Međunarodnoj svemirskoj stanici, gde su pleli mreže i lovili u mikrogravitaciji. Zlatna orbita je korišćena jer su imali naviku da rasklope mrežu svako veče i izgradjuju nove (ovo bi omogućilo naučnicima da nauče više o mrežnim konstrukcijama, ako ništa drugo).
Pauk skakač po imenu Nefertiti takođe je živeo u Međunarodnoj svemirskoj stanici tokom 2011. godine. Nije isplela mrežu, umesto toga birajući da se ustremi na svoj plen. Nulta gravitacija izgleda da je imala mali uticaj na njene tehnike lova. Nefertiti je penzionisana u Narodnom muzeju prirodne istorije insekata zoološkog vrta u Smitsonijanu po povratku na Zemlju.
1 Psi
SSSR je bio poznat po slanju niza pasa u svemir. Prirodna pretpostavka bi bila da Sovjeti koriste rasne, laboratorijski podignute uzorke, ali su psi zapravo bili lutalice, takozvane džukele, izabrani zato što su naučnici verovali da će imati oštrije konstitucije nego laboratorijske životinje ili kućni ljubimci. Psi su izabrani zbog lakoće u njihovom osposobljavanju i njihove udobnosti u ograničenim prostorima. Svi psi koji se koriste bile su ženke, jer je bilo lakše dizajnirati svemirsko odelo za prikupljanje otpada od ženki.
Najpoznatiji svemirski pas bila je Laika, lutalica nađena na ulicama Moskve. Laika je bila prva životinja ikada poslata u orbitu samoubilačkom misijom na brodu Sputnik 2. Dok je većina životinja poslata u svemir sa namenom za kasnije preuzimanje, Laika nikada nije trebalo da preživi. Nakon određenog perioda dana, oni bi je nahranili otrovanom hranom da izbegne sudbinu agonije umiranja od gladi. Međutim, letelica je bila na visokim temperaturama i Laikini vitalni znaci prestali su između pet i sedam sati nakon lansiranja.
Godine 1960, dva psa po imenu Belka i Strelka postali su prve životinje koje su preživele putovanje u orbitu. Sledeće godine, Strelka je imala štence. Kao gest dobre volje, Sovjetski premijer Nikita Hruščov dao je jednu od štenadi, nazvan Pushinka, ćerki Džona F. Kenedija Kerolajn kao poklon. Pushinka je imala sopstveno leglo sa Velškim terijerom Kenedija, Čarlijem, i JFK bi u šali zvali svoje potomke „pupniks“.
IZVOR: Listverse, autor Mike Devlin
