10 reči zbog kojih pametni ljudi izgledaju glupo
Gratisography

Svi smo često u iskušenju da upotrebimo reči koje ne razumemo baš najbolje. Razbacujemo takvim rečima na sastancima i u pisanju mejlova i važnih dokumenata, poput rezimea i preporuka, a efekat njihove pogrešne upotrebe ravan je prevlačenju noktiju preko školske table.

Bez obzira na vaš uspeh ili talenat, pogrešna upotreba reči može da promeni način na koji vas ljudi vide i učini trajnu štetu. Možda mislite da to nije ništa strašno. Ipak, ako vaše izražavanje iritira ljude, morate da uradite nešto povodom toga.

Reči koje upotrebljavamo na pogrešan način su one koje nam najviše štete zato što nismo svesni kako u tom trenutku loše izgledamo. Uostalom, organizacija TalentSmart je testirala emocionalnu inteligenciju kod više od milion ispitanika. Prema rezultatima, najveći problem kod ljudi jeste nedostatak samosvesti.

Svima nam se to dešava s vremena na vreme.

Grešimo u tome što želimo da upotrebimo neku reč jer smatramo da je ispravna i da zvuči prefinjeno, a zapravo ima potpuno drugačije značenje. Takve reči sputavaju i zaista pametne ljude.

Ironično/slučajno

Mnogi ne shvataju razliku između ove dve reči. Ako slomite nogu dan pre odlaska na skijanje, to nije ironično, već slučajno (a i maler).

Reč ironično ima više značenja, a svako značenje podrazumeva nešto što je suprotno od onog što smo očekivali. Verbalna ironija se odnosi na trenutak kada osoba izgovori jedno, a misli drugo. Situaciona ironija se odnosi na ishod koji je suprotan onome što smo očekivali. O. Henri je bio majstor situacione ironije. U njegovoj kratkoj priči „Dar mudraca” (The Gift of the Magi), Džim prodaje svoj sat kako bi kupio češljeve za svoju ženu, a ona prodaje svoju kosu kako bi kupila lanac za njegov sat. Oboje su prodali nešto dragoceno kako bi kupili poklon za ovog drugog, ali ti pokloni su bili namenjeni predmetima koje su prodali. E, to je prava ironija.

Ako slomite nogu dan pre odlaska na skijanje, to je slučajnost. Ako dođete na planinu kako biste skijali, a ispostavi se da je više snega palo u vašem gradu, to je ironija.

gummibarchen-359950_640.jpg
Foto: Pixabay

Afekat/efekat

Efekat je rezultat nečega: „To što si uradio nema nikakvog efekta”. Ova reč je gotovo uvek prvi izbor jer se imenica afekat odnosi na emocionalno stanje i retko se koristi van psiholoških krugova: „Uradio sam to u afektu”.

Čak/štaviše

Reč čak ima isto značenje kao i reč štaviše, tako da je suvišno upotrebljavati ih zajedno. Isto kao i sa ostalim rečima, ljudi često pomisle da će zvučati učenije ako ih upotrebe na svoj način, ali zapravo izazivaju kontra-efekat. Reći ćemo „On je proputovao čak tri kontinenta” ili „Štaviše, on je proputovao tri kontinenta”, a ne „Čak štaviše, on je proputovao tri kontinenta”.

Špekulacija/spekulacija

Reč špekulacija se koristi u oblasti trgovine i to sa značenjem aktivnosti u cilju sticanja velike dobiti, pa čak i nelegalnim putem, a reč spekulacija označava nagađanje. Tako da ćemo pre reći „Iz kompanije su se odlučili za špekulaciju” i „Spekuliše se da se kompanija bavi nezakonitim aktivnostima”

Doneti/odneti

Oba glagola označavaju prenošenje nečega sa jednog na drugo mesto, ali pravilna upotreba zavisi od tačke gledišta samog govornika. Neko vam donosi nešto, ali vi to odnosite na drugo mesto. „Donesi mi pisma, pa odnesi cipele u sobu”.

Zapamtite, ako se kretanje vrši u vašem pravcu, koristite donesi; ako kretanje nije u vašem pravcu, koristite odnesi.

Ne postoji jezik koji je jednostavan i često su reči koje zvuče ispravno, zapravo pogrešne. Kod reči poput ovih koje smo naveli, morate da zapamtite pravila, tako da naredni put ne napravite grešku.


Izvor: Entrepreneur

Mirjana je veliki filmofil, večiti optimista i veruje da je smeh najbolji lek.