Mnogi medicinski stručnjaci ne podržavaju ove aplikacije koje, navodno, pružaju pomoć oko održavanja mentalnog zdravlja, tj. pomažu da se reše problemi, kao što je loše raspoloženje, pa čak i oni ozbiljniji, kao depresija.
Brus Bolam, jedan od brojnih programskih stručnjaka, nadgledao je nedavno ispitivanje više od 300 aplikacija, koje su se odnosile kako na fizičko, tako i na duševno zdravlje i blagostanje. Dok je sa jedne strane pohvalio rad takvih aplikacija, navodeći kako su mnoge od njih dobile najvišu ocenu, sa druge strane, smatra da postoje i neki nedostaci, kada su u pitanju njihov izgled i „gejmifikacija“, odnosno mogućnost motivisanja korisnika.
Na primer, najbolje rangirana aplikacija What's Up? dobila je, za način na koji funkcioniše, četiri zvezdice od mogućih pet, ali samo dve i po za potencijalnu moć da pozitivno utiče na promenu ponašanja korisnika na bolje. Većina drugih aplikacija dobijala je jednu od pet zvezdica.
„Velika je razlika između onoga što ovakve aplikacije zaista pružaju i onoga što stručnjaci smatraju da treba da bude pruženo", izjavio je Bolam.
Jedno nedavno istraživanje, vezano za aplikacije koje su usmerene ka prevenciji samoubistava, pokazalo je da je veoma mali broj takvih aplikacija zaista ispunjavao sve potrebne uslove, kako bi se postigao očekivani efekat, dok ostale nisu. Mnoge aplikacije su čak obilovale štetnim sadržajem, podsticale na rizično ponašanje, pa i na samopovređivanje!
Još jedna mana je to što je, na primer, samo 12 od ukupno 56 aplikacija, koje su se zasnivale na rešavanju problema bipolarnog poremećaja, odnosno manično-depresivne psihoze, sadržalo opciju zaštite ličnih podataka korisnika.
Dejvid Baker, osnivač jedne od aplikacija, koji radi i u jednoj univerzitetskoj školi koja se bavi psihološkim naukama, ističe kako je veoma važno da svaka strategija, primenjivana u svrhu postizanja pozitivnog efekta kod korisnika, mora biti oformljena uz pomoć stručnjaka ili stručne literature.
Da li loše funkcionisanje aplikacija može biti opasno?
Sve dok se pojedinac oseća ugodno dok govori o mentalnom zdravlju, ne mora nužno da bude loše to što mnogi traže pomoć u određenim aplikacijama. Pristupačne su, pogodne za korišćenje, omogućavaju anonimnost i nikoga ne izlažu podsmehu.
Ipak, ukoliko ljudi kojima je potrebna pomoć pokušaju da je pronađu, tu može nastati problem. Ukoliko određena aplikacija ne bude funkcionisala kako treba, korisnik će biti obeshrabren, te će na taj način izgubiti poverenje u bilo kakvu drugu, stručniju pomoć.
„Za nas ostale, koji smo, kako Frojd kaže 'uobičajeno nesrećni', aplikacije na 'pametnim' telefonima mogu da budu početak puta koji vodi ka otkrivanju neke kvalitetnije pomoći za rešavanje određenog problema“, kaže Bolam.
„One mogu da budu korisne, ali nikako ne mogu da predstavljaju pravi i jedini lek. Da li mogu pomoći određenim pojedincima? Naravno da mogu. A da li mogu i da dovedu u opasnost određene korisnike i usmere ih ka pogrešnom putu? I to mogu, naravno“, dodaje on.
Ipak, Bolam ne gubi nadu kada je u pitanju tehnologija i smatra da se ovakav način pružanja pomoći, onima kojima je potrebna, svakako može poboljšati.
Kada pokušavate da pronađete pomoć preko interneta, teško je utvrditi koja je opcija u moru ponuđenih najpouzdanija i najstručnija. Baker smatra da bi trebalo da postoji akreditacija, kako bi postojala sigurnost u rad određene aplikacije.
U svakom slučaju, programeri, za sada, ipak imaju malo podsticaja kada je u pitanju unapređivanje njihovog rada. Dok se ne pojavi neko verodostojnije rešenje, kvalitet aplikacija određuje se na osnovu broja preuzetih aplikacija, kao i njihovim ocenjivanjem (pomoću zvezdica, od jedan do pet).
Izvor: Mashable
