FOTO: Kaboompics
Pojavom štampane knjige, sredinom XV veka, ljudima je omogućeno brže i jeftinije obrazovanje, što je uslovilo i porast pismenosti stanovništva. Izum Johana Gutenberga spada u izume koji su izmenili svet, koji je poslednjih godina uveo brz i dinamičan tempo života.
Nekadašnje dnevne potrebe čoveka uključivale su knjigu kao jedinog sredstva obrazovanja. Čitanje je koristilo čoveku, uvodilo ga u nove avanture svakom novom pročitanom stranicom i davalo mogućnost usavršavanja na mnogo načina.
FOTO: Pexels
Uvođenjem novih tehnologija i postepenim ubrzavanjem tempa života, sve smo se manje osvrtali na knjigu i njene koristi, a sve više tražili način kako da vreme skratimo uz jeftinu TV i internet zabavu. Iako su danas knjige dostupnije u više formata nego ikada ranije, mladi se sve manje obrazuju čitajući knjige van škole/fakulteta, a ponekad je to uslovljeno pritiskom društva.
Trenutno vlada trend da nisi „in” ukoliko se obrazuješ i čitaš, pa se mladi češće odlučuju da to ne čine, jer tako mogu pokvariti svoju reputaciju u društvu. Sa druge strane, postoje i mladi koji žele da se priklone intelektualcima u društvu, te putem društvenih mreža, postavljajući fotografije kako čitaju ozbiljno štivo ili citirajući nekog velikog pisca, stvaraju prividnu sliku o sebi kao obrazovnim osobama.
Zanimljivo je da ljudi u potpunosti shvataju značaj redovne promene ulja u njihovim kolima, kako bi ona zadržala vrhunske performanse ili značaj redovnog održavanja svog domaćinstva da bi zadržalo svoju vrednost, ali mnogi od njih nisu uložili nijedan dinar u svoje obrazovanje.
Oni koji čitaju knjige i žele da investiraju u svoje obrazovanje, često imaju sukob mišljenja, jer se njima dopada knjiga koju žele da pročitaju, a društvo je tu knjigu označilo kao lošu, pa tako društvo utiče na pojedince da se razvijaju.
FOTO: Kaboompics
Muškarci se srame čitanja ljubavnih, erotskih i romantičnih romana, dok se žene uglavnom gnušaju naučne fantastike, drama i horora. U nama se pojavi crv sumnje svaki put kada treba da odaberemo knjigu, te se onda pitamo šta će o nama misliti u društvu, da li je ta knjiga aktuelna i dobra, po mogućnosti bestseler, a onda nas opali „šaka srama” i natera da odustanemo od potencijalnog poistovećivanja sa glavnim junakom, samo zato, jer bi se društvo drugačije odnosilo prema nama.
Sramimo se čitanja, iako bi ono za nas trebalo da predstavlja „hranu za misli”
Čitanje može doprineti širenju našeg rečnika, usvajanju novih znanja i većoj inspiraciji, pa se onda postavlja pitanje - zašto nas društvo sprečava da napredujemo, kada našim napretkom možemo učiniti da i oni napreduju?
Društvo kao celina je sastavljeno od pojedinaca koji će najbolje živeti ukoliko se drže zajedno, a svako ko se ističe, biće autsajder. Zbog celokupne dobrobiti i blagostanja u društvu, ono neće dozvoliti da se neko ističe, jer to može dovesti do naglih promena, već je za društvo bolje da tu slabu kariku proglasi autsajderom i time održi stabilnost.
FOTO: Pexels
Upravo zato, čitanje i obrazovanje bi mogli da utču na pojedince da se istaknu, što bi dovelo do ličnog napretka, ali bi poremetilo društvo, koje nije sklono obrazovanju.
Najbolja stvar koju možete da uradite za sebe i društvo po tom pitanju je da više čitate i da se obrazujete, jer ćete tako napredovati, pa možda čak i uticati na ostale kada uvide vaš napredak.
