FOTO: Image Base
Pojavom ovog revolucionarnog fenomena, sve je postalo lakše. Povezani smo sa svim delovima sveta. Omogućen nam je pristup raznim informacijama. Jednim klikom možemo saznati sve što nas zanima.
Mediji utiču na formiranje mišljenja i stavova ljudi, kao i na sistem vrednosti društva. Najveći uticaj upravo ima na mlade ljude, jer su oni najviše izloženi ovom uticaju.
Knjiga je, takođe, medij, ali nam ne pruža gotovu sliku kao televizija. Prilikom čitanja, sami stvaramo slike i predstave, odnosno naš nervni sistem je više aktivan. Naučno je dokazano da čitanje ima veoma veliki uticaj na naš mozak. Čitanje je zahtevno, jer iziskuje koncentraciju i intelektualnu aktivnost.
FOTO: Stock Valut
Studenti, kao akademski građani, su posebna društvena grupa koja treba da se okrene čitanju knjiga, pored literature za spremanje ispita. Studije pokazuju da ljudi koji redovno čitaju brže rešavaju misaone zadatke, informisaniji su i imaju bolji vokabular. Samim tim, ispiti će lakše biti savladani.
Istraživanja Univerziteta u Saseksu, pokazuju da čitanje pozitivno deluje na smanjenje stresa. Sledeći njihova istraživanja, pola sata čitanja dovoljno je da se organizam opusti. Pored toga, može pomoći da spavate bolje, jer manje opterećuje nerve.
Literatura omogućava čitaocima da na živopisan način, ostvare potpun doživljaj pročitanog, a štampani papir oklašava ,,udubljivanje“ tokom procesa čitanja. Knjiga nema dodatne linkove, što onemogućava prelaženje sa jednog sadržaja na drugi.
Cilj obrazovanja je da naučeno ostane zapamćeno. Mnoge ideje će se pojaviti prilikom čitanja, pa je, prema tome, knjiga veoma važna, ukoliko znamo da je koristimo. Ostali mediji mogu poslužiti samo kao alat, odnosno kao mala pomoć u značajnim istraživanjima.
Jelena je optimista i u svemu traži svetliju stranu.
