Šira javnost ga je upoznala još 2009. godine kada je učestvovao u rijalitiju Survivor. Posle završetka te emisije je postao deo kreativnog tima Ivana Ivanovića i učesnik njegovih emisija, a trenutno ga gledaoci televizije O2 mogu gledati u kvizu „Stolice" u kom noseći stolice propituje slučajne prolaznike po celoj Srbiji.
Srđanov intervju za portal iSerbia ne predstavlja kviz znanja, već lični osvrt na dešavanja u njegovoj karijeri.
Kada si odlučio da se baviš stand up-om i možeš li reći kako je izgledao tvoj prvi komičarski nastup?
Moj prvi komičarski nastup desio se pred manjim brojem ljudi, oko tridesetak, i prošao je mnogo bolje nego što sam očekivao. Zbog reakcije publike sam i odlučio da počnem time da se bavim iako mi do tada to nije bila namera. Takoreći, tih tridesetak ljudi su mi dali vetar u leđa i pokazali mi da ja to mogu.
Bio si začetnik takvog vida scene. Pokrenuta je u trenuku kada je ona bila nepostojeća i manje poznata našoj javnosti i od tog trenutka se postepeno razvijala. Da li si zadovoljan njenim dosadašnjim razvojem i možeš li predvideti njen razvoj u budućnosti?
Nisam ja bio prvi i začetnik, poštenije bi bilo reći da sam bio među prvima. Stand up komedija u Srbiji svakim danom napreduje, publika dolazi sve više na naše nastupe, komičari učestvuju u mainstream televizijskim emisijama, gostuju nam svetske zvezde kao što su Edi Izard, Džimi Kar, Dilan Moran...
Da li je publika koja dolazi na tvoje nastupe šarenolika ili na tvoje nastupe dolaze samo mladi ljudi?
Publika je zaista šarenolika, od penzionera pa do klinaca za koje ta forma baš i nije preporučljiva. Stand up je malo tematski slobodnija forma pa se desi da roditelji nisu toga svesni te dovedu dečicu na naše nastupe. To često ne bude prijatno ni nama na sceni a bogami ni njima.
Da li je publika koja dolazi na tvoje nastupe šarenolika ili na tvoje nastupe dolaze samo mladi ljudi?
Publika je zaista šarenolika - od penzionera pa do klinaca za koje ta forma baš i nije preporučljiva. Stand up je malo tematski slobodnija forma pa se desi da roditelji nisu toga svesni te stoga dovedu dečicu na naše nastupe. To često ne bude prijatno ni nama na sceni, a bogami ni njima.
Šta je sve potrebno da bi neko postao pravi stand up komičar? Postoji li neki recept za uspeh u tom poslu?
Da bi neko postao stand up komičar - potreban je talenat, a da bi se ostalo - potreban je rad. I to puno rada. Za komičara je jako bitno da ima dobru moć zapažanja i da primećuje sve što se oko njega dešava, a najbitnije je da bude samosvestan. Ako ne primećuješ sebe što objektivnije je moguće, mislim da nemaš šta da tražiš u ovoj scenskoj formi.
Da nisi uspeo kao stand up komičar, kojim bi se drugim poslom bavio?
Mislim da bih pisao poeziju za decu, humorističke tekstove i aforizme, dok bi za platu, kako bih prehranio porodicu, morao da radim neki ne toliko zabavan posao.
Vredi spomenuti i kviz „Stolice" sa kojim si trenutno aktuelan. Zanima me kako je izgledalo „rađanje" te emisije?
Nisam prisustvovao samom „rađanju" i smišljanju tog kviza pa ne mogu da govorim o tome. Mene je produkcija pozvala da snimim pilot-epizodu da vidimo da li će to funkcionisati sa mnom u ulozi voditelja, neko je tu epizodu odgledao i pomislio da ja to mogu da radim, pristao sam i evo, sad se silno zabavljam i propitujem narod po gradovima u Srbiji.
Jedan tviteraš je poredio tvoj kviz sa „Keš taksijem" napisavši nešto u fazonu da ti nisi imao pare za iznajmljivanje taksija, pa si stoga postao nosač stolica. Kako bi ti prokomentarisao ovu konstataciju i da li ti prija poređenje tvog kviza sa „Keš taksijem"?
„Keš taksi" je izuzetno zanimljiva forma i veoma uspešan kviz tako da mi poređenja nikako ne smetaju. Naravno, suštinski svi kvizovi liče, suština da neko propituje a neko odgovara i osvaja ili ne osvaja nagradu ne može da se menja. Sličnost je to što je, čini mi se, drugačije. Čak i pomoć, npr. pomoć kibicera je drugačija od pomoći prolaznika jer u „Keš taksiju" možeš da pitaš samo jednom, a u „Stolicama" imaš pravo da šetaš gradom i propituješ prolaznike dokle god ne dobiješ odgovor za koji smatraš da je tačan.
Koje ti je omiljeno mesto u Sremskoj Mitrovici i šta te veže za njega?
„Panonac" i „Slon", kafići preko puta Sremskomitrovačke gimnazije su obeležili moje srednjoškolske dane i oni su mi svakako najdraža mesta u Sremskoj Mitrovici. Sada najviše vremena provodim u „Kafeteriji" ili u restoranu „Stara Promenada".
Da se vratim na tvoju karijeru. Ima li produkcija „Pear" još neke planove za naredni period i hoće li neki od tih sadržaja biti emitovani i na narednim televizijama?
To bi morao da pitaš glavnog iz te produkcije, a to je Ivan Ivanović. Poznavajući ga, sigurno ima milion nekih novih planova koji će svi pre ili kasnije na ovaj ili onaj način biti realizovani.
Što se tiče tvoje stand up karijere, kakvi su ti planovi u tom segmentu delatnosti za naredni period?
Nedavno sam na StandupFestu u Beogradu održao premijeru nove stand up predstave „Treće stanje", tako da me očekuje turneja sa tim nastupom svuda po regionu. Imam u planu i da prethodni nastup „Đavo iz jagode" prikažem i snimim publici, samo još ne znam da li na televiziji ili na YouTube kanalu.
