Poznati srpski glumac, Nenad Okanović, za iSerbia portal govori o ljubavi prema glumi, svojim počecima na daskama koje život znače kao i o svojoj ulozi sina Dragana koja mu je, kako on kaže, donela veliku popularnost.
Zbog čega ste odlučili da baš gluma postane Vaša profesija?
Postoje slučajevi kada čovek odabere profesiju, a postoje i oni kada profesija odabere čoveka. Rekao bih da spadam u ovaj drugi tabor.
Kada se probudila ljubav prema glumi i ko je bio Vaša najveća podrška?
Od detinjstva sam voleo da nastupam, da zabavljam ukućene, rodbinu, prijatelje. Još kao mali dečak sa rođacima sam spremao predstave i izvodio ih pred familijom.
Kako ste se osećali kada ste prvi put stali na daske koje život znače?
Osećao sam se kao riba u vodi.
Prepoznatljivi ste po ulozi sina Dragana. Kako ste se osećali u njegovoj koži i da li ste po nečemu slični?
Imamo sličnosti kao što imamo i razlike. Bio je pravi izazov ući u lik sina Dragana prvenstveno zbog govora i dijalekta. Neprocenjivo iskustvo i veliku popularnost mi je donela ova uloga, mnogo joj dugujem.
Serija „Selo gori a baba se češlja” se dugo snimala. Da li možete da nam opišete najsmešniji trenutak na snimanju koji ćete uvek pamtiti?
Uh, davno je to bilo. Baš smo se lepo družili i na setu i van njega. Često smo jedni drugima pravili bezazlene smicalice, što je dodatno doprinosilo inače sjajnog atmosferi.
Da li su Vaše kolege ujedno i Vaši prijatelji i da li se baš uvek sa svima slažete?
Imam prijatelje iz raznih branši, prijateljstva se ne biraju nego se dese. Po prirodi sam društven i prilagodljiv, naravno postoje određene granice.
Koje su najvažnije vrline koje treba da poseduje jedan glumac?
Za poziv glumca prvenstveno je neophodan talenat, a potom veliki rad, upornost i strpljivost.
Posle velike uloge sina Dragana, veoma dobrog mladića sa sela, kako ste se osećali u ulozi lopova u seriji „Ubice mog oca”?
Baš mi je prijala promena. Pravi izazov. Zanimljiv karakter. Takođe odlična saradnja sa ekipom serije.
Gde možemo da Vas očekujemo u skorije vreme? Kakvi su Vaši planovi za 2018. godinu?
Film Gage Antonijevića Zaspanka za vojnike rađen po prvoj knjizi Srpske trilogije Stevana Jakovljevića, izaći će naredne godine. Kviz „Ja volim Srbiju" se uveliko priprema, takođe biće me i na daskama koje život znače u predstavama za sve uzraste. Dečije predstave su mi posebno drage, tako da me „Boki i Oki show" projekat za mališane koji je već krenuo sa realizacijom, a tek će se naredne godine zahuktati ozbiljno ispunjava.
I za kraj, da li je gluma težak posao i kako bi motivisali mlade da se bave njom?
Gluma je najlepši i najteži posao, baš kao i svaki drugi. Mladi treba da odaberu zanimanje prema svojim talentima i sklonostima, ili da se jednostavno prepuste i da zanimanje izabere njih.
