Za iSerbia portal, jedan od najpoznatijih srpskih glumaca, Miloš Timotijević, govori prijemnom na FDU, najdražoj ulozi, pronalasku talenta za glumu, kao i o svom usavršavanju tela i duha.
Kada i ko je otkrio Vaš talenat za glumu i ko je bio Vaša najveća podrška?
Talenat za glumu kod mene je „nanjušio" moj otac, a tako mi je i olakšao nedoumicu pri izboru fakulteta. Bio mi je velika podrška tokom celokupnih studija i veliki oslonac na početku karijere.
Kada ste bili sigurni da je baš gluma posao za Vas?
Interesantno je to što sam tek nakon upisa na FDU pomislio da bi gluma mogla biti moj životni poziv. Naravno, maštao sam o tome i ranije, ali nikada nisam verovao u sebe. Sigurnost je došla sa samopouzdanjem, a to sam dobio tek u zrelijim godinama.
Kako ste se osećali kada ste po prvi put, kao mladić, stali na daske koje život znače?
Prvi put sam profesionalno stao na scenu na Steijinom pozorju, sada već davne 1994. godine i to kao alternacija u predstavi „Princeza Ksenija od Crne Gore”. Bilo je stresno i nikako jednostavno i lako. Pravo vatreno krštenje. Sećam se jezive treme, znojenja, a da ne spominjem da su na sceni bili velikani Mira Stupica i Miša Janketić. Na svu sreću, sve je prošlo odlično!
U kojoj seriji/filmu smatrate da ste se najbolje ostvarili kao glumac?
Smatram da je to na publici da kaže. Ono što ja tražim od uloge je izazov. Volim da me stvari menjaju, da im se prilagođavam, da moram da menjam sistem pristupa ulozi. Proteklih nekoliko godina su mi, zasigurno, donele neke takve izazove i nadam se da tu neće biti kraj.
Najdraža uloga i zašto?
Bez dvoumljenja bi to bila uloga Petra Đokica u filmu „Vlažnost”. To je moja prva glavna uloga u dugometražnom filmu. Dugo sam se pripremao za nju, radio sam sa rediteljem sa kojim samo možete poželeti da radite. Uloga nije bila nimalo laka, na prvi pogled jednostavna, ali neverovatno kompleksna, a od mene je zahtevala promenu na molekularnom nivou. Verovatno ima veze i to što sam čekao glavnu ulogu 20 godina.
Često Vas viđamo u ulogama veoma ozbiljnih i opasnih momaka, ali kakvi ste vi u privatnom životu?
Sve suprotno od toga, neozbiljan i bezopasan. Mislim da bi to najbolje mogli reći ljudi iz mog okruženja.
Većini mladih ljudi koji žele da se bave glumom u Srbiji, pre svega imaju strah od upisa na FDU. Kakvo je Vaše iskustvo?
Svaki prijemni ispit za fakultet je težak na svoj način, a kad je reč o prijemnom na glumu, to je nešto neverovatno. Godine kada sam ja primljen na FDU bilo je skoro 600 kandidata na 12 mesta. Na kraju su primili nas 13, od kojih se nas devet ili deset bavi ovim pozivom. To što ste upisali glumu nije garancija da ćete se baviti ovim poslom. To je samo prvi stepenik.
Koji je Vaš recept za uspešnog i dobrog glumca?
Glumac mora stalno da radi na sebi. To nije fraza. Telo je naš instrument i moramo da ga treniramo, kako fizički, tako i intelektualno, ali i mentalno. Ono što razlikuje velike glumce od ostalih su moral i etika.
Kažu da znanja nikada nije dosta i da uvek treba da radimo na sebi. Kako se Vi usavršavate?
Svaki naš posao je prilika da napredujemo, jer saznajemo nešto novo. Stalno čitamo nove tekstove, istražujemo, upoznajemo nove ljude, razmenjujemo iskustva, a sve to ostavlja traga. Ukoliko stalno radite, to je i više nego dovoljno, uz čitanje knjiga, slušanje muzike i gledanja kvalitetnih filmova i serija. Pored svega toga, aktivno radim na memoriji, fizičkom izgledu i kondiciji.
Šta mislite o svetu u kome trenutno živimo i šta biste promenili?
Ne sviđa mi se odnos prema ekologiji, to što su vrline postale mane i obrnuto, što je čitav sistem vrednosti okrenut naglavačke. Kad bih imao priliku da nešto promenim, počeo bih od ovih nekoliko stvari i to ovim redom, a to bi bio tek početak.
Koji su Vaši planovi za ovu godinu?
Plan mi je da ništa ne planiram ili ako više želite - planiram da se iznenadim!
