Pozdrav Gorane! Prvo se moram pridružiti pohvalama na račun svega onoga što si postigao sa implementacijom laserske harfe. Zanima me kako si odlučio da napraviš ovaj moderan instrument?
Hvala Đorđe. Oduvek sam se interesovao za nauku i uživao u muzici i trudio se da povežem ove dve stvari. Na Elektrotehničkom fakultetu je počelo moje interesovanje za elektroniku i programiranje, dok sam prve akorde na gitari odsvirao sa svojih pet godina. Kada sam prvi put video lasersku harfu na koncertu Žana Mišela Žara, negde 2009. godine, nisam imao nedoumicu da li ću je realizovati, bilo je samo pitanje vremena kada će se to desiti.
Koliko je trajala izrada laserske harfe, šta je sve potrebno za njenu izradu i možeš li objasniti postupak rada?
Za realizaciju laserske harfe je trebalo oko dve godine, mada nisam na tom projektu radio u kontinuitetu. Počeo sam sa istraživanjem i razmišljanjem o konceptu 2010. godine, a prvi značajniji korak je bio moj master rad 2011. godine u kome sam predstavio kako bi se mogao realizovati jedan muzički instrument baziran na MIDI protokolu koji bi svirao prekidajući laserske snopove.
Taj instrument je imao jedan svetlosni senzor i jedan laserski snop, ali i troosni akcelerometar, čije sam dve ose koristio za kontrolu visine tona i količine vibracije u generisanoj noti. Hardver i mikrokontroler koji sam tada koristio i onaj u finalnoj verziji su različiti. Lasersku harfu sam realizovao do kraja 2014. godine na jednom od ispita na doktorskim studijama. U inicijalnoj verziji sam koristio mikrokontroler MSP430, dok sam u konačnom modelu harfe koristio PSoC programabilni sistem na čipu i odgovarajuće okruženje za projektovanje hardverske arhitekture unutar tog čipa i pisanje programskog koda koji će biti „spušten" na njega i koji će biti mozak instrumenta.
Da se dotaknemo MIDI protokola. MIDI je skraćenica od Musical Instrument Digital Interface i kao što mu samo ime kaže koristi se za razmenu poruka između muzičkih instrumenata. Ovaj protokol sam i ja koristio kod laserske harfe, što mi je dalo mogućnost da je preko USB kabla povežem sa računarom. Čip ili mozak harfe šalje MIDI poruke ka računaru otprilike ovako, karikiram: „Hej ćao, ja se javljam sa kanala broj jedan, uključi mi notu C3 i pojačaj je do 80%". Ovo se desi kada prekinemo prvi snop. Za drugi snop bi poruka glasila isto, osim što bi npr. željena nota bila D3.
Na računaru je potrebno imati instaliran DAW (Digital Audio Workstation), odnosno neki od programa kao što su Ableton, Fruity, Loops i slično, iz čijih biblioteka instrumenata se bira koji će se instrument svirati na laserskoj harfi. To praktično pruža neograničene mogućnosti za izbor toga šta možemo da sviramo prekidajući snopove.
Laserska harfa se može realizovati na više načina. Postoji tzv. framed i frameless pristup, odnosno harfe sa mehaničkim ramom i bez rama. Kad je u pitanju prvi pristup, tu postoji niz optičkih senzora montiran na samom ramu, po jedan senzor za svaki laserski snop. Ja sam koristio frameless pristup, gde koristim samo jedan laserski modul i jedan senzor koji se nalazi na podu. Više snopova dobijam tako što laserski zrak koji ispaljujem vodoravno nailazi na ogledalo koje je montirano na osovinu malog motora.
Ogledalo se brzo pomera i zaustavlja u definisanom broju pozicija, a pri svakom zaustavljanju očitavam senzor ima li refleksije od strane ruku onog ko svira ili ne. S obzirom da znam u kojoj sam trenutno poziciji sa ogledalom, znam za koji snop ću da upalim ili ugasim ton. Zato je dovoljan samo jedan senzor, a kontinuiranost laserskih snopova se postiže zahvaljujući „ljudskom hendikepu", jer oko ne može primetiti diskontinuitet na frekvencijama već od nekoliko desetina Hz, tako da se svaki snop osveži tridesetak puta u toku sekunde.
Ostali hardverski elementi uključuju: sva potrebna napajanja, drajverske pločice za motor i laserski modul; elektroniku za odgovarajuće konverzije nivoa signala, nožne pedale za promenu notne banke; transponovanje nota, oktava i slično; potenciometre za podešavanje osetljivosti harfe u odnosu na ambijentalno osvetljenje i za skupljanje i širenje razmaka između snopova.
Laserska harfa se može realizovati i koristeći brzu USB kameru i laptop ili računar, gde se analizom digitalne slike određuje koji snop je prekinut.
Da li je lakše obavljati posao programera ili muzičara i koje su prednosti, a koje mane kod te dve profesije?
Ako radiš nešto što te drajvuje, ako ti je dovoljno da spavaš samo nekoliko sati jer si zaglavio radeći ono što voliš i nije ti teško ujutru opet zbog toga rano da ustaneš, onda znaš da je to prava stvar. Po meni, najveća mana kod programiranja je neprekidna vezanost za kompjuter i premalo kretanja. Na tebi je da odlučiš šta ćeš i u kojoj firmi da programiraš. U tom smislu ja sam zadovoljan trenutnim poslom. Kao muzičar opet imaš izbora da biraš šta ćeš i sa kim da sviraš, mada je danas potrebno praviti i dosta kompromisa po tom pitanju ako želiš da živiš isključivo od muzike. To je možda i najveća mana te profesije.
Danas na Balkanu važi pravilo da u muzici možeš da uspeš samo ako se baviš žanrom koji lagano prolazi kod publike. Šta je sve potrebno jednom umetniku da bi razbio to nepisano pravilo?
Pitanje je šta se smatra uspehom. Da li se neko ko napuni Arenu, u kojoj odjekuje neki maksimalno uprošćeni i pritom većim delom kopi-pejstovan istočnjački melos sa tekstom koji pobuđuje najniže emocionalne tačke, može smatrati uspešnim? Za mene ne, a tužno je što delim odgovor na ovo pitanje sa manjinom na Balkanu.
Ali, nije sve tako crno, ima svetlucavih momenata i kod nas kao što je beogradski bend Irie FM. Oni su dobar primer kako prava stvar sa malim kompromisom može da izbije u prvi plan u ovom našem okruženju. Nekoliko reči mi je na pameti, a to je ujedno i odgovor kako se razbija pomenuto nepisano pravilo: odlični muzičari, posvećeni i drugačiji, istinski osećaju muzičke žanrove u kojima plivaju, vokal harmonajzer, harizma i mali kompromis kako bi uspeli ovde - krenuli su da pišu pesme na maternjem jeziku, ali je Vukašin (Marković, prim. aut.) začinio taj srpski tako da zvuči skroz rege i jamajčanski.
Da nisi postao muzičar, kojim bi se poslom bavio?
Ne bih sebe još uvek nazivao muzičarem. Iako sviram nekoliko instrumenata, kod mene je muzika nekako uvek bila velika ljubav i hobi, ali sam takvo gledanje na stvari uvek uzimao sa rezervom, sa velikom fusnotom. U tom smislu se trudim da se svaki dan pomerim za jedan stepenik na polju muzike i tako odigram još jedan loto tiket sa nadom da će me muzički bubanj u nekom trenutku obradovati sedmicom. U poslednje vreme imam sve više pogodaka...
A da se ne bavim programiranjem i muzikom, možda bih se bavio akademskim radom na polju matematike, slikao ili igrao fudbal. To su neke od mojih strasti u kojima sam uživao i oprobao se dok nisam definitivno upisao fakultet.
Možeš li da nam otkriješ kako si uspeo da uskladiš fakultetske obaveze sa vannastavnim aktivnostima i hobijima?
Pola posla je organizacija. U drugih 50% ulaze želja da radiš na sebi i da su te aktivnosti nešto što zaista voliš da radiš. Za mene je više aktivnosti nekako sinonim za odmor jer od svake prethodne aktivno odmaram u narednoj.
Koje ti je mesto omiljeno u rodnoj Sremskoj Mitrovici i šta te veže za njega?
Za Sremsku Mitrovicu me više vežu prijatelji nego neko konkretno mesto. Svakako u Sremskoj Mitrovici ima šta da se poseti i oseti, počevši od ostataka rimskog Sirmijuma na kojima današnji grad leži, preko spoja različitih kulturnih uticaja naroda koji su tu kasnije živeli i žive, što se ogleda u arhitekturi značajnijih zgrada, ali i običnih kuća, raznovrnosti hrane i pića, mnoštvu prezimena koja se ne završavaju na „ić". Leti i preko dana bih preporučio kupanje i kuliranje na prelepoj gradskoj plaži, izlet do obližnje Fruške gore, dok je noćni život, da ne okolišem, očajan.
Gde pronalaziš inspiraciju, osim u muzici?
Inspiraciju pronalazim u ljudima sa dobrom energijom, u prirodi, u druženju sa svojom ćerkicom Unom...
Ušli smo u 2018. godinu. Zanima me kakve planove imaš u ovoj godini?
Planiram da 2018. godina bude razrada kako bi 2019. bila zaključak rada na tezi na doktorskim studijama. Planiram da nastavim da radim i uživam u one man band džemovanju, gde koristeći looper kombinujem više različitih instrumenata u petlji (loopu) i tako kreiram kompoziciju. Imam i nekih planova vezanih za lasersku harfu i saradnju sa prijateljima, di-džejevima, ali da ne otkrivamo sve sada. Uglavnom, biće više nego uzbudljiva 2018. godina.
