Retka zanimanja žena

U Srbiji je svaki jedanaesti pripadnik oružanih snaga žena, a ministarstva odbrane država zapadnog Balkana poslednjih nekoliko godina aktivno rade na njihovom privlačenju za vojni poziv. Žene na Balkanu najmanje su zastupljene u mornarici − 0,69 odsto, u vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani između 1,5 i 4,89 odsto i u kopnenoj vojsci između 3,85 i 4,93 odsto. One su najviše zastupljene na najnižim pozicijama u hijerarhiji, s obzirom da je vojno školovanje tek od nedavno otvoreno za žene. Statistički gledano, žene su najviše zastupljene u drugim službama u oružanim snagama, poput civilnih lica u vojnoj službi, medicinskog i administrativnog osoblja, vojne policije, rezervista sa punim ili polovinom radnog vremena. Srbija je 2010. godine usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Ujedinjenih nacija – ,,Žene, mir i bezbednost’’ i time se svrstala u krug zemalja koje primenjuju standarde i preporuke Ujedinjenih nacija i Evropske unije u pogledu rodne ravnopravnosti.

Tokom prethodnih trideset godina, zaposlenost u sferi tehnologije u Evropi, rasla je tri puta više u odnosu na opštu zaposlenost. Među programerima većinski su muškarci. Velike IT kompanije nastoje da povećaju interesovanje kod devojčica za izbor karijere u ovoj oblasti, što bi povećalo mogućnost i sigurnost zaposlenja. Određena istraživanja pokazuju da većina devojčica pokazuje interesovanje za predmete iz oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike u uzrastu oko jedanaeste godine. Ipak, oko petnaeste godine to interesovanje opada. Na konkurse za posao iz IT oblasti i inženjerstva generalno javi se neuporedivo manje žena nego što se za te poslove školovalo. Od ukupnog broja IT inženjera u ,,Microsoft’’ firmi u Beogradu, samo dvanaest odsto čine žene. 

Gotovo svuda u svetu je isto – žena koja vozi šleper često mora da se suoči sa podsmesima i neslanim šalama. Radi se o zanimanju koje žene retko izaberu ili ne razmatraju. Statistika kaže da je minimalna plata vozača kamiona bar hiljadu evra, pogotovo za one koji voze izvan zemlje, ali život na točkovima nije za svakoga. Radi se o dužem odsustvu od kuće, samim tim i porodice, neudobnosti, konstantnom boravku na putu koji često može da poremeti bioritam. Ipak, one koje odluče da se bave ovim poslom, kao glavne razloge za tu odluku navode slučajnost, ili pak, da nisu imale drugog izbora. Prema određenim izveštajima u Americi, tokom 2015. godine, broj žena vozača kamiona smanjio se za jedanaest odsto. U Srbiji statistika o ovom pitanju ne postoji.

Još jedno zanimanje o kom se uglavnom misli kao o ,,muškom’’ je rudarstvo. Situacija u srpskim rudnicima nije laka i svima je teško, bez obzira na pol. U našim rudnicima najmanje ima žena inženjera, geologa i nadzornica, ali i žena rudara. Na primer, u borskom kombinatu bakra, od oko pet hiljada radnika, petinu ,,drže’’ žene. Od toga, polovina radi direktno u proizvodnji.

U gotovo svim zemljama Evrope žene čine obrazovaniji deo populacije, a tako je i u Srbiji. Ipak, razdvajanje ,,muških’’ i ,,ženskih’’ poslova i dalje postoji. U Srbiji, prema podacima izvedenih iz istraživanja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, muškarci čine više od sedamdeset odsto zaposlenih u sektoru saobraćaja, građevinarstva, rudarstva, i IT-a. Pritom, muškarci su češće na šefovskim pozicijama. Čini se kao da se plata i ugled profesije smanje kada u nju uđu žene. Čak i ako neke žene imaju interesovanja za određene ,,muške’’ poslove, veoma je moguće da će društvo te ambicije ugušiti.