FOTO: femina.com
Nora je mlada žena koja je kao devojčica ostala bez majke. S obzirom na to da je njeno odgajanje bilo prepušteno ocu, on se trudio da devojčica odrasta okružena bezgraničnom ljubavlju i pažnjom. U želji da je poštedi svih nedaća koje život sa sobom nosi, od nje je stvorio lutku. Postala je lepotica bez prava da o sebi razmišlja i učestvuje u donešenju odluka koje se tiču nje. Uživala je u bezbrižnom detinjstvu, godine su prolazile ali je ona i dalje bila dete, nije rešavala svoje probleme i bila je isključena iz svega. Ni o čemu nije sama odlučivala.
Došlo je vreme za udaju. Taj korak je verovatno trebalo da bude presudan u njenom odrastanju. Očekivalo se da će sazreti i na sebe preuzeti obaveze i odluke o sopstvenom životu i svojoj novoj porodici. Međutim, nista se nije promenilo.
Od previše brižnog oca je otišla, ali se udala za egoističnog muškarca kome je bila potrebna lutka koja će veličati njegove uspehe i koja će uživati u ljubavi i raskoši koja joj je pružena. Imaće sve, osim slobode da izrazi svoje želje, da živi po svojim pravilima.
U jednom delu drame čitalac otkriva da Nora čuva tajnu da je pozajmila određenu sumu novca da bi platila lečenje svog muža koji je bio smrtno bolestan. Međutim, ona to čuva kao najveću tajnu, jer nije navikla da se njena dela cene i veličaju, jer je ona samo žena.
FOTO: redlinesandhighlightsdotcom
U braku je postala majka troje dece, ali se opet kod nje ništa nije promenilo. Još uvek je bila dete koje je sada brinulo o svojoj deci, bez potrebe i mogućnosti da išta promeni u stavu prema sebi i okolini.
FOTO: towertheatre.co
Kroz celu dramu se stiče utisak da je za Noru ovakav život savršen. Život kome naizgled ne fali ništa. Tu je skladan brak, brižan muž, deca, luksuz, sve. Činilo se da je ona tu srećna.
Međutim, pravo iznenađenje dolazi na kraju ovog dela. Naime, Nora u jednom trenutku napušta sve, svoj dom, muža, decu i odlazi. Pobedila je njena ljudska potreba da bude osoba sa pravom na odluke i želje. Zapravo je sve vreme želela da uništi lutku koju su od nje stvorili.
Drama govori o braku i odnosima u njemu, ali pre svega o položaju žena. U vreme kada je delo objavljeno, žene su bile u nepovoljnom položaju. Sve odluke o njima su donosili roditelji ili partneri. Zato je delo bilo osporavano, jer se smatralo da je Ibzen pišući ovako nešto uspeo da promeni svest kod žena. Kroz lik Nore on je ženama sugerisao da budu svoje i da se bore za sebe. Takođe je, opisujući njeno savršeno okruženje ukazao na to da ponekad i prevelika ljubav i briga nužno ne znače sreću. Ljubav koja guši i koja od osobe kojoj je upućena stvara lutku svakako je sve samo ne bajkovita i divna.
FOTO: ibsen.nb.no
Iako je prošlo više od jednog veka od kada se pojavilo ovo delo, njegova glavna junakinja i njena poruka su i danas aktuelne.
Nora se pojavljuje i u savremenom svetu. Mnogo je žena koje nemaju pravo da o sebi odlučuju, a njihove želje se smatraju nebitnim.
Žene se danas često osuđuju ukoliko odluče da se odreknu majčinstva iz nekog ličnog razloga. Ako se odluče da im u životu primarna bude karijera i ne žele da ostvare bračnu vezu i zasnuju porodicu, okolina će ih osporavati, osuđivati i smatrati lošim ženama. Takođe, se kao problem javlja i naizgled nebitna stvar – prihvatanje prezimena svog budućeg supruga. Nedavno je u domaćim medijima odjeknula vest da je jedna mlada iz Srbije na svom venčanju bila nazivana najpogrdnijim imenima zato što je na svoje devojačko prezime dodala prezime svog supruga.
Zato je Ibzenova „Lutkina kuća“ delo koje može pomoći ženama da shvate da je potrebno biti svoj, aktivno učestvovati u društvenom životu, vaspitanju svoje dece, donositi odluke o sebi ali i davati savete i sugestije drugima.
Svaka osoba ima potrebu za slobodnom: u govoru, mišljnjenju, kretanju, a to je nešto što niko ne treba da ugrožava čak ni ljubavlju.
Aleksandra je zaljubljenik u srpski jezik i književnost i smatra da je jezik jednog naroda najveće bogatstvo koje se treba negovati i čuvati
