Pitanja koja se nameću u vezi života ovih žena su kakav je zaista njihov život, šta se dešava u privatnoj sferi, da li one same svoj identitet zasnivaju na činjenici da su „žene mafijaša” i na koji način se nose sa time.
Svet je oduvek bio fasciniran mafijom i njihovim privatnim životima. Oni su inspiracija za mnoge filmove, knjige i serije. Jedna od najpoznatijih serija koja obrađuje temu odnosa porodičnog života i posla u mafijaškoj organizaciji je ,,Porodica Soprano”, koja je bila popularna početkom dvehiljaditih godina.
Ovaj trend opčinjenosti mafijom postoji i danas. To pokazuje i emitovanje rijaliti programa u Americi ,,Mob wives”, koji je emitovan od 2011. do 2016. godine. U Srbiji se prikazivao na kanalu TLC. Sa poprilično dramatizovanim životnim pričama i obiljem nasilja i konflikata, on prati živote žena koje čekaju da im se muževi vrate iz zatvora. Način života koji vode ove žene je prikazan trivijalno. One su domaćice koje žive u luksuzu i koje glorifikuju svoje muževe i njihova dela. Uprkos mnogim kritikama javnosti, ovaj rijaliti je bio popularan i sniman je u čak šest sezona.
Nasuprot ovom rijalitiju koji senzacionalistički predstavlja svet mafije, postoji dokumentarna serija ,,I Married a Mobster” koju je radila televizijska mreža ,,Investigation Discovery”. Ona prikazuje istinite životne priče iz perspektiva žena koje su bile udate za mafijaše.
Prvu asocijaciju na mafijaše i njihove porodice vezujemo za Italiju, odnosno sicilijanske porodice. No, ne moramo ići tako daleko da bismo egzotiku doneli kući. Devedesetih godina prošlog veka je u domaćoj javnosti priča o mafijašima i njihovim partnerkama sa estrade često bila prisutna. Skoro svi smo bili svedoci ljubavne sage koja se odvijala između Željka Ražnatovića Arkana i Svetlane Cece Ražnatović. Njihova ljubavna priča je i danas prisutna i toliko puta ispričana u medijima da je skoro dobila naratorski oblik u kome zvuči kao bajka. Javnosti su bile poznate i mnoge druge priče o ljubavnim vezama izmedju estradnih i kriminalnih krugova. Njihovi odnosi predstavljani su gotovo idilično, kao poetične romanse u kojima su žene na pijedestalu, ali su neretko završavane nasiljem u vezi ili ubistvom u okršaju klanova.
Status koji ove žene imaju su „žene trofeji”, odnosno pokazatelji nečega što je muškarac osvojio i poseduje, i što učvršćuje njegovu moć i dominaciju. One su privlačne, zgodne i atraktivne, uglavnom neobrazovane, i u senci muškarca. Ono što ove žene privlači je ideja da budu partnerke „opasnim momcima”, ideja o životu „sa druge strane zakona”, i o muškarcu koji je heroj i zaštitnik. Osećaju se posebno i privilegovano u društvu takvih muškaraca. Uz to, pruža im se mogućnost da uživaju u materijalnom bogatstvu, što ove muškarce čini dodatno privlačnim.
Međutim, postoji i druga, mračna strana ovakvog načina života. To je svakodnevna izloženost opasnosti, pretnjama, nasilju (što onom koje se odvija u njihovoj neposrednoj blizini, a u velikom broju slučajeva i onom koje trpe od strane svojih partnera). Ulazeći u svet mafije mnoge žene gube svoje porodice i prijatelje od kojih se udaljavaju, tako da muškarac postaje centar sveta. Uglavnom su nezaposlene i ekonomski zavisne od svojih partnera, tako da su uvek suočene sa stigmom koju nosi profesija njihovih muževa. Mnoge od ovih žena su primorane da odgajaju decu same, jer su im muževi u zatvoru ili dva metra pod zemljom. Pokušaj raskida sa takvim načinom života je veoma težak za ženu. Ponekad je čak nemoguć i praćen fatalnim ishodom.
Dakle, ovde nije reč o tome da se mlada devojka zaljubi u „lošeg momka” i pogreši. Reč je o svesno odabranim životnim partnerima i načinu života koji sa sobom nosi odredjena „pravila”. Ove žene biraju da budu u neposrednoj vezi sa svetom punim nasilja, kriminala i intriga. One potrebe svojih muškaraca stavljaju ispred sopstvenih. Posvećene su porodici dok se muškarac bavi „važnim” poslovima. Ipak, retko se postavlja pitanje da li te žene imaju sopstvene profesije i karijere ili ih određuje profesija njihovih muževa. Da li čitav identitet neke osobe može i treba da se svede samo na to da je žena nekoga ko se bavi kriminalnim radnjama i da li te žene zaista vide sebe samo u takvom svetlu ili ih okolina tako vidi? Odnosno, da li će žena mafijaša uvek biti samo „žena mafijaša”? Bilo kako bilo, nama koji nismo dovoljno odvažni da postanemo deo ovakvog sveta ostaje samo da taj svet posmatramo sa strane.
